Dejan Stojiljković: Nacistički Berlin je bio „Prokleta avlija“!
Izdavačka kuća "Laguna" ovih dana je obznanila da su pisci Vladimir Kecmanović i Dejan Stojiljković predali rukopis romana o Ivi Andriću "Kainov ožiljak", koji bi u knjižarama mogao da se nađe najdalje do Sajma knjiga. "Laguna" opisuje "Kainov ožiljak" kao roman koji će izazvati kontroverzne reakcije, a govori o dve godine piščevog diplomatskog službovanja u Berlinu. O tome šta čitaoci od ovog dela mogu da očekuju za naše novine govori jedan od autora - pisac Dejan Stojiljković.
Čija je ideja da se "Kainov ožiljak" piše u četiri ruke?
- Još dok sam istraživao građu za moj roman "Konstantinovo raskršće", čitao sam o Andrićevoj diplomatskoj službi u nacističkoj Nemačkoj. U "Konstantinovom raskršću" se na jednom mestu pominje kako je glavni junak Nemanja Lukić upoznao Andrića, kasnije sam to pretočio u priču "Mrtve stvari", a onda odlučio da napišem roman o celom tom periodu. Pošto sam procenio da to ne mogu da uradim sam, ponudio sam Vladi da napišemo zajedno i on je pristao. Pisanje u četiri ruke nije preterano komplikovano. Napravili smo skicu romana, dogovorili se ko će koji deo da piše i to je bilo to.
Važite za pripovedača zanimljivih istorijskih romana, a Vladimir Kecmanović za pisca koji britko sagledava stvari. Kako ste se složili?
- Vrlo lako. Napravili smo kompromis, tako da knjiga nije pisana ni njegovim prepoznatljivim "enter" stilom, ni mojim filmičnim, stripovskim, već je nešto sasvim drugačije. Čisto sumnjam da će čitaoci, pa i kritičari, moći da prepoznaju šta je pisao on, a šta ja. I to je jedan od najvećih kvaliteta ovog romana.
"Laguna" poručuje da "kroz roman defiluje galerija upečatljivih likova, kako istorijskih tako i fiktivnih"...
- Za početak, tu su akteri istorijske drame koja je dovela do bombardovanja Beograda. Adolf Hitler, Gering, knez Pavle, Dragiša Cvetković, naš vojni ataše u Berlinu i vrhunski špijun Vladimir Vauhnik. Tu je i Andrićeva buduća supruga Milica Babić Jovanović, dirigent Herbert fon Karajan. Što se fiktivnih likova tiče, tu je berlinski Karađoz, koga Andrić upoznaje i na osnovu koga pravi svoj lik u "Prokletoj avliji".
Šta se krije iza teze iz romana o "tome kako je nastala Andrićeva 'Prokleta avlija'"?
- To je Vladina ideja da je "Prokleta avlija" metafora za nacistički Berlin, koji je u to vreme od 1939. do 1941. bio pravi pakao. A delikatan i osetljiv čovek kakav je Andrić to je veoma bolno podnosio. Radnja je u neku ruku trilerska, Andrić na zgarištu knjiga ispred berlinske opere nalazi knjigu pesama za koju se ispostavi da ju je napisao austrijski Bosanac, nestao u Noći dugih noževa. On se zainteresuje za sudbinu tog čoveka i odjednom sebe uvlači u veoma opasnu intrigu. Istovremeno, celu tu priču prate istorijski događaji...
Šta se još sprema u vašoj kreativnoj kuhinji?
- Trenutno za Dragana Bjelogrlića radim scenario za pilot-epizodu serije "Nemanjići". Do Sajma knjiga će izaći i moja knjiga istorijskih eseja "Najveće bitke srpske istorije" u kojoj sam obradio velike bojeve, od Velbužda i Dušana Silnog do Košara 1999. Za sledeću godinu planiram jednu zbirku priča i nastavak romana "Duge noći i crne zastave", koji će se zvati "Olujni bedem".
Autor: Olivera Stojimirović
Izvor: Press online Republika Srpska
Čija je ideja da se "Kainov ožiljak" piše u četiri ruke?
- Još dok sam istraživao građu za moj roman "Konstantinovo raskršće", čitao sam o Andrićevoj diplomatskoj službi u nacističkoj Nemačkoj. U "Konstantinovom raskršću" se na jednom mestu pominje kako je glavni junak Nemanja Lukić upoznao Andrića, kasnije sam to pretočio u priču "Mrtve stvari", a onda odlučio da napišem roman o celom tom periodu. Pošto sam procenio da to ne mogu da uradim sam, ponudio sam Vladi da napišemo zajedno i on je pristao. Pisanje u četiri ruke nije preterano komplikovano. Napravili smo skicu romana, dogovorili se ko će koji deo da piše i to je bilo to.
Važite za pripovedača zanimljivih istorijskih romana, a Vladimir Kecmanović za pisca koji britko sagledava stvari. Kako ste se složili?
- Vrlo lako. Napravili smo kompromis, tako da knjiga nije pisana ni njegovim prepoznatljivim "enter" stilom, ni mojim filmičnim, stripovskim, već je nešto sasvim drugačije. Čisto sumnjam da će čitaoci, pa i kritičari, moći da prepoznaju šta je pisao on, a šta ja. I to je jedan od najvećih kvaliteta ovog romana.
"Laguna" poručuje da "kroz roman defiluje galerija upečatljivih likova, kako istorijskih tako i fiktivnih"...
- Za početak, tu su akteri istorijske drame koja je dovela do bombardovanja Beograda. Adolf Hitler, Gering, knez Pavle, Dragiša Cvetković, naš vojni ataše u Berlinu i vrhunski špijun Vladimir Vauhnik. Tu je i Andrićeva buduća supruga Milica Babić Jovanović, dirigent Herbert fon Karajan. Što se fiktivnih likova tiče, tu je berlinski Karađoz, koga Andrić upoznaje i na osnovu koga pravi svoj lik u "Prokletoj avliji".
Šta se krije iza teze iz romana o "tome kako je nastala Andrićeva 'Prokleta avlija'"?
- To je Vladina ideja da je "Prokleta avlija" metafora za nacistički Berlin, koji je u to vreme od 1939. do 1941. bio pravi pakao. A delikatan i osetljiv čovek kakav je Andrić to je veoma bolno podnosio. Radnja je u neku ruku trilerska, Andrić na zgarištu knjiga ispred berlinske opere nalazi knjigu pesama za koju se ispostavi da ju je napisao austrijski Bosanac, nestao u Noći dugih noževa. On se zainteresuje za sudbinu tog čoveka i odjednom sebe uvlači u veoma opasnu intrigu. Istovremeno, celu tu priču prate istorijski događaji...
Šta se još sprema u vašoj kreativnoj kuhinji?
- Trenutno za Dragana Bjelogrlića radim scenario za pilot-epizodu serije "Nemanjići". Do Sajma knjiga će izaći i moja knjiga istorijskih eseja "Najveće bitke srpske istorije" u kojoj sam obradio velike bojeve, od Velbužda i Dušana Silnog do Košara 1999. Za sledeću godinu planiram jednu zbirku priča i nastavak romana "Duge noći i crne zastave", koji će se zvati "Olujni bedem".
Autor: Olivera Stojimirović
Izvor: Press online Republika Srpska
Autor: Dejan Stojiljković
