U Laguninoj ponudi su se našla dva izuzetno zanimljiva naslova. Novi roman Jua Nesbea „Utvara“, potvrđuje ono što smo već znali – vredni Norvežanin zna kako da napiše dobar krimić. „Progutana“ Dejvida Kronenberga je ekscentričan ekperimet u kome će uživati poklonici bizarnog i drugačijeg.

Nedugo nakon što je po prvi put na srpskom objavljen „Slepi miš“, prvi Nesbeov roman o Hariju Huleu, u knjižare je stigla i „Utvara“ (Gjenferd, 2011), deveti roman iz ovog popularnog serijala. Redosled jeste pomalo ispremeštan (na tome su insistirali piščevi agenti), ali ne mari – brojni Nesbeovi poklonici u Srbiji željno čekaju svaki novi naslov. Tokom godina Ju Nesbe je izgradio svoj stil i izrastao u vrsnog krimi pisca. Manje spektakularna od „Sneška“ ili „Oklopnog srca“, ali ličnija i dirljivija, „Utvara“ opisuje pokušaje Harija Hulea da svog posinka Olega spase iz kandži narkomanije. Naravno, tu je i zločin, hladnokrvno ubistvo za koje je Oleg optužen, kao i veoma živopisan prikaz podzemlja Osla.

„Utvara“ je drugačiji roman u odnosu na većinu prethodnih iz serijala, ovoga puta Hule nije za petama prepredenog serijskog ubice već se sukobljava sa narko dilerima u očajničkom pokušaju da spase mladića do koga mu je stalo. Roman je ispričan iz nekoliko uglova (uključujući i reminiscencije ubijenog Gusta, Olegovog najboljeg prijatelja), nasilan je i dinamičan. Ako do sada niste čitali romane o Hariju Huleu, ne bi trebalo da počnete sa „Utvarom“ – roman se, doduše, može čitati i bez predznanja, funkcioniše kao celina za sebe, ali je utisak snažniji ako ste upoznati sa pričom koja mu prethodi (Harijev odnos sa Rahelom, Olegovom majkom, razvija se još od „Crvendaća“, trećeg romana o Huleu). Nakon „Utvare“, očekuju nas drugi („Bubašvabe“) i deseti roman iz serijala o Hariju Huleu („Policija“), a zatim će Laguna početi da objavljuje novi Nesbeov krimi serijal „Krv na snegu“.

Što se Dejvida Kronenberga tiče, on je dobro poznat ljubiteljima sedme umetnosti. Kanadski režiser se početkom sedamdesetih proslavio beskompromisnim, bizarnim filmovima u kojima je dosledno sprovodio svoju poetiku šoka. Kronenberg je tokom duge i plodne karijere režirao mnoge značajne naslove, uključujući i remek-dela kao što su „Videodrom“, „Goli ručak“ i „Ukleti blizanci“. Poslednjih godina, Kronenbergovi filmovi su postali konvencionalniji („Istorija nasilja“, „Zakletva“), pa su mnogi pomislili da su ga godine smekšale… „Progutana“ (Consumed, 2014) opovrgava tu tvrdnju – u pitanju je odvažan i uspeo pokušaj promene medija koji u sećanje priziva telesni horor ranijih Kronenbergovih filmova. Roman počinje kao triler, da bi postepeno prerastao u fantazmagoričnu potragu za neuhvatljivom istinom.

Sve to je, po Kronenbergovom običaju, začinjeno sa dosta seksa i perverzija. Kritičari i čitaoci su u „Progutanoj“ prepoznali uticaje Barouza, Balarda i DeLila, pisaca čija je dela Kronenberg adaptirao za film. Valja imati u vidu da je pitanju jedan izuzetno pikantan roman, uz to i intelektualno zahtevan. Jedno je sigurno… Poštovaoci Kronenbergovog filmskog opusa, posebno oni koji su uživali u filmovima „Besnilo“ i „eXistenZ“, umeće da cene mračno i perverzno narativno tkanje „Progutane“.

Autor: Đorđe Bajić
Izvor: City magazine