Dejan Stojiljković napisao priču inspirisanu Gibonnijevom novom hit-pesmom
U Politikinom Zabavniku broj 3624. od 23. jula 2021. godine objavljena je priča „Kiša“, koju je napisao Dejan Stojiljković, inspirisan istoimenom hit-pesmom hrvatskog muzičara Zlatana Stipišića Gibonnija, sa njegovog novog mini-albuma „U po’ ure“.
U pitanju je multižanrovska pripovetka, ukorenjena u magijskom realizmu ali sa raznim drugim uticajima u kojoj je pisac pokušao da prenese atmosferu pesme ali i da doda narativ koji se oslanja na sam tekst numere.
Priču je ilustrovao međunarodno priznati strip-autor i likovni umetnik Aleksa Gajić.
„Veliki sam fan Gibonnija dugi niz godina, još od njegovog remek-dela Mirakul“, kaže autor. „Pratim njegovu karijeru, slušam rado njegove pesme, kao pisac, dakle, neko ko se bavi rečima, mogu da posvedočim da su njegovi tekstovi čista poezija.
I to, vrlo često – vrhunska. Kada sam čuo pesmu Kiša, ona me je emocijom asocirala na Sićevo i Sićevačku klisuru pored Niša. To je prostor koji je, nekako, mediteranski, jer je tamo nekada bilo more. A Gibonni u samoj pesmi pominje kuću koja može da plovi… Tako se rodila ideja. U suštini, veoma je teško pisati takve minijature, kratke prozne forme, to zahteva dosta rada, prepravljanja, brušenja, takva priča prosto mora da sazri.
Bio sam, pored Gibonnija, nadahnut prozom moje omiljene spisateljice Margerit Jursenar, a malo su mi pomogli Neruda, Markes, Branko Miljković i Vlada Pištalo… Voleo bih da češće pišem ovakve stvari, ali one ne mogu da se planiraju, kao i dobra pesma i muzika, one se prosto dese.“
Pripovetku možete on-line pročitati OVDE.
Izvor: dejanstojiljkovic.rs
U pitanju je multižanrovska pripovetka, ukorenjena u magijskom realizmu ali sa raznim drugim uticajima u kojoj je pisac pokušao da prenese atmosferu pesme ali i da doda narativ koji se oslanja na sam tekst numere.
Priču je ilustrovao međunarodno priznati strip-autor i likovni umetnik Aleksa Gajić.
„Veliki sam fan Gibonnija dugi niz godina, još od njegovog remek-dela Mirakul“, kaže autor. „Pratim njegovu karijeru, slušam rado njegove pesme, kao pisac, dakle, neko ko se bavi rečima, mogu da posvedočim da su njegovi tekstovi čista poezija.
I to, vrlo često – vrhunska. Kada sam čuo pesmu Kiša, ona me je emocijom asocirala na Sićevo i Sićevačku klisuru pored Niša. To je prostor koji je, nekako, mediteranski, jer je tamo nekada bilo more. A Gibonni u samoj pesmi pominje kuću koja može da plovi… Tako se rodila ideja. U suštini, veoma je teško pisati takve minijature, kratke prozne forme, to zahteva dosta rada, prepravljanja, brušenja, takva priča prosto mora da sazri.
Bio sam, pored Gibonnija, nadahnut prozom moje omiljene spisateljice Margerit Jursenar, a malo su mi pomogli Neruda, Markes, Branko Miljković i Vlada Pištalo… Voleo bih da češće pišem ovakve stvari, ali one ne mogu da se planiraju, kao i dobra pesma i muzika, one se prosto dese.“
Pripovetku možete on-line pročitati OVDE.
Izvor: dejanstojiljkovic.rs
Autor: Dejan Stojiljković
