Dejvid Mičel o glasu mladog Japanca koji je prekinuo tišinu o autizmu
Japanski autor Naoki Higašida možda vam se ne bi učinio kao naročito pristupačna osoba ako biste naleteli na njega na ulici.
„Ako ga vidite da ide ulicom ka vama, primetićete sve klasične simptome i tikove karakteristične za autizam, i pomislićete: ’Bolje da se pomerim sa trotoara i pustim ovog dečka da prođe, jer mu je očigledno potrebno više prostora nego meni’“, kaže autor Dejvid Mičel. „A onda sednete za sto preko puta njega i on prospe pred vas sve te reči, rečenice, tako artikulisano, tako elokventno.“
Mičel i njegova supruga, Ka Jošida, preveli su na engleski jezik prvu knjigu mladog Higašida, bestseler pod nazivom „Zašto skačem“ iz 2013. godine.
Sada je ovaj par, sa prebivalištem u Irskoj, preveo i drugu knjigu japanskog autora „Padnem sedam puta, a ustanem osam“.
Prvi put su se susreli sa Higašidinim tekstovima tražeći pomoć i smernice u odgajanju njihovog sina, kojem je dijagnostikovan neverbalni autizam. Upoznali su Higašidu i posmatrali ga kako komunicira koristeći abecednu mrežu sa tastaturom. Gledali su kako pokazuje slovo po slovo i mukotrpno gradi reči i rečenice.
„Uz mnogo napora i vremena, i stalno vraćanje na početak i ponavljanje, u stanju je da dobije čitave pasuse i stranice i konačno čitave knjige“, objašnjava Mičel.
Ali za Higašidu, verbalna komunikacija ne dolazi u obzir.
„Možete da mu postavite pitanje i on neće moći da vam pruži verbalni odgovor, na isti način na koji vi ne možete da skočite kroz prozor i odletite“, kaže Mičel. „To nije zato što ne želi da pokuša.“
Higašida prisustvuje konferencijama o autizmu. Ponekad i sam drži prezentacije, i uz određene teškoće, u stanju je da pročita unapred pripremljen tekst. Njegov glas je visok i nema mnogo kontrole nad njim. Mičel kaže da Higašida nije nikakav „guru“, ali tvrdi da mladi japanski autor govori „iz ličnog iskustva“.
„On ne kaže da je pronašao rešenje za neverbalni autizam, ali jeste pronašao rešenje za sopstveni neverbalni autizam“, objašnjava Mičel.
Iz knjige „Padnem sedam puta, a ustanem osam“ čitaocu je jasno da Higašida svet doživljava drugačije od većine ljudi. On, na primer, opisuje 12 faza kroz koje prolazi kako bi prepoznao da napolju pada kiša. Ali u nekim drugim situacijama njegovi misaoni procesi su lako prepoznatljivi. Njegovo delo je duboko emocionalno i odiše empatijom. Higašida piše da bi, kada ga autizam ne bi u tome spečavao, izrazio zahvalnost prema svojim roditeljima i starateljima. Uživa u internacionalnm putovanjima. I upozorava one koji pokušavaju da uđu u interakciju sa njim kada mu je dosta svega.
„Kada zbog autizma izgubi nit zapleta, to može da izgleda vrlo dramatično – pred vama je u svakom smislu odrastao čovek koji doživljava nervni slom, udara se u glavu ili grize svoju odeću, ali on objašnjava da kada se to dešava u njegovoj glavi, najbolje je da ne pokušavate da razgovarate sa njim i da ne pokušavate da ga trgnete iz toga“, kaže Mičel. „On objašnjava da je to samo dodavanje ulja na vatru.“
Higašida piše da je u izvesnom smislu imao sreće što je takav kakav je. Budući da je preveo obe njegove knjige, Mičel ima neku predstavu zbog čega je tako.
