„Digitalno zlato“ Natanijela Popera objašnjava uspon bitkoina
Svet bitkoina je poput „Gospodara prstenova“ samo što u njemu ne postoje hobiti. Tu su Sauron (Satoši Nakamoto, koji zapravo želi da bude izuzet od zakona) i Saruman (Ros Ulbriht, tehnolog koji želi da pusti valutu u opticaj bez obzira na cenu). Oni se bore protiv ljudi kao što su Boromir (nesrećni Mark Karples), Aragorn (Vences Kasares, skriveni vitez) i vilenjaci (Kameron i Tajler Vinklvos). Možda Čarli Šrem može da prođe kao Gimli ali, nažalost, u ovoj priči nema Gandalfa – niko nije poginuo a zatim uskrsnuo iz kandži Balroga (Goldman Saks).
Družina, predvođena Kasaresom, mora da savlada Mt. Gox da bi od Saurona povratila kontrolu nad finansijskom „Srednjom zemljom“ i donela mir i prosperitet natrag u „Okrug“ (Volstrit). Nova knjiga Natanijela Popera „Digitalno zlato“, govori upravo o tome: to je „do tamo i natrag“ za anarhokriptofiskaliste.
Ovo duhovito poređenje gotovo savršeno opisuje Poperovu knjigu. To je priča ispisana čitko i jasno i svako poglavlje hronološki prati jedan mesec u životu bitkoina. Poperovo istraživanje je uglavnom prikupljeno preko IRC soba za četovanje i foruma na internetu a uz to je i razgovarao sa svim glavnim „igračima“. Njihove priče iznosi naizmenično: dok u jednom poglavlju u prvi plan stavlja Satošija, već u sledećem će to biti blizanci Vinklvos. Priča o bitkoinu još nije postala legenda i gotovo svi glavni učesnici te priče su „vrlo živi“. Poglavlje o Ulbrihtu, tvorcu vebsajta Silk Road, ispričano slikovitom prozom, prikazuje portret klinca koji je od dobrog postao loš. Gotovo vam ga je žao kada shvatite koliko je blaziran prema činjenici da izdaje naređenja za „egzekuciju“ koja se nikada ne sprovode.
Ukratko, ovo je priča o prihvatanju. Poper prikazuje sudbinu bitkoina kao trenutno sivu ali sa ružičastom budućnošću. Fokusirajući se na učesnike koji su nešto kasnije stupili na scenu, pre svega na Kasaresa, pokazuje kakvi su pokušaji preduzeti da bi valuta dobila legitimitet kod vlada i banaka. Sve su priče slične: nastane nova kompanija, raste vrtoglavom brzinom a onda je ugase vlada ili banke. Dođe vam da vrisnete od muke, ali onda Poper citira Kasaresa koji o Džejmiju Dajmonu, izvršnom direktoru banke JP Morgan Čejs, kaže: „Mislim da šta god Džejmi radio ili ne radio (u vezi sa bitkoinom) biće bitno isto koliko i to šta upravnik pošte radi ili ne radi povodom nečijeg mejla.“
Ova knjiga je sjajan uvod u priču o bitkoinu i daje vam kratak pregled svih bitnih učesnika u njoj. Ovo je veoma obzirna knjiga prema čitaocu – retko kada se Poper zaglavi u tehničkoj terminologiji – i daje jasno do znanja da je bitkoin stvoren više za biznis a manje da bude tehnoutopistička supervaluta. Dok gledate kako cene rastu a onda brzo padaju na optimalan nivo, gotovo da možete da osetite užurbanost ove nove, digitalne zlatne groznice i ne možete a da se ne divite muškarcima i ženama koji su se obogatili kladeći se na bitove. Jezik je ponekad nezgrapan (Poper iz nekog razloga, malo više nego što bi trebalo, obraća pažnju na seksualnu privlačnost ranih bitkoin zaluđenika) ali, sve u svemu, ovo je čitka avanturistička priča o bici koja tek počinje.
Izvor: techcrunch.com
Družina, predvođena Kasaresom, mora da savlada Mt. Gox da bi od Saurona povratila kontrolu nad finansijskom „Srednjom zemljom“ i donela mir i prosperitet natrag u „Okrug“ (Volstrit). Nova knjiga Natanijela Popera „Digitalno zlato“, govori upravo o tome: to je „do tamo i natrag“ za anarhokriptofiskaliste.
Ovo duhovito poređenje gotovo savršeno opisuje Poperovu knjigu. To je priča ispisana čitko i jasno i svako poglavlje hronološki prati jedan mesec u životu bitkoina. Poperovo istraživanje je uglavnom prikupljeno preko IRC soba za četovanje i foruma na internetu a uz to je i razgovarao sa svim glavnim „igračima“. Njihove priče iznosi naizmenično: dok u jednom poglavlju u prvi plan stavlja Satošija, već u sledećem će to biti blizanci Vinklvos. Priča o bitkoinu još nije postala legenda i gotovo svi glavni učesnici te priče su „vrlo živi“. Poglavlje o Ulbrihtu, tvorcu vebsajta Silk Road, ispričano slikovitom prozom, prikazuje portret klinca koji je od dobrog postao loš. Gotovo vam ga je žao kada shvatite koliko je blaziran prema činjenici da izdaje naređenja za „egzekuciju“ koja se nikada ne sprovode.
Ukratko, ovo je priča o prihvatanju. Poper prikazuje sudbinu bitkoina kao trenutno sivu ali sa ružičastom budućnošću. Fokusirajući se na učesnike koji su nešto kasnije stupili na scenu, pre svega na Kasaresa, pokazuje kakvi su pokušaji preduzeti da bi valuta dobila legitimitet kod vlada i banaka. Sve su priče slične: nastane nova kompanija, raste vrtoglavom brzinom a onda je ugase vlada ili banke. Dođe vam da vrisnete od muke, ali onda Poper citira Kasaresa koji o Džejmiju Dajmonu, izvršnom direktoru banke JP Morgan Čejs, kaže: „Mislim da šta god Džejmi radio ili ne radio (u vezi sa bitkoinom) biće bitno isto koliko i to šta upravnik pošte radi ili ne radi povodom nečijeg mejla.“
Ova knjiga je sjajan uvod u priču o bitkoinu i daje vam kratak pregled svih bitnih učesnika u njoj. Ovo je veoma obzirna knjiga prema čitaocu – retko kada se Poper zaglavi u tehničkoj terminologiji – i daje jasno do znanja da je bitkoin stvoren više za biznis a manje da bude tehnoutopistička supervaluta. Dok gledate kako cene rastu a onda brzo padaju na optimalan nivo, gotovo da možete da osetite užurbanost ove nove, digitalne zlatne groznice i ne možete a da se ne divite muškarcima i ženama koji su se obogatili kladeći se na bitove. Jezik je ponekad nezgrapan (Poper iz nekog razloga, malo više nego što bi trebalo, obraća pažnju na seksualnu privlačnost ranih bitkoin zaluđenika) ali, sve u svemu, ovo je čitka avanturistička priča o bici koja tek počinje.
Izvor: techcrunch.com
