„Devojke“ Eme Klajn
Već na samom početku romana „Devojke“ očigledno je da Klajnova piše izmišljenu priču o susretu mlade devojke sa Čarlsom Mensonom i njegovom „porodicom“ leta 1969. godine i kako je taj susret oblikovao njen život.
Slobodna žena koja luta između poslova koje obavlja i ljubavnika sa kojim živi, Evi ne liči na četrnaestogodišnju devojku kakva je bila kada je srela Suzan, Helen i Donu tog leta. Naravno da svi koji pričaju o tom letu pričaju o Raselu i Mičovoj kući i svemu što se dogodilo te noći; ali je zapravo sve počelo sa Suzan i devojkama. Sve je bilo vezano za Suzan i devojke. Čak i sad.
„Devojke“ savršeno hvataju ono maglovito vreme u životu svake devojke kada više nije devojčica a još uvek nije ni žena: ona želi da bude nešto više, želi još odgovornosti, želi da je tretiraju kao odraslu, da na nju gledaju kao na ženu ali još uvek nije sigurna šta sve to znači, koje su posledice i kako da se nosi sa njima. Ema Klajn nas upoznaje sa Evi na početku odrastanja, u vreme kada joj se ceo svet čini konfuznim jer još ne zna šta zapravo želi. Nova generacija zasenjuje staru, a društveni status i bogatstvo njene porodice više nisu prednost već izvor stida.
Evi je potpuno autentična i kao tinejdžerka i kao odrasla žena, što se danas ne sreće često u beletristici. „Devojke“ su jedna od onih retkih knjiga koje vas uvuku u priču i nateraju da otkažete sve obaveze i ignorišete telefon, porodicu, budilnik. Takođe je i izvanredno napisana knjiga. Poznavanje jezika i fraze Klajnove su neverovatne i čine ovu knjigu nezaboravnom jer sve vreme iskreno brinete o Evi, a kada završite knjigu ona vam nedostaje. Ovaj roman zaslužuje svaku preporuku!
Za one koji nisu toliko upoznati sa Mensonovom prodicom, malo pojašnjenje: u „Devojkama“ je Rasel – Čarls Menson, Suzan je Suzan „Seksi Sejdi“ Atkins, Helen je Linda Kabasijan, Patriša „Keti“ Krenvinkel je Dona, Gaj je Teks Votson, a Mič je Teri Meher. Terijeva bivša devojka Linda i njen sin su izmišljene ličnosti – njihovi likovi i priče nemaju veze sa stvarim iako su inspisani njima.
Autor: Sara Mekmalen
Izvor: booksellersnz.wordpress.com
Slobodna žena koja luta između poslova koje obavlja i ljubavnika sa kojim živi, Evi ne liči na četrnaestogodišnju devojku kakva je bila kada je srela Suzan, Helen i Donu tog leta. Naravno da svi koji pričaju o tom letu pričaju o Raselu i Mičovoj kući i svemu što se dogodilo te noći; ali je zapravo sve počelo sa Suzan i devojkama. Sve je bilo vezano za Suzan i devojke. Čak i sad.
„Devojke“ savršeno hvataju ono maglovito vreme u životu svake devojke kada više nije devojčica a još uvek nije ni žena: ona želi da bude nešto više, želi još odgovornosti, želi da je tretiraju kao odraslu, da na nju gledaju kao na ženu ali još uvek nije sigurna šta sve to znači, koje su posledice i kako da se nosi sa njima. Ema Klajn nas upoznaje sa Evi na početku odrastanja, u vreme kada joj se ceo svet čini konfuznim jer još ne zna šta zapravo želi. Nova generacija zasenjuje staru, a društveni status i bogatstvo njene porodice više nisu prednost već izvor stida.
Evi je potpuno autentična i kao tinejdžerka i kao odrasla žena, što se danas ne sreće često u beletristici. „Devojke“ su jedna od onih retkih knjiga koje vas uvuku u priču i nateraju da otkažete sve obaveze i ignorišete telefon, porodicu, budilnik. Takođe je i izvanredno napisana knjiga. Poznavanje jezika i fraze Klajnove su neverovatne i čine ovu knjigu nezaboravnom jer sve vreme iskreno brinete o Evi, a kada završite knjigu ona vam nedostaje. Ovaj roman zaslužuje svaku preporuku!
Za one koji nisu toliko upoznati sa Mensonovom prodicom, malo pojašnjenje: u „Devojkama“ je Rasel – Čarls Menson, Suzan je Suzan „Seksi Sejdi“ Atkins, Helen je Linda Kabasijan, Patriša „Keti“ Krenvinkel je Dona, Gaj je Teks Votson, a Mič je Teri Meher. Terijeva bivša devojka Linda i njen sin su izmišljene ličnosti – njihovi likovi i priče nemaju veze sa stvarim iako su inspisani njima.
Autor: Sara Mekmalen
Izvor: booksellersnz.wordpress.com
Autor: Ema Klajn
