Najnovija publicistička knjiga Džejmsa Patersona „Tajni život knjižara i bibliotekara“ vodi nas iza kulisa života i rada svakodnevnih heroja književnog sveta: knjižara i bibliotekara. U zbirci portreta koja obuhvata profesionalce svih vrsta, od školskih bibliotekara i vlasnika nezavisnih knjižara do zaposlenih u velikim knjižarskim lancima, Paterson i njegov koautor Met Eversmen istražuju kako ovi posvećeni ljudi svakodnevno inspirišu čitaoce svih uzrasta.

Sue Solie Patterson

Publishers Weekly razgovarao je sa Patersonom o tome zašto su knjižari i bibliotekari ključni stubovi naših zajednica, kako možemo bolje da ih podržimo i o radosti čitanja.

Često zamišljamo bibliotekare i knjižare kao tihe, povučene introverte koji vode miran život. Zašto ste odlučili da taj stereotip dovedete u pitanje?

Čitanje jeste usamljeni čin, ali odnos prema knjigama i čitaocima je društveni. Potrebno je samopouzdanje da biste izabrali knjige koje će ljudi želeti da čitaju. A potrebna je i odlučnost da ih promovišete i preporučujete kupcima u knjižari, posetiocima biblioteke ili na internetu i kažete: „Ovo je knjiga koju tražite. Verujte mi, mislim da će vam se dopasti.“ Da bi se onda čitaoci vraćali i pitali: „Odlično, šta još imate?“

Koja je najčešća zabluda o knjižarima i bibliotekarima?

„Ah, vi ste bibliotekar. Vi ste knjižar. Verovatno samo sedite, čitate, pijete čaj i razgovarate o Dikensu po ceo dan.“ Ništa od toga! Niko ne voli knjige više od knjižara i bibliotekara. Znanje koje oni imaju je neverovatno. Naravno da su ušli u taj posao zato što vole knjige. Ali tokom radnog vremena oni ne sede i ne čitaju. Oni rade mnogo više: naručuju knjige, primaju isporuke, raspoređuju ih na police, čiste prostor, organizuju čitanja za decu, vode društvene mreže. Biblioteke i knjižare su važni centri svojih zajednica jer organizuju razne programe i okupljanja.

Tokom istraživanja za knjigu šta Vas je najviše iznenadilo? Da li su neka Vaša prethodna uverenja o ovom poslu bila dovedena u pitanje?

Posetio sam stotine i stotine biblioteka i knjižara i mogu vam reći jedno: održavati ta mesta u životu zahteva neverovatan trud. Šira javnost ne shvata koliko bibliotekari i knjižari zapravo naporno rade. Takođe je fascinantno koliko su specijalizovani. Postoje biblioteke koje pozajmljuju knjige putem pretplate, biblioteke namenjene studentima koji proučavaju Holokaust ili zatvorskoj populaciji. Mnoge imaju jedinstvene pristupe koji nisu široko poznati. Svaka biblioteka i svaka knjižara je poseban ekosistem koji održavaju priče koje sadrže.

Koje osobine navode nekoga da svoj život posveti pronalaženju dobrih knjiga i preporučivanju drugima?

Radoznalost. Entuzijazam. Posvećenost. Vizija. To su profesionalci koji imaju misiju da ljude svih uzrasta oduševe knjigama i čitanjem. To je posao koji mogu raditi čitavog života, posao koji je od presudnog značaja za svakodnevni život. Svi želimo da budemo ponosni na svoju profesiju, a knjižari i bibliotekari zaista imaju razlog za ponos.

Knjige su magične, ali su i biznis. Kako poslovni aspekt utiče na način na koji ovi ljudi rade? Da li se to razlikuje kod knjižara i bibliotekara?

Osnivačica knjižare Astoria Bookshop inspiraciju je dobila iz jednog tvita: „Zašto se sve ove knjižare otvaraju u Bruklinu? Zašto niko ne otvori jednu u Kvinsu? I mi ovde čitamo.“ Posao je delom istraživanje tržišta, delom umrežavanje, delom poslovni plan – sve u cilju da se ljudi okupe i povežu kroz knjige. Slično je i u bibliotekama, gde programi i događaji privlače čitaoce na mesto gde mogu besplatno pronaći sve knjige koje žele.

Da li Vam je neka knjiga koju Vam je preporučio knjižar ili bibliotekar promenila život?

Sa osamnaest godina obilazio sam antikvarnice dva ili tri puta nedeljno. Posebno sam voleo stare, pohabane knjige, one koje su bile mnogo čitane i koje su to jasno pokazivale. Polovne knjige su me koštale dvadeset pet centi, ponekad dolar, čak i obimni romani poput „Zlatne beležnice“ ili „Limenog doboša“. Kako sam čitao roman za romanom, moj pogled na to šta je sve moguće u životu počeo je da se menja.

Kako Vam knjižari i bibliotekari i danas pomažu u radu?

Događaji u bibliotekama su uvek vrhunac mojih promotivnih turneja. Nedavno sam posetio biblioteku Spring Lake u Nju Džerziju i javnu biblioteku okruga Kerol u Merilendu, gde sam imao veoma živu razmenu sa čitaocima. Nove knjižare i dalje se otvaraju širom zemlje – poput Banned Book Nook u Ohaju, Golden Hour Books u Njubergu u Njujorku ili knjižare The Ripped Bodice u Bruklinu. One su stalna inspiracija.

U knjizi kažete da knjižari i bibliotekari spasavaju živote. Koji Vam je omiljeni primer?

Ljudi često posegnu za knjigama kada se nađu na životnoj prekretnici. Jedna knjižarka iz Severne Karoline ispričala je kako joj je udovica rekla da joj je čitalački klub spasao život. Ili primer osnovnoškolca koji je gutao stranice jedne knjige i pitao: „Zar ne miriše divno?“ Knjižarka iz Jute mu je to potvrdila, dok je u sebi mislila: „Pred tobom je divan život. Život ispunjen knjigama.“

Kako možemo, kao pojedinci i kao društvo, najbolje podržati knjižare i bibliotekare?

Jedna bibliotekarka sa Floride ispričala je kako se vratila u svoju biblioteku posle razaranja koje je doneo uragan Ian i zatekla hol potpuno uništen, vrata razneta, a unutrašnjost potpuno prekrivenu vodom. Uprkos tome, bibliotekari su odmah počeli da rade, sa idejom da smisle rešenje i nastave da služe ljudima najbolje što mogu. Takva je posvećenost bibliotekara da čitaocima obezbede informacije koje su im potrebne, bez obzira na okolnosti.

Šta znači izraz book joy i kako ga možemo imati više u svom životu?

To je izraz koji je smislila jedna bibliotekarka iz severnog Teksasa kako bi opisala osećaj kada čitaoca spojite sa knjigom koja će mu doneti najveću sreću. To je osećaj koji su pominjali mnogi knjižari i bibliotekari, govoreći da im je omiljeni deo posla upravo trenutak kada pravu knjigu stave u prave ruke u pravo vreme i tako podstaknu čitaoce da se iznova vraćaju. Da biste osetili više te „radosti čitanja“, samo nastavite da okrećete stranice.

Izvor: publishersweekly.com

Prevod: Tamara Stanojčič