„Time se ni na trenutak ne poriče činjenica da je život sa teškim oblikom neverbalnog autizma mnogo, mnogo teži u većini situacija. Ali, Higašida može da pomogne ljudima poput mene, koji imaju decu sa autizmom, a koja nisu u stanju da se izraze. On to može. I možda je to samo moja pretpostavka, ali to vam sigurno pruža neki osećaj svrhovitosti“, kaže Mičel. „U svakom slučaju, to nije život bez smisla.“
Autor: Naoki Higašida
Izvor: pri.org
Prevod: Maja Horvat
„Ako ga vidite da ide ulicom ka vama, primetićete sve klasične simptome i tikove karakteristične za autizam, i pomislićete: ’Bolje da se pomerim sa trotoara i pustim ovog dečka da prođe, jer mu je očigledno potrebno više prostora nego meni’“, kaže autor Dejvid Mičel. „A onda sednete za sto preko puta njega i on prospe pred vas sve te reči, rečenice, tako artikulisano, tako elokventno.“
Mičel i njegova supruga, Ka Jošida, preveli su na engleski jezik prvu knjigu mladog Higašida, bestseler pod nazivom „Zašto skačem“ iz 2013. godine.
Sada je ovaj par, sa prebivalištem u Irskoj, preveo i drugu knjigu japanskog autora „Padnem sedam puta, a ustanem osam“.
Prvi put su se susreli sa Higašidinim tekstovima tražeći pomoć i smernice u odgajanju njihovog sina, kojem je dijagnostikovan neverbalni autizam. Upoznali su Higašidu i posmatrali ga kako komunicira koristeći abecednu mrežu sa tastaturom. Gledali su kako pokazuje slovo po slovo i mukotrpno gradi reči i rečenice.
„Uz mnogo napora i vremena, i stalno vraćanje na početak i ponavljanje, u stanju je da dobije čitave pasuse i stranice i konačno čitave knjige“, objašnjava Mičel.
Ali za Higašidu, verbalna komunikacija ne dolazi u obzir.
„Možete da mu postavite pitanje i on neće moći da vam pruži verbalni odgovor, na isti način na koji vi ne možete da skočite kroz prozor i odletite“, kaže Mičel. „To nije zato što ne želi da pokuša.“
Higašida prisustvuje konferencijama o autizmu. Ponekad i sam drži prezentacije, i uz određene teškoće, u stanju je da pročita unapred pripremljen tekst. Njegov glas je visok i nema mnogo kontrole nad njim. Mičel kaže da Higašida nije nikakav „guru“, ali tvrdi da mladi japanski autor govori „iz ličnog iskustva“.
„On ne kaže da je pronašao rešenje za neverbalni autizam, ali jeste pronašao rešenje za sopstveni neverbalni autizam“, objašnjava Mičel.
Iz knjige „Padnem sedam puta, a ustanem osam“ čitaocu je jasno da Higašida svet doživljava drugačije od većine ljudi. On, na primer, opisuje 12 faza kroz koje prolazi kako bi prepoznao da napolju pada kiša. Ali u nekim drugim situacijama njegovi misaoni procesi su lako prepoznatljivi. Njegovo delo je duboko emocionalno i odiše empatijom. Higašida piše da bi, kada ga autizam ne bi u tome spečavao, izrazio zahvalnost prema svojim roditeljima i starateljima. Uživa u internacionalnm putovanjima. I upozorava one koji pokušavaju da uđu u interakciju sa njim kada mu je dosta svega.
„Kada zbog autizma izgubi nit zapleta, to može da izgleda vrlo dramatično – pred vama je u svakom smislu odrastao čovek koji doživljava nervni slom, udara se u glavu ili grize svoju odeću, ali on objašnjava da kada se to dešava u njegovoj glavi, najbolje je da ne pokušavate da razgovarate sa njim i da ne pokušavate da ga trgnete iz toga“, kaže Mičel. „On objašnjava da je to samo dodavanje ulja na vatru.“
Higašida piše da je u izvesnom smislu imao sreće što je takav kakav je. Budući da je preveo obe njegove knjige, Mičel ima neku predstavu zbog čega je tako.
„Time se ni na trenutak ne poriče činjenica da je život sa teškim oblikom neverbalnog autizma mnogo, mnogo teži u većini situacija. Ali, Higašida može da pomogne ljudima poput mene, koji imaju decu sa autizmom, a koja nisu u stanju da se izraze. On to može. I možda je to samo moja pretpostavka, ali to vam sigurno pruža neki osećaj svrhovitosti“, kaže Mičel. „U svakom slučaju, to nije život bez smisla.“
Autor: Naoki Higašida
Izvor: pri.org
Prevod: Maja Horvat
