Knjiga „Fajront u Sarajevu“ autora dr Neleta Karajlića promovisana je u prepunoj sali Narodne biblioteke „Filip Višnjić“ u Bijeljini.

Nenad Janković, alijas dr Nele Karajlić, rekao je da je knjiga nastala kao skup njegovih iskustava koje „drži i u glavi i u srcu“ i sećanja od rođenja do momenta kad je napustio Sarajevo i došao u Beograd.

„Knjiga ima dva junaka, mene i grad, Sarajevo gde sam rođen, u kome sam doživio sve ono što je lepo, ali i sve što je ružno. Sarajevo i ja smo se u ovoj knjizi rastali na ne baš impresivan način, ali knjiga je ostala kao svedočanstvo onog vremena i vraćanje unazad, na ono kako je to, otprilike, bilo kad su rok muzika i „Top-lista nadrealista“, kao i druge stvari, krasile čuvene osamdesete“, rekao je Karajlić novinarima u Bijeljini.

On je naveo da knjiga odgovara na pitanje zašto se sa nostalgijom ljudi sećaju tog vremena, iako ono „objektivno nije bilo ni ekonomski niti politički baš predivno“.

Karajlić kaže da je knjiga, zapravo, samo na površini sarajevska priča, ali suštinski je to svetska priča u kojoj svaki čovek na planeti može da oseti ljubav između njega i rodnog grada, ali i trenutka kada se iz tog rodnog grada odlazi. „Sarajevo je moj rodni grad, ali da li ga volim ili ne... odgovor na ovo pitanje ću sakriti“, rekao je Karajlić.

On je rekao da je knjiga mnogo prodavanija u Srbiji, među ljudima koji nisu imali nikakve veze sa Sarajevom, nego gde bi, po logici stvari, trebalo biti mnogo više onih koje to interesuje.

Karajlić je dodao da je knjiga, jednom rečju, zainteresovala sve one koji jesu ili nisu iz Sarajeva.

On je istakao da je Sarajevo imalo „mitološku snagu“ u bivšoj Jugoslaviji i predstavlja simbol nečega što su posebno voleli svi – od Vardara pa do Triglava, odakle i velika zainteresovanost ljudi iz Makedonije, Srbije, Crne Gore... za knjigu „Fajront u Sarajevu“.

„Sarajevo je nosilo nešto što je plenilo i što je imalo svoj poseban pečat“, rekao je Karajlić.

Komentarišući pitanje o jeziku na kojem je knjiga pisana, Karajlić je rekao da je pisana na srpskom jeziku.

„Pisao sam knjigu upravo onako kako smo mi tada u Sarajevu govorili, sa mnogo reči koje su u to vreme bile u upotrebi kao zapadna varijanta, pa se može pomisliti da je pisana na srpskohrvatskom“, rekao je Karajlić.

Direktor Narodne biblioteke „Filip Višnjić“ Jovan Cvjetković najavio je, zbog nezapamćeno velike posete na promociji ove knjige, mogućnost da Karajlić u Bijeljini gostuje ponovo krajem novembra.