Za početak da priznam – imala sam OZBILJNE predrasude u vezi sa domaćim autorima i trilerima! Znate već, čitaš Ficeka, Karizija... i misliš: „Ma daj, ko to može da isprati na domaćem terenu? Domaći pisci su za neku sporiju, književnu dramu...“ Znam, znam, užas. Ali, evo me, totalno demantovana! I to po drugi put (prvi put me je demantovao Đorđe Bajić), a ja sam i dalje bila skeptična! Do sad! (Izvinite, momci, neće se ponoviti!)

Uzela sam „Ukus straha“ Zorana Petrovića i, ljudi moji, pa ovo je ludilo mozga! Ovo mi je prva knjiga ovog autora i malo je reći da sam oduševljena. Ovo nije samo triler – ovo je psihološko poniranje koje te hvata za gušu!

Od prve strane je jasno da se Petrović ne šali. Priča odmah kreće žestoko – tri devojke, zarobljene u kući, biraju svoju sudbinu, a onda osam godina kasnije imamo dvostruko ubistvo inspirisano bajkama... Kažem vam, brutalno i mračno.

Kao neko ko je upravo preživeo Ficekovo ludilo, moram da kažem: ovaj čovek zna šta radi! Radnja je dinamična (tempo je takav da nemaš vremena da dišeš!), a stalna smena priča o profajleru i zločinu tera te da gutaš stranice.

Obrt na kraju? Da, preokret je tu, i da – šokira! Ali nije to samo šok, već kompletna priča i psihologija ubice koja te na kraju baci u razmišljanje.

Ako ste, kao i ja, mislili da naša scena nema brutalno dobar psihološki triler, onda vas molim – uzmite „Ukus straha“! Posle ovoga, bacam sve predrasude u kantu i sama se bacam na njegov novi triler.

Ko nije pročitao, a voli ovaj žanr, jedna ogromna preporuka od mene! I za kraj, kao i uvek, što bi klinci rekli, od mene ocena 10/10, bez greške!

Autor: Ivana Ranković
Izvor: Delfi Kutak