U Andrićevom institutu, remek-delu Kusturičinog neimarstva, svečano je uručena Velika nagrada „Ivo Andrić“ za životno delo piscu i akademiku SANU Goranu Petroviću. Nagradu je dodelio žiri koji su činili Jovan Delić, Želidrag Nikčević i Muharem Bazdulj.

Iz zgrade u kojoj je uručeno priznanje, na suprotnoj strani Drine, vidi se kuća u kojoj je naš jedini nobelovac Ivo Andrić kao dečak sricao prva slova, da bi se kasnije vinuo u vrhove sveta književnosti. Kroz prozor te kuće, koji gleda na reku, često je bio zagledan – na jednoj strani u ušće Rzava u Drinu, gde se sada zahvaljujući Emiru Kusturici nalazi grad sa njegovim imenom, a na drugoj, dokle mu je pogled dopirao, u čudesnu ćupriju na Drini, zadužbinu velikog vezira Mehmed-paše Sokolovića, premotavajući u mislima priče koje je tokom dana slušao od starijih sugrađana. Tu baklju priče i pripovedanja, uklesanu u Andrićevu svest, od ranog detinjstva, delom– literaturom iz skromne biblioteke, i većim delom čudesnim pričama običnih ljudi sa znamenitog vezirovog mosta i iz kasabe, na najbolji način danas razgoreva Goran Petrović, nadahnjujući se na isti način i vezujući svoj život i stvaralaštvo, poput Andrića, za sudbinu svoga naroda i jezika.
Knjige Gorana Petrovića objavljene su u 119 izdanja, od kojih su 52 u prevodima na 13 jezika, što to nije nikakva slučajnost budući da su drugi jezici i književnosti u njegovim delima prepoznali vrhunskog savremenog srpskog pisca univerzalnih priča, čije je stvaralaštvo na tragu dela Ive Andrića i po kvalitetu i po težnjama da svet u kojem živimo bude bolji i podnošljiviji.

Predsednik ovogodišnjeg žirija za dodelu nagrade Jovan Delić je u kratkom slovu povodom dodele nagrade između ostalog rekao da je roman „Opsada crkve Svetog Spasa“– „jedan od najboljih i u svakom pogledu najznačajnijih srpskih romana na granici 20. i 21. veka, u kojem se Goran Petrović pokazuje kao majstor lirskog pripovedanja i dočaravanja snoviđenja. Autor na čudesan način aktivira tradiciju, budi i modernizuje isihazam i srpsko-vizantijska nasleđa ukrštajući narodnu, srednjovekovnu i savremenu književnost.“

Goran Petrović srpsku književnost svetu predstavlja u najboljem svetlu, dokazujući da Ivo Andrić danas ima živog nastavljača.

Na istoj svečanosti trebalo je da bude uručena nagrada i Rajku Petrovu Nogu za zbirku pesama „Sonet i smrt”, ali on, nažalost, zbog bolesti nije mogao da doputuje.

U prigodnom govoru posle primanja nagrade, Goran Petrović je između ostalog rekao:

„Sve ovo zbiva se na mestu koje je veliko ne samo zato što mali Rzav pridodaje maticu moćnoj Drini već i zato što je ovo mesto zapravo ušće. Bez obzira na širinu voda, svako ušće je veliko, jer je mesto dodira.

Stoga je i ovaj neveliki grad, u takođe nevelikom gradu, veliki. Sasvim sigurno ne zato što je smešten na jezičku zemlje između reka, već zbog toga što je mesto simboličnog susreta ulica i trgova, na trgovima spomenika, lukova i svodova, građevina srednjovekovne i savremene arhitekture, vizantijskog, srpskog i islamskog nasleđa, smirenog istoka i igrivog bel epoka zapada, svetovnog i duhovnog, prizvuka Mediterana i odjeka planina. Nekada sve počinje arhitekturom. A nekada biva da građevina, mada nepomična, preraste sopstvenu veličinu. Eto, nedaleko odavde, sve je počelo mostom koji spaja dve obale, a onda je taj most prerastao u 'Na Drini ćupriju', roman koji spaja svetove. Zahvaljujući ovom romanu, jedan pisac koji je stvarao na jeziku malobrojnog naroda, postao je pisac sveukupne sudbine čovečanstva.“

Velika književna nagrada „Ivo Andrić“ ustanovljena je 2015. godine. Žiri koji je dodeljuje tokom cele kalendarske godine prati izdavačku delatnost u Republici Srpskoj i Srbiji i objektivno sagledava značaj ukupnog književnog stvaralaštva autora i pojedinačnih romansijerskih ostvarenja u tom periodu. Nagradu čine povelja i novčani iznos, a dodeljuje se u dve kategorije – za ukupno književno stvaralaštvo i za najbolje delo objavljeno u protekloj godini. Za njeno ustanovljivanje i dodeljivanje najzaslužniji je, naravno, Emir Kusturica, još jedan lučonoša srpske duhovne misli koji tu baklju drži visoko, osvetljavajući nam put da se ne izgubimo u mraku pošasti kojima smo kao narod stalno izloženi i da ne zaboravimo ko smo.

U svom prigodnom slovu, Kusturica je rekao da je cilj ove nagrade da se ističe ono što vredi i da je najvažnije da književnik koji se nagrađuje bude naš, a svetski.

„Srećan sam što dodeljujemo nagradu jednom od onih zbog kojih bi Ivo Andrić bio zadovoljan kada bi video ko ju je dobio“, rekao je Kusturica misleći na Gorana Petrovića.

Teče mali Rzav, a još silnije teče i ćudljiva i kriva Drina.

Autor: Gradimir Aničić