Moje dete ovu priču mnogo voli, i sad ću vam preneti deo utisaka.

Strahinja: Mama, hajde da mi čitaš krticu i malu vibicu.

Ja: Hajde.

Strahinja: Ali mama, zla vibica će da pojede malu vibicu.

Ja: Neće sine, čekaj da ti čitam dalje da vidiš šta se desilo.

Strahinja: Mamaaaa, ali ja znam šta se desilo. Krtica je uzeo malu vibicu i stavio je u svoju kućicu.

Ja: A gde je njegova kućica?

Strahinja: Pa mama, kako ne vidiš? Vidiii, pod zemljom.

Ja: Ahaaa nije mama znala.

Strahinja: Ali mamaaaa, vibica ne može da živi u kadi za vodu pod zemljom. Ona živi u moru...

Ja: Strale, ova ribica živi u jezercetu.

Strahinja: Pa da mama, to je to. Voda je voda. A sad će krtić da ulovi zlu štuku i da je baci niz vodopad i svi će živeti onda srećni.

Ja: Da, Strale, krtić će da ulovi štuku i da je odnese na udaljenu rečicu i ribica će biti bezbedna u jezercetu.

Strahinja: A šta će posle da bude?

Ja: Pa sve će se dobro završiti.

Strahinja: Da, da, znam... Čiča miča i gotova priča. Hajde sad opet da mi pričaš Krtića.

Interesantno mi je da samo na reči Riba on kaže Viba. A ova knjižica je jedna od retkih da ga zanima a da nisu Patrolne šape, Blaze i Rasti Šrafić.

Autor: Sara Ristović
Izvor: Delfi Kutak