„Fotelja na Seni“ francuskog akademika Amina Malufa u prodaji od 3. marta
„Fotelja na Seni“ Amina Malufa obuhvata četiri veka francuske istorije.
Amin Maluf u ovom delu putuje kroz istoriju svoje usvojene domovine iz 29. fotelje Francuske akademije, koju zauzima od 2011. godine. Pripovedajući nam o osamnaestorici koji su se smenjivali na njegovom mestu još od vladavine Luja XIII i kardinala Rišeljea, autor ne samo što ispisuje taj „delimično izmišljen rodoslov“ nego i slika burna vremena u kojima su oni živeli: dvorske intrige, sukobe ideja, revolucije, ratove. Prvi „besmrtnik“ utopio se u Seni, pretposlednji je počinio samoubistvo u svom stanu s pogledom na Senu, a sama Akademija blista na obali Sene.
Maluf nam veštim perom dočarava čudesne prizore iz života akademikâ, nekih zaboravljenih poput Kajave, koji u svoj prsten beše ugradio jedan Molijerov zub, ili čuvenih kao što je Volter i njegov doček u Parizu po povratku iz izgnanstva – sočne anegdote, potresne sudbine, burleskne pustolovine, pikantni citati, komične pesmice, prefinjeni humor, sve se ujedinilo da pruži zadovoljstvo čitanja.
Amin Maluf je Libanac rođen 1949. u Bejrutu od roditelja Arapa katoličke vere. Studirao je sociologiju i ekonomiju, u Libiji je radio kao novinar i ratni reporter, a 1977. pred užasima građanskog rata, prebegao je s porodicom u Pariz. Piše na izvrsnom francuskom, koji mu nije maternji jezik. Maluf je autor romana sa istorijskom pozadinom. Njegovi se likovi često zatiču u sukobu sa vladajućim uverenjima svoje okoline i svog vremena.
Prva njegova knjiga, istorijski esej „Krstaški ratovi u očima Arapa“, odmah je privukla pažnju kao svež i dotad nepoznat pogled na ovaj dvovekovni sukob zapadnih i istočnih kultura. Potom je objavio nekoliko romana, koji se danas čitaju širom sveta. Za roman „Taniosova stena“ dobio je Gonkurovu nagradu, a za esej „Poremećenost sveta“ francusku nagradu „Knjiga i prava čoveka“. Malufove knjige prevedene su na više od 40 jezika.
Knjigu „Fotelja na Seni“ možete pronaći od 3. marta u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari www.delfi.rs i na sajtu www.laguna.rs.
Amin Maluf u ovom delu putuje kroz istoriju svoje usvojene domovine iz 29. fotelje Francuske akademije, koju zauzima od 2011. godine. Pripovedajući nam o osamnaestorici koji su se smenjivali na njegovom mestu još od vladavine Luja XIII i kardinala Rišeljea, autor ne samo što ispisuje taj „delimično izmišljen rodoslov“ nego i slika burna vremena u kojima su oni živeli: dvorske intrige, sukobe ideja, revolucije, ratove. Prvi „besmrtnik“ utopio se u Seni, pretposlednji je počinio samoubistvo u svom stanu s pogledom na Senu, a sama Akademija blista na obali Sene.
Maluf nam veštim perom dočarava čudesne prizore iz života akademikâ, nekih zaboravljenih poput Kajave, koji u svoj prsten beše ugradio jedan Molijerov zub, ili čuvenih kao što je Volter i njegov doček u Parizu po povratku iz izgnanstva – sočne anegdote, potresne sudbine, burleskne pustolovine, pikantni citati, komične pesmice, prefinjeni humor, sve se ujedinilo da pruži zadovoljstvo čitanja.
Amin Maluf je Libanac rođen 1949. u Bejrutu od roditelja Arapa katoličke vere. Studirao je sociologiju i ekonomiju, u Libiji je radio kao novinar i ratni reporter, a 1977. pred užasima građanskog rata, prebegao je s porodicom u Pariz. Piše na izvrsnom francuskom, koji mu nije maternji jezik. Maluf je autor romana sa istorijskom pozadinom. Njegovi se likovi često zatiču u sukobu sa vladajućim uverenjima svoje okoline i svog vremena.
Prva njegova knjiga, istorijski esej „Krstaški ratovi u očima Arapa“, odmah je privukla pažnju kao svež i dotad nepoznat pogled na ovaj dvovekovni sukob zapadnih i istočnih kultura. Potom je objavio nekoliko romana, koji se danas čitaju širom sveta. Za roman „Taniosova stena“ dobio je Gonkurovu nagradu, a za esej „Poremećenost sveta“ francusku nagradu „Knjiga i prava čoveka“. Malufove knjige prevedene su na više od 40 jezika.
Knjigu „Fotelja na Seni“ možete pronaći od 3. marta u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari www.delfi.rs i na sajtu www.laguna.rs.
