Dejanu Aleksiću uručena nagrada „Miloš Crnjanski“
U petak 8. aprila u Narodnoj biblioteci Srbije Dejanu Aleksiću je svečano uručena bijenalna književna nagrada „Miloš Crnjanski“ za 2020/21. godinu za roman „Petlja“.
Aleksić je zahvalio na nagradi, podsetivši da se njegov roman pojavio sto godina posle „Dnevnika o Čarnojeviću“, prvenca Miloša Crnjanskog, i da je u svom ranom formativnom razdoblju „Roman o Čarnojeviću“ „imao pri sebi češće nego ličnu kartu“, i da je za njega bio „uverljivije sredstvo za identifikaciju od bilo kog administrativnog dokumenta“.
„U mom ranom čitalačkom iskustvu dva glasa su bila posebno vibrantna. Glas Crnjanskog i Miljkovića. S tom razlikom što je Crnjanski zvučao tako da ne zaglupljuje prve pokušaje mog stvaralačkog obraćanja, bivajući fina lirska podrška, dok sam kod eruptivnog Miljkovića rano osetio snažno gravitaciono polje“, rekao je dobitnik.
Aleksiću je nagradu dodelio žiri koji su činili predsednik Zadužbine Miloša Crnjanskog Milo Lompar, profesorka Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Bojana Stojanović Pantović i profesorka Učiteljskog fakulteta u Beogradu Slađana Jaćimović, koja je i pročitala obrazloženje žirija.
„Kada se pisac osvedočen u poeziji, i to pre svega u oblasti književnosti za decu, pojavi kao romanopisac, čitaočeva radoznalost biva dodatno probuđena upitanošću na koji način se lirski senzibilitet preobrazio u epskom narativu. Aleksićevu ’Petlju’ odlikuje neupitna veština pripovedanja, dobra kompozicija narativnih segmenata i stilska umešnost u kojoj se lirska jezička profinjenost kao u petlji ukršta sa gorkom i napetom pričom o sudbini glavne junakinje.“
Pripovedana glasom mlade buntovne žene, raspete između poljuljanih vrednosnih stavova i traganja za samoostvarenjem, „Petlja“ je snažna i uzbudljiva priča koja nas vodi kroz lavirinte skučenih životnih izbora, koja često dovodi do korenitog preispitivanja i preobražaja ličnosti. Nepristajanje da se bude ono što od nas naprave drugi osnovni je motivacioni pokretač postupaka glavne junakinje.
Nagrada „Miloš Crnjanski“ prvi put je uručena u Narodnoj biblioteci Srbije u kojoj je i Legat Miloša Crnjanskog, a na osnovu sporazuma NBS i Zadužbine Miloša Crnjanskog.
„U mom ranom čitalačkom iskustvu dva glasa su bila posebno vibrantna. Glas Crnjanskog i Miljkovića. S tom razlikom što je Crnjanski zvučao tako da ne zaglupljuje prve pokušaje mog stvaralačkog obraćanja, bivajući fina lirska podrška, dok sam kod eruptivnog Miljkovića rano osetio snažno gravitaciono polje“, rekao je dobitnik.
Aleksiću je nagradu dodelio žiri koji su činili predsednik Zadužbine Miloša Crnjanskog Milo Lompar, profesorka Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Bojana Stojanović Pantović i profesorka Učiteljskog fakulteta u Beogradu Slađana Jaćimović, koja je i pročitala obrazloženje žirija.
„Kada se pisac osvedočen u poeziji, i to pre svega u oblasti književnosti za decu, pojavi kao romanopisac, čitaočeva radoznalost biva dodatno probuđena upitanošću na koji način se lirski senzibilitet preobrazio u epskom narativu. Aleksićevu ’Petlju’ odlikuje neupitna veština pripovedanja, dobra kompozicija narativnih segmenata i stilska umešnost u kojoj se lirska jezička profinjenost kao u petlji ukršta sa gorkom i napetom pričom o sudbini glavne junakinje.“
Pripovedana glasom mlade buntovne žene, raspete između poljuljanih vrednosnih stavova i traganja za samoostvarenjem, „Petlja“ je snažna i uzbudljiva priča koja nas vodi kroz lavirinte skučenih životnih izbora, koja često dovodi do korenitog preispitivanja i preobražaja ličnosti. Nepristajanje da se bude ono što od nas naprave drugi osnovni je motivacioni pokretač postupaka glavne junakinje.
Nagrada „Miloš Crnjanski“ prvi put je uručena u Narodnoj biblioteci Srbije u kojoj je i Legat Miloša Crnjanskog, a na osnovu sporazuma NBS i Zadužbine Miloša Crnjanskog.
