Dobitnik Ninove nagrade Filip David bio je gost biblioteke Doma kulture u Banatskom Novom Selu. Promocija njegove knjige „Kuća sećanja i zaborava“ održana je 10. juna, a razgovor je vodila bibliotekarka Danijela Gligorin.
U „Kući sećanja i zaborava“ Filip David otvara temu posledica holokausta u Srbiji. Sedamdeset godina kasnije njegove junake proganjaju sećanja i buka voza kao odraz nepomirljivosti sa zločinima iz Drugog svetskog rata i odraz nepomirljivosti s pravom prirodom zla. Priča romana odigrava se između dva stiha „Kad padne noć“ i „Kad svane dan“, između strašnih snova iz prošlosti i nesanice sadašnjosti. Ovde je Borhesovo shvatanje nesanice, kao užas biti i nastavljati da budete, prikazano u formi demonskog ponavljanja buke onog voza koji je u smrt poveo hiljade ljudi. Zato se pitanje o nesanici pretvara u pitanje kako spavaju mašinovođe voza za logor i kako spavaju deca onih koji se sa tog putovanja nisu vratili?
Biblioteka je bila puna mladih, pažljivih slušalaca, koji su upijali reči Filipa Davida. Atmosfera je bila pozitivna, živahna, vedra. Čuo se smeh i aplauz. Književnik je bio pozitivno iznenađen i osetio je energiju prisutnih: „Pisci to osete“. Dodao je i to da mu prija intimna atmosfera biblioteke i da mu je drago što je omladina došla da se upozna s njim.
U „Kući sećanja i zaborava“ Filip David otvara temu posledica holokausta u Srbiji. Sedamdeset godina kasnije njegove junake proganjaju sećanja i buka voza kao odraz nepomirljivosti sa zločinima iz Drugog svetskog rata i odraz nepomirljivosti s pravom prirodom zla. Priča romana odigrava se između dva stiha „Kad padne noć“ i „Kad svane dan“, između strašnih snova iz prošlosti i nesanice sadašnjosti. Ovde je Borhesovo shvatanje nesanice, kao užas biti i nastavljati da budete, prikazano u formi demonskog ponavljanja buke onog voza koji je u smrt poveo hiljade ljudi. Zato se pitanje o nesanici pretvara u pitanje kako spavaju mašinovođe voza za logor i kako spavaju deca onih koji se sa tog putovanja nisu vratili?
Biblioteka je bila puna mladih, pažljivih slušalaca, koji su upijali reči Filipa Davida. Atmosfera je bila pozitivna, živahna, vedra. Čuo se smeh i aplauz. Književnik je bio pozitivno iznenađen i osetio je energiju prisutnih: „Pisci to osete“. Dodao je i to da mu prija intimna atmosfera biblioteke i da mu je drago što je omladina došla da se upozna s njim.
1/11
