Duelovanje: „Petlja“
Ovog puta su u duelu Iva Pavlović Radisavljević i Olja Žerađanin ukrstile pera. Na tapetu je roman „Petlja“ autora Dejana Aleksića.
Za koga je ova knjiga?
Iva: Može se reći da je knjiga za sve one koji vole životne drame koje se pretvaraju u dobru sarkastičnu krimi priču.
Olja: Ova knjiga je za sve koji vole domaće autore koji obećavaju, ali i za one koji imaju PETLJU da iskoče iz šablona.
Moj globalni utisak:
Iva: Na vrlo sarkastičan i ironičan način opisan život glavne junakinje.
Olja: Sam naslov je odmah dao odličnu asocijaciju, a instinkt se pokazao na delu. Intrigantno i upečatljivo. Automatski sam se prepoznala. A verujem da bi svako drugi našao deo sebe.
Moju utisak o završetku/poruci knjige?
Iva: Kraj knjige je veoma tajanstven i ironičan kao i glavna junakinja, „beskraj uramljen ljudskim potiljcima“.
Olja: Sve vreme čitanja treperim, sluteći čime će pisac začiniti kraj. „...spali su lanci čudovišta zatočenog u meni.“ Tako mnogo rečeno u jednoj rečenici.
Šta mi se dopalo?
Iva: Najviše mi se dopao stil pisanja ovog pisca i motiv ironije života koji nas prati dok čitamo svaku stranu ove knjige.
Olja: Dopala mi se prvo atmosfera koja odiše ovom knjigom, sav taj psihološki momenat dok sa Dinom prolazimo kroz ključne događaje njenog života. Kada pisac uspe u tome da čitalac prepozna deo sebe, uspeo je sve.
Šta mi se nije dopalo?
Iva: Ova knjiga je savršena, takva kakva je, tako da se meni sve dopalo.
Olja: Možda malo previše filozofiranja koja Dini prolaze kroz glavu dok premotava svoj životni film.
Moj utisak o glavnom junaku:
Iva: Glavna junakinja Dina je dete osamdesetih odrasla u Beogradu, mudra, ironična, sarkastična, neshvatljiva, snalažljiva. Ona je poput boksera, nokautirala je svaku životnu priliku i nepriliku u prvoj rundi.
Olja: Dina Poledica, devojka specifična poput svog imena i prezimena za nas koji smo odrasli u nekim surovim vremenima bivše nam države, neko je sa kim nije teško poistovetiti se. Svi nosimo specifične demone u sebi.
Da li bi ova knjiga mogla da postane film i zašto da/ne?
Iva: Film rađen po ovoj knjizi bi bio fantastičan. Već zamišljam scenu kako gradski autobus žute boje vozi za Malu Moštanicu i beogradsko noćno nebo užareno od NATO bombardovanja.
Olja: Da, bio bi to veoma zanimljiv film, verujem i hit na ovim našim prostorima, jer poseduje i dobru dozu brutalnosti specifičnu za domaću kinematografiju.
Koja je vaša omiljena rečenica?
Iva: Knjiga obiluje rečenicama koje nose odlične poruke.
„... pomalo je budalasto učiti filozofiju u zemlji gde svi filozofiraju i nikome ne nedostaje samopouzdanja.“
„Nadimci su zli patuljci identiteta. Ne dopuštaju ti da budeš nešto drugo čak i kad bi to želeo.“
„ZNANJE JE ANTIJUNAK SAVREMENOG ŽIVOTA.“
Olja: Ima ih mnogo, jedna od njih je: „Život ne može neometano da teče, ako trećinu njegovog sadržaja ne pokreće laž.“
Pročitajte ovu knjigu ako vam se dopao roman:
Iva: Trenutno ne postoji knjiga sa kojom bih je mogla uporediti zbog jedinstvenosti kojom ova knjiga odiše.
Olja: Ovaj roman je veoma specifičan i težak za poređenje. Možda mogu navesti „Zbogom, aveti“ Nadije Teranove, gde se takođe junakinja bori sa svojom prošlošću. Još jedan roman me asocira, ali na sasvim drugi način. Gomila mudrosti na metaforičan način je izrečena i u „Zidanju ambisa“.
Presuda u pet rečenica:
Iva: Ovu knjigu ćete voleti i uživati ćete u čitanju. Imaćete veliku želju da upoznate Dinu i njen život jer je to priča iz prve ruke. Upoznaće vas sa dosta osoba koje su prošle kroz njen život i u svakom liku ćete prepoznati nekog vama bliskog. Vratiće vas u period koji je obeležio našu generaciju. I setićete se da nas pomeraju niti sudbine iako mi imamo PETLJU da je menjamo.
Olja: Neočekivano sjajan roman koji će vas između ostalog navesti da preispitate sebe. I podsetiti na sve vaše životne bitke. Da je život takav kakav jeste, da neke stvari prosto moraju da se dese.
