Delfi Kutak je pročitao: „Majka ubice“
Ovo nije klasičan triler na kakve smo navikli. Nema akcije, nema neke velike radnje, nema čak ni mnogo likova. Ne učestvujemo u rešavanju nikakvog zločina, iako nam sam naslov govori da zločina ima. Ali kako, šta, zašto... ništa od toga nije važno. Važna je samo činjenica da se zločin desio.
Henrijeta živi učmalim, tmurnim životom u malenom stanu sa svojim sinom. Od samog početka prisutna je zlokobna atmosfera, predosećaj nečeg lošeg, a košmari njenog sina samo još više tome doprinose. To su njeni košmari koju su se uselili u njega kada su zajedno spavali, dok je bio maleni dečak. Bar je to ono što ona misli. Sin joj redovno priča svoje košmare i u jednoj takvoj prilici ona pokazuje strah. Da li je to bio okidač? Dozvola da se pređe granica i iskuša smrt? Sa dolaskom policije u njen stan, ostvaruje se najgora noćna mora svakog roditelja. Postaje majka ubice. I zašto sada policajcima govori da ona nema sina, da je to njen dečak? Da li je to neki njen način da se ogradi?
Henrijeta razmišlja o sebi, o tome šta jeste i šta nije radila. Da li je nešto mogla da uradi drugačije? Za nešto je sigurno kriva. Odgajila je ubicu. Da li bi i neki drugi muškarac živeći sa njom postao ubica? Svi se mi bojimo za svoju decu, da im se nešto ne dogodi. A ovde se ostvaruje roditeljska najgora noćna mora.
Kakav je osećaj biti majka ubice? Čak ni pravo na tugu nema. Tu su stid i ogromna krivica. Jer iako ona nije ništa uradila, majka je, a majka je uvek kriva.
Koliko zaista poznajemo svoju decu? Koliko poznajemo sebe? Šta se događa sa majčinom ljubavlju u ovakvim uslovima? I ima li majka ubice pravo na mrvicu sreće? Teškim pitanjima bavi se ova knjiga. I ono što je najstrašnije, ovo je nešto što se svakome može dogoditi. Ovaj horor scenario može se desiti i nama.
Da, mogu da razumem zašto sam nailazila na loše komentare. Ali ovo nikako nije loša knjiga. Može se reći čak i da je odlična. Jezik kojim je pisana je divan. Evo samo malenog dela. „Žmurila sam na hladnom snegu koji je padao. Pahulja za pahuljom topila mi se na obrazima. Plač van mene.“
Neprijatna, a istovremeno fascinantna knjiga zbog koje se nadam da će mi još neka od Ide Linde doći do ruke.
Autor: Anita Savić
Izvor: Delfi Kutak
Henrijeta živi učmalim, tmurnim životom u malenom stanu sa svojim sinom. Od samog početka prisutna je zlokobna atmosfera, predosećaj nečeg lošeg, a košmari njenog sina samo još više tome doprinose. To su njeni košmari koju su se uselili u njega kada su zajedno spavali, dok je bio maleni dečak. Bar je to ono što ona misli. Sin joj redovno priča svoje košmare i u jednoj takvoj prilici ona pokazuje strah. Da li je to bio okidač? Dozvola da se pređe granica i iskuša smrt? Sa dolaskom policije u njen stan, ostvaruje se najgora noćna mora svakog roditelja. Postaje majka ubice. I zašto sada policajcima govori da ona nema sina, da je to njen dečak? Da li je to neki njen način da se ogradi?
Henrijeta razmišlja o sebi, o tome šta jeste i šta nije radila. Da li je nešto mogla da uradi drugačije? Za nešto je sigurno kriva. Odgajila je ubicu. Da li bi i neki drugi muškarac živeći sa njom postao ubica? Svi se mi bojimo za svoju decu, da im se nešto ne dogodi. A ovde se ostvaruje roditeljska najgora noćna mora.
Kakav je osećaj biti majka ubice? Čak ni pravo na tugu nema. Tu su stid i ogromna krivica. Jer iako ona nije ništa uradila, majka je, a majka je uvek kriva.
Koliko zaista poznajemo svoju decu? Koliko poznajemo sebe? Šta se događa sa majčinom ljubavlju u ovakvim uslovima? I ima li majka ubice pravo na mrvicu sreće? Teškim pitanjima bavi se ova knjiga. I ono što je najstrašnije, ovo je nešto što se svakome može dogoditi. Ovaj horor scenario može se desiti i nama.
Da, mogu da razumem zašto sam nailazila na loše komentare. Ali ovo nikako nije loša knjiga. Može se reći čak i da je odlična. Jezik kojim je pisana je divan. Evo samo malenog dela. „Žmurila sam na hladnom snegu koji je padao. Pahulja za pahuljom topila mi se na obrazima. Plač van mene.“
Neprijatna, a istovremeno fascinantna knjiga zbog koje se nadam da će mi još neka od Ide Linde doći do ruke.
Autor: Anita Savić
Izvor: Delfi Kutak
