U centru romana, kako i sam naziv kaže, nalazi se Milena, mlada žena iz Podgorice. Priča se odvija u ranim godinama 21. veka, a njen se život lomi na raskršću političke propagande, lažnih reformi i brutalne realnosti patrijarhalnog, korumpiranog društva. Na prvi pogled, ona deluje kao neko ko predstavlja lice napretka: obrazovana, elokventna, zaposlena u državnoj administraciji, sa čvrstom verom da može da doprinese reformama koje obećavaju bolji život i pravednije društvo.

Međutim, kako se radnja odvija, jasno postaje da su te takozvane „društvene reforme“ samo fasada, iza koja se skriva truo sistem. Zakoni ne važe za moćne, a žene su često svedene na pione u složenoj igri moći, seksa i ucena. Milena je, gotovo neprimetno, gurnuta u mračan svet elitne prostitucije, gde sve ima cenu, pa čak i sloboda i dostojanstvo.

Roman je ispričan retrospektivno iz dva dela: iz perspektive 2006. godine, gde se Milena osvrće na događaje iz ranih 2000-ih, pokušavajući da razume kako je od svojih mladalačkih idealizma dospela do dubokog moralnog pada i ličnog preispitivanja.

Kroz ovu introspektivnu priču, Milena nam se otkriva kao jedan od najkompleksnijih i najautentičnijih ženskih likova. Ona nije predstavljena kao junakinja bez mane, već ranjiva žena, puna pitanja, unutrašnjih sukoba i duboke borbe. Na početku deluje kao samouverena i odlučna, ali ubrzo shvatamo da je njena snaga u krhkosti, u tome što se ne pretvara da zna sve i što se ne povlači pred sopstvenim strahovima.

Njena unutrašnja borba odvija se između onoga što jeste i onoga što društvo od nje očekuje da bude. Milena nije žrtva po sopstvenom izboru, već sistemska žrtva, u svetu u kome žene često bivaju dekor, sredstvo kontrole i manipulisanja. Njen glas je ciničan, duhovit, očajan i buntovan, i upravo taj glas nosi težinu celog romana.

Muškarci koji Milenu okružuju nisu klasični negativci. To su rukovodioci, političari i moćnici koji nose maske reformatora, ali iza kojih se krije hladan i proračunat sistem zloupotrebe. Oni govore sa osmehom, koriste pravila igre kako bi žene pretvorili u potrošnu robu, dok zakoni za njih ne važe. Njihova moć nije nasilna, već perfidna i nevidljiva, što čini njihovu dominaciju još opasnijom.

S druge strane, tu su i žene koje Milena sreće na svom putu, one koje su odavno naučile da je lakše ćutati i prilagoditi se, nego boriti se. Neke su slomljene, druge su se pokorile i učinile sebe nevidljivim u sistemu koji ih je slomio. Njihova ravnodušnost nije zloba, već izraz iscrpljenosti i nemoći, što roman prikazuje sa velikom empatijom.

Najviše me je dirnulo kako je Milenin glas ostao jak i autentičan, pun unutrašnje vatre uprkos svemu. Kroz njen pogled dobijamo ne samo priču o jednom ženskom životu već i o jednoj generaciji, o društvu koje odbija da se menja i o borbi za ljudskost u nemogućim okolnostima.

Ova knjiga me je zaista duboko osvojila. Uživala sam u svakom delu jer je istovremeno i potresna i osnažujuća, brutalna i nežna, realna i poetična. „Milena & druge društvene reforme“ nije samo priča o jednoj ženi već odraz mnogih žena i ljudi koji se bore sa nepravdom, ali i sa sobom.

Toplo je preporučujem svima koji žele da razumiju složenost našeg društva i koliko je teško ostati svoj u svetu koji ne prašta slabosti. Oni koji vole jake i realne likove, ispričane bez ulepšavanja i sa mnogo srca, sigurno će naći mnogo toga vrednog u ovom romanu.

Za mene je ovo delo ostalo urezano kao jedan od najvažnijih i najpotresnijih romana koje sam pročitala u poslednje vreme. Zato što daje glas onima koji su često nečujni i otvara oči za stvari koje se nerado priznaju.

Autor: Anđela Jovčić
Izvor: Delfi Kutak