Meni je uvek jako, jako teško da pišem o omiljenim knjigama. Sa jedne strane želim da što više ljudi pročita i uživa u nečemu što je meni veoma drago i važno a sa druge strane, imam strašnu potrebu da krijem i čuvam kao dragocenosti te retke knjige koje su me potpuno pomerile i promenile. Razlog je verovatno taj što svi doživljavamo umetnost na različit način a ja stalno mislim da je moj način jedini pravi (znam da nije, ali...).

Jedna od tih meni toliko dragih i važnih knjiga je i „Engleski pacijent“ Majkla Ondačija (koga smo svi zvali Ondatje, „zahvaljujući“ ranijim prevodima ovog i nekih njegovih drugih romana). I to ne zato što sam, kao i svi uživala u filmu (Entoni Mingela je snimio fantastičan film prema knjizi koja nije preterano filmična), već zato što je ovaj roman putena, beskrajno dirljiva knjiga o užasnim posledicama rata i ljudima za koje ne postoje granice u svetu koji je sav opsednut granicama, nacionalnostima, pripadnostima.

Italija, kraj Drugog svetskog rata. Hana, istraumirana, mlada kanadska bolničarka ostaje sa spaljenim pacijentom koga su beduini doneli iz pustinje bez imena, lica, oznaka i za koga svi pretpostavljaju da je „engleski pacijent“ u jednoj napuštenoj vili. Ubrzo im se pridružuje osakaćeni lopov Karavađo i indijski miner Kip. Svakog od njih na neki način intrigira i vezuje izgoreli čovek koji leži u jednoj sobi, sam sa svojim uspomenama na Libijsku pustinju i ljude i jednu ženu sa kojima je živeo pre rata (Laguna inače priprema i Ondačijev najnoviji, dugo očekivani roman „Warlight“ koji se takođe bavi Drugim svetskim ratom).

Ondači je za ovu fascinantnu priču o ljubavi i ratu i izdajama u ljubavi i ratu nedavno dobio „Zlatnog Bukera“ za najbolje književno delo u poslednjih 50 godina po izboru čitalaca. S pravom, jer su njegove rečenice poetična eksplozija ukusa i dodira i mirisa i boja i uzburkanih osećanja i beznađa i praznine.

Istočnjačko poreklo pisca oseća se u načinu na koji piše, na koji vidi i doživljava svet, u čulnoj atmosferi napuštene vile gde četvoro aktera igra svoje uloge, osvetljeni plamičkom koji izbija iz prazne puževe kućice.

„Engleski pacijent“ je predivan roman koji ne umem dovoljno da nahvalim i preporučim. Ako želite ljubavnu priču  ̶  tu je. Ako je misterija vaša „šolja čaja“ što bi rekli Englezi  ̶  ovo je knjiga za vas. Ako ste zaljubljenik u pustinju i priče o vetrovima, oazama, istraživačima ‒ onda ćete uživati. Ako vas interesuju priče o Drugom svetskom ratu i minerima  ̶  ne tražite dalje. Ako želite poetično-filozfsku ali ne i filozofirajuću priču o prirodi i posledicama ljubavi i rata i izdaje ‒ onda je „Engleski pacijent“ knjiga za vas, prepuna rečenica, slika i pasaža posle kojih ostanete bez daha i stegnutog srca, i bogatiji za jedan potpuno drugačiji svet ili makar drugačije viđenje sveta u kome živimo.

Autor: Ksenija Prodanović
Izvor: Nedeljnik