Delfi Kutak je pročitao – romane Domenika Starnonea
Prateći mnoge prikaze za knjige Domenika Starnonea u Delfi Kutku, shvatila sam da postoje oni čitaoci koji su poštovaoci njegovog pisanja, kao i oni kojima ovaj pisac nije dopadljiv. Da su me privlačili njegovi naslovi, priznajem i nisu. Međutim, na drugarski podsticaj, u kratkom vremenskom roku sam pročitala prva tri njegova romana u izdanju Lagune (ostaju još „Smrtni i besmrtni život devojčice iz Milana“ i „Kuća u Ulici Đemito“) i sada svrstavam sebe u ovu prvu grupu. Mogu da kažem da je Starnone pisac koji meni izuzetno prija. A koji su razlozi za to?
Prvo, teme zastupljene u njegovim knjigama su obične, svakodnevne životne koje mogu da se dese svima nama i u kojima se svi više-manje možemo prepoznati. U „Tajni“ nas pisac navodi da porazmislimo koliko strah može da preoblikuje i poremeti tok života. U „Šali“ se dotiče pitanja ostvarenih životnih ciljeva i koliko nam se život može narugati i našaliti, ali i koliko ozbiljno shvatamo život. U „Pertlama“ su glavni protagonisti četvoročlana porodica koju čine suprug Aldo, supruga Vanda i dvoje djece, ćerka Ana i sin Sandro. Tema je prevara.
Aldo u nekom trenutku slabosti i krize srednjih godina (ako bismo time mogli „opravdati zločin“) vara svoju suprugu sa dosta mlađom partnerkom Lidijom. Priču pratimo iz tri ugla, pa je pripovjedaju Vanda, Aldo i na kraju ćerka. Možda tema zvuči kao ofucana, ili kao kliše, ali tvrdim da je pisac savršeno prikazao emocije ljudi koji prolaze kroz ovakve životne pehove, zatim analizirao pitanja praštanja i pomirenja i istakao činjenicu da je praštanje ipak tihi ubica, sveprisutno, samo zataškano, skriveno negdje ispod tepiha. Posebno pitanje za analizu jeste uticaj prevare u braku na djecu.
Drugu paralelu koju mogu da povučem u Starnoneovim romanima jeste trenutak napetosti koji može da zaliči i na psihološki triler (iako to nije). U „Tajni“ strepimo u šta će se izroditi čuvanje tajne, u „Šali“ strepimo u jednom momentu kada unuk zatvara djedu na balkonu, a u „Pertlama“ se taj momenat prikazuje kroz jednu neočekivanu provalu stana koja se dešava supružnicima dok su bili na ljetovanju.
I za kraj, treći razlog zbog kog mi se dopada ovaj pisac jeste taj što mu je stil izuzetno pitak, ali ne i plitak. Zato od mene preporuka za Domenika Starnonea!
Autor: Dragana Becagol
Izvor: Delfi Kutak
Aldo u nekom trenutku slabosti i krize srednjih godina (ako bismo time mogli „opravdati zločin“) vara svoju suprugu sa dosta mlađom partnerkom Lidijom. Priču pratimo iz tri ugla, pa je pripovjedaju Vanda, Aldo i na kraju ćerka. Možda tema zvuči kao ofucana, ili kao kliše, ali tvrdim da je pisac savršeno prikazao emocije ljudi koji prolaze kroz ovakve životne pehove, zatim analizirao pitanja praštanja i pomirenja i istakao činjenicu da je praštanje ipak tihi ubica, sveprisutno, samo zataškano, skriveno negdje ispod tepiha. Posebno pitanje za analizu jeste uticaj prevare u braku na djecu.
Drugu paralelu koju mogu da povučem u Starnoneovim romanima jeste trenutak napetosti koji može da zaliči i na psihološki triler (iako to nije). U „Tajni“ strepimo u šta će se izroditi čuvanje tajne, u „Šali“ strepimo u jednom momentu kada unuk zatvara djedu na balkonu, a u „Pertlama“ se taj momenat prikazuje kroz jednu neočekivanu provalu stana koja se dešava supružnicima dok su bili na ljetovanju.
I za kraj, treći razlog zbog kog mi se dopada ovaj pisac jeste taj što mu je stil izuzetno pitak, ali ne i plitak. Zato od mene preporuka za Domenika Starnonea!
Autor: Dragana Becagol
Izvor: Delfi Kutak
