U središtu romana „Crni Leopard, crveni Vuk“ Marlona Džejmsa nalazi se potraga za nestalim dečakom. Lovac po imenu Tragač, poznat po svom njuhu – „zbog nalaženja onoga što bi radije ostalo izgubljeno“ – unajmljen je da pronađe nestalog dečaka koji je možda naslednik prestola drevnog afričkog carstva. Tragač uskoro otkriva da nije jedini koji je unajmljen da pronađe dečaka ili dokaz da je ubijen.

Odmah u prvoj rečenici saznajemo da je dete mrtvo i Džejms koristi potragu za njim na sličan način kao što je u romanu „Kratka povest sedam ubistava“ (2014) upotrebio pokušaj atentata na Boba Marlija kako bi stvorio zapetljan, višeglasni prikaz Jamajke i njenog odnosa sa Sjedninjenim Američkim Državama.

Na stranicama ovog romana, Džejms je uspeo da stvori književni ekvivalent univerzumu Marvelovih stripova, dok fiktivna Afrika deluje kao mesto koje su kreirali Gabrijel Garsija Markes i Hijeronimus Boš uz asistenciju Salvadora Dalija. Reč je o magičnom, na momente predivnom, svetu koje je ipak ispunjeno zlokobnim vampirima, demonima, vešticama i nekromanserima – svet ubistava, kanibalizma i opasnih zlih čarolija. Scene akcije su poprilično nasilne – negde su između „Krvavog meridijana“, „Dedpula“ i „Igre prestola“.

Metamorfoze su takođe jedna od centralnih tema romana. Tragač prolazi kroz niz užasnih avantura i ima neobičan odnos sa Leopardom, harizmatičnim bićem koje može da bude i životinja i čovek. Takođe, srešće se i sa još nekim bićima koja menjaju oblik, a kao i sa većinom likova, neće biti siguran da li su mu saveznici, neprijatelji ili i jedno i drugo. Kome može da veruje? I pitanje je da li čitalac može da veruje Tragaču. Džejms vešto plete mrežu likova, događaja i legendi i postavlja mnoga pitanja, ali ne daje odgovore na svako jer je ovo tek prvi deo trilogije „Mračna zvezda“.

Držeći se poznatih okvira fantastike (od Harija Potera, preko „Matriksa“ do „Kralja lavova“), zaplet romana „Crni Leopard, crveni Vuk“ korača stopama koje je Džozef Kembel opisao kao arhetipski put junaka. Poput Luka Skajvokera u „Ratovima zvezda“ i Frodoa u „Gospodaru prstenova“, Tragač kreće na putovanje koje ga vodi daleko od kuće – u daleke predele i kraljevstva gde se susreće sa veoma opasnim zadacima. Takođe, poput mnogih junaka i antijunaka iz stripova, bori se sa sopstvenim identitetom dok savlađuje prepreke na koje nailazi. Uticaji velikih pisaca fantastike su očigledni – od Oktavije Batler, preko Tolkina do Ursule K. Le Gvin – a mogu se prepoznati i Jungove teorije o arhetipu i kolektivnom nesvesnom, kao i zasnivanje celokupnog sveta na afričkim epovima o prevarantima i likovima koji menjaju oblike kao simbolima haosa i promena. Džejms je dovoljno spretan pisac da ove reference nikada ne deluju kao pretenciozne postmodernističke vežbe.

Mehanizam koji vodi roman napred i uvlači čitaoca duboko u radnju isti je onaj koji pokreće najbolje filmove i stripove o superjunacima: priče o poreklu centralnih likova. Saznajemo kako je Tragač postao Crveni Vuk, a tu je i neverovatna priča o Leopardu. Saznajemo u čemu leži njihova snaga, a šta su im slaba mesta, šta ih pokreće, kakve su im ambicije i strahovi.

Džejms je od Trgača i Leoparda stvorio dva nedoljiva i ubedljiva lika koji će sasvim sigurno zauzeti mesto u panteonu nezaboravnih i fantastičnih superheroja.

Autor: Mičiko Kakutani
Izvor: nytimes.com
Prevod: Dragan Matković