„Zaboraviti po sećanju. Zadreti duboko, jer sećanje ima debelu kožu.“
Autorke: Iva Pavlović Radisavljević i Olja Žerađanin
Izvor: Delfi Kutak
Za koga je ova knjiga?
Iva: Može se reći da je knjiga za sve one koji vole životne drame koje se pretvaraju u dobru sarkastičnu krimi priču.
Olja: Ova knjiga je za sve koji vole domaće autore koji obećavaju, ali i za one koji imaju PETLJU da iskoče iz šablona.
Moj globalni utisak:
Iva: Na vrlo sarkastičan i ironičan način opisan život glavne junakinje.
Olja: Sam naslov je odmah dao odličnu asocijaciju, a instinkt se pokazao na delu. Intrigantno i upečatljivo. Automatski sam se prepoznala. A verujem da bi svako drugi našao deo sebe.
Moju utisak o završetku/poruci knjige?
Iva: Kraj knjige je veoma tajanstven i ironičan kao i glavna junakinja, „beskraj uramljen ljudskim potiljcima“.
Olja: Sve vreme čitanja treperim, sluteći čime će pisac začiniti kraj. „...spali su lanci čudovišta zatočenog u meni.“ Tako mnogo rečeno u jednoj rečenici.
Šta mi se dopalo?
Iva: Najviše mi se dopao stil pisanja ovog pisca i motiv ironije života koji nas prati dok čitamo svaku stranu ove knjige.
Olja: Dopala mi se prvo atmosfera koja odiše ovom knjigom, sav taj psihološki momenat dok sa Dinom prolazimo kroz ključne događaje njenog života. Kada pisac uspe u tome da čitalac prepozna deo sebe, uspeo je sve.
Šta mi se nije dopalo?
Iva: Ova knjiga je savršena, takva kakva je, tako da se meni sve dopalo.
Olja: Možda malo previše filozofiranja koja Dini prolaze kroz glavu dok premotava svoj životni film.
Moj utisak o glavnom junaku:
Iva: Glavna junakinja Dina je dete osamdesetih odrasla u Beogradu, mudra, ironična, sarkastična, neshvatljiva, snalažljiva. Ona je poput boksera, nokautirala je svaku životnu priliku i nepriliku u prvoj rundi.
Olja: Dina Poledica, devojka specifična poput svog imena i prezimena za nas koji smo odrasli u nekim surovim vremenima bivše nam države, neko je sa kim nije teško poistovetiti se. Svi nosimo specifične demone u sebi.
Da li bi ova knjiga mogla da postane film i zašto da/ne?
Iva: Film rađen po ovoj knjizi bi bio fantastičan. Već zamišljam scenu kako gradski autobus žute boje vozi za Malu Moštanicu i beogradsko noćno nebo užareno od NATO bombardovanja.
Olja: Da, bio bi to veoma zanimljiv film, verujem i hit na ovim našim prostorima, jer poseduje i dobru dozu brutalnosti specifičnu za domaću kinematografiju.
Koja je vaša omiljena rečenica?
Iva: Knjiga obiluje rečenicama koje nose odlične poruke.
„... pomalo je budalasto učiti filozofiju u zemlji gde svi filozofiraju i nikome ne nedostaje samopouzdanja.“
„Nadimci su zli patuljci identiteta. Ne dopuštaju ti da budeš nešto drugo čak i kad bi to želeo.“
„ZNANJE JE ANTIJUNAK SAVREMENOG ŽIVOTA.“
Olja: Ima ih mnogo, jedna od njih je: „Život ne može neometano da teče, ako trećinu njegovog sadržaja ne pokreće laž.“
Pročitajte ovu knjigu ako vam se dopao roman:
Iva: Trenutno ne postoji knjiga sa kojom bih je mogla uporediti zbog jedinstvenosti kojom ova knjiga odiše.
Olja: Ovaj roman je veoma specifičan i težak za poređenje. Možda mogu navesti „Zbogom, aveti“ Nadije Teranove, gde se takođe junakinja bori sa svojom prošlošću. Još jedan roman me asocira, ali na sasvim drugi način. Gomila mudrosti na metaforičan način je izrečena i u „Zidanju ambisa“.
Presuda u pet rečenica:
Iva: Ovu knjigu ćete voleti i uživati ćete u čitanju. Imaćete veliku želju da upoznate Dinu i njen život jer je to priča iz prve ruke. Upoznaće vas sa dosta osoba koje su prošle kroz njen život i u svakom liku ćete prepoznati nekog vama bliskog. Vratiće vas u period koji je obeležio našu generaciju. I setićete se da nas pomeraju niti sudbine iako mi imamo PETLJU da je menjamo.
Olja: Neočekivano sjajan roman koji će vas između ostalog navesti da preispitate sebe. I podsetiti na sve vaše životne bitke. Da je život takav kakav jeste, da neke stvari prosto moraju da se dese.
„Zaboraviti po sećanju. Zadreti duboko, jer sećanje ima debelu kožu.“
Autorke: Iva Pavlović Radisavljević i Olja Žerađanin
Izvor: Delfi Kutak
