Pisac i ilustrator Džejms Norberi počeo je da crta avanture Velike Pande i Maleckog Zmaja, inspirisane budističkom filozofijom i duhovnošću, kako bi sa drugima podelio ideje koje su mu pomogle da prebrodi najteže trenutke u životu. Nada se da će njegova knjiga pomoći i vama.

Kojom idejom ste se vodili prilikom izbora stila knjige?

Želeo sam da na jednom mestu prikupim različite stare duhovne mudrosti, koje su se bezbroj puta pokazale kao delotvorne jer su zasnovane na veoma moćnim idejama, i da ih upakujem u što prijemčivije pakovanje. Tekstovi iz kojih te ideje potiču umeju da budu prilično komplikovani i teški za čitanje, a mnogi pritom nisu ni čuli za njih. Zato sam izabrao neke  najvažnije poruke i pokušao da ih prezentujem na način koji neće opteretiti čitaoca.

Da li ste od početka planirali da napišete knjigu? Čini se da je prvobitna ideja bila idealna za društvene mreže.

Ne, u početku nisam ni pomišljao da bi od sveg tog materijala mogla da se napravi knjiga. Godinama sam maštao o tome da okupim grupu ljudi sa sličnim interesovanjima, sa kojima bih mogao da diskutujem o onome što sam pročitao. Okupljali bismo se jednom nedeljno, razgovarali, možda malo meditirali... Ali problem je bio u tome što nisam imao dovoljno samopouzdanja da svoju ideju sprovedem u delo. A onda je iznenada počela pandemija, i ja sam odlučio da to uradim na način i u formi koja mi najviše odgovara – crtanjem.

Reakcija na Instagramu bila je – i još uvek je – fenomenalna.

Da, dogodilo se nešto divno i istovremeno neverovatno: ispostavilo se da moji crteži zaista pomažu ljudima. Zaista nisam očekivao da će postati toliko popularni. Neprestano mi stižu poruke zahvalnosti onih kojima su dali nadu.

I naravno, kada je Kristen Bel podelila sa svojim pratiocima jedan crtež – iako nije navela izvor – nastala je prava ludnica.

Da, tu sliku su zatim podelili milioni i milioni ljudi.

U kojoj meri je popularnost promenila Vaš život?

Jedina promena je što se sada pojavljujem na televiziji. Još živim u istoj kući, imam iste hobije i bavim se, u osnovi, istim poslom, što me je zaista iznenadilo. Sve je isto kao i pre.

Pitam se da li će biti isto i kada se knjiga nađe u prodaji.

Moguće je. Možda ću potražiti kuću u kojoj bih imao veći radni prostor. Nemam drugih prohteva. Videćemo.

Postoji li pitanje koje Vam je postavljeno u svim dosadašnjim intervjuima?

Zašto sam napisao knjigu? Zašto sam počeo da crtam? Zašto baš panda i zmaj?

Mislite li da ste od sada osuđeni da zauvek odgovarate na ista pitanja, i da se pritom smeškate i pretvarate da ih prvi put čujete?

Verovatno, ali nadam se da će se novinari pripremati gledajući moje prethodne intervjue i da će poželeti da budu originalni.

Kada možemo očekivati filmsku adaptaciju „Velike Pande i Maleckog Zmaja“?

Ne znam. Do sada mi se niko nije obratio.

Pretpostavljam da već imate gomilu novih ideja za još sličnih knjiga.

Ne. Da budem iskren, nisam imao gomilu ideja ni kada sam radio na „Pandi i Zmaju“. Uvek sam patio od nedostatka inspiracije. To je razlog zbog kojeg objavljujem samo jednu sliku nedeljno. Crtanje samo po sebi ne predstavlja nikakav problem, ali uvek moram da čekam da mi se javi prava ideja, trenutak kada mi se upali sijalica u glavi i shvatim da nešto zaslužuje da bude nacrtano. A to se, moram priznati, ne dešava tako često.

Autor: Dž. Dž. Stivens
Izvor: gjstevens.com
Prevod: Jelena Tanasković