Dva Lagunina romana u užem izboru za Ninovu nagradu
Članovi žirija za dodelu Ninove nagrade, u sastavu leksandar Jerkov (predsednik), Adrijana Marčetić, Jelena Mladenović, Vladimir Gvozden i Mladen Vesković, odabrali su 13 romana za uži izbor, među kojima su i dva u izdanju Lagune: „Bekos“ Enesa Halilovića i „Karota“ Darka Tuševljakovića.
Fokus romana „Bekos“ Enesa Halilovića je na tri junaka koji govore o sebi, samim tim i o vremenu i podneblju. Prvi glas pripada psihijatru Piloreti, koji se vraća na Peštersku visoravan da sahrani oca i suoči se s tišinom prazne kuće, mutnim sećanjima i društvom koje se nepovratno raspalo. Drugi je glas Lemeza, koji psihijatru Martinu priča svoj život i dodiruje srž najdubljih tajni balkanskih kriminalnih klanova. Treći glas je Martinov – ispovest o vezi s Lemezovom sestrom i sumnji da možda deli s njom više nego što bi smeo. Enes Halilović u svom prepoznatljivom maniru prepliće roman kroz Troju i Rim, tumačeći drevne književne junake i oživljavajući pravezu Vergilijevog Eneje sa Balkanom. Kroz ovu polifonijsku naraciju, u koju Halilović utiskuje i fragmente pesama, priča, novinskih izveštaja, sudskih dokumenata i memoara – ne kao ukras, već kao simptom govora koji više ne veruje samom sebi – nazire se portret jednog razorenog podneblja gde su lične i kolektivne traume nerazmrsivo isprepletane.
Roman Darka Tuševljakovića „Karota“ je višeslojna drama pojedinca, adaptacija mita o Edipu ali i psihološki roman o ličnoj i kolektivnoj drami devedesetih na našem području. Davorovo detinjstvo je mirisalo na Jadransko more, na oleandre ali i na paljevinu. U suncem okupanom Zadru, družinu trinaestogodišnjaka, nesvesnu nadolazećih senki rata, u nehajnoj igri i svakidašnjim dečačkim nevoljama veoma retko su ometale ozbiljne brige. Sve dok se naprasno nije promenilo sve... Mnogo godina kasnije u Beogradu, Davorov novi život obeležen je mutnim sećanjem na nekadašnje drugove, uz razna neizgovorena pitanja koja tinjaju ispod površine. Odgovore na njih potražiće kada sa devojkom Ninom bude krenuo u Zadar, u susret svojoj prošlosti. Davor će tamo otkriti istine o sebi i o drugima, uspomene će dobiti nova značenja kada se raspire neočekivane nedoumice i osude. Od susreta do susreta, Davorova priča postaje priča o petorici dečaka koje je život zapljusnuo događajima i odnosima zbog kojih ni dan-danas neki nisu u stanju da oproste. Sebi ili drugima.
Roman Darka Tuševljakovića „Karota“ je višeslojna drama pojedinca, adaptacija mita o Edipu ali i psihološki roman o ličnoj i kolektivnoj drami devedesetih na našem području. Davorovo detinjstvo je mirisalo na Jadransko more, na oleandre ali i na paljevinu. U suncem okupanom Zadru, družinu trinaestogodišnjaka, nesvesnu nadolazećih senki rata, u nehajnoj igri i svakidašnjim dečačkim nevoljama veoma retko su ometale ozbiljne brige. Sve dok se naprasno nije promenilo sve... Mnogo godina kasnije u Beogradu, Davorov novi život obeležen je mutnim sećanjem na nekadašnje drugove, uz razna neizgovorena pitanja koja tinjaju ispod površine. Odgovore na njih potražiće kada sa devojkom Ninom bude krenuo u Zadar, u susret svojoj prošlosti. Davor će tamo otkriti istine o sebi i o drugima, uspomene će dobiti nova značenja kada se raspire neočekivane nedoumice i osude. Od susreta do susreta, Davorova priča postaje priča o petorici dečaka koje je život zapljusnuo događajima i odnosima zbog kojih ni dan-danas neki nisu u stanju da oproste. Sebi ili drugima.
