Deep Web – Mesto koje Google ne može da pronađe
Knjiga „Deep Web – Mračna strana interneta“ nije delo fikcije. U njoj je opisan Deep Web: digitalno podzemlje interneta u kojem možete sresti hakere, plaćene ubice, prostitutke, trgovce drogama, oružjem, kradenim kreditnim karticama, pasošima, dečjom pornografijom ili belim robljem. Pored toga, Deep Web pruža utočište uzbunjivačima, borcima protiv represivnih sistema i globalnog nadziranja interneta kao i svima onima kojima je stalo do svoje onlajn privatnosti.
Kako je sve to uopšte moguće i šta Deep Web zapravo jeste? Deep Web je neindeksirani deo interneta, tj. deo interneta do kojeg se ne može dospeti pomoću Googlea ili nekog drugog pretraživača. U tom smislu Deep Web je negugljiv i nepretraživ. Jedna od intrigantnijih stvari vezanih za Deep Web jeste njegova veličina: procenjuje da on čini čak 95 odsto interneta.
Da bi se pristupilo ovim sadržajima neophodno je instalirati brauzer Tor. Osim za posete Deep Webu, Tor se može koristiti i za čuvanje privatnosti na internetu, tačnije za zaobilaženje mehanizma praćenja i nadzora na koje klasični brauzeri nisu otporni.
Tor je izvorno razvila američka mornarica da bi sačuvala tajnost svojih komunikacija. Kasnije je projekat postao javno dostupan i dorađuje se s ciljem da na internetu sačuva privatnost korisnika. Tehnologija i način kriptovanja podataka na kojima Tor počiva sačuvaće IP adresu korisnika, a onda i adresu stana, navike na internetu, interesovanja… Jednom rečju – anonimnost.
Anonimnost koju Tor obezbeđuje mnogi koriste za unosne i nezakonite poslove. Jedan od mnogih primera ovakve upotrebe Tora i Deep Weba koji se u knjizi opisuju, verovatno i najpoznatiji, jeste sajt Silk Road. U pitanju je gigantska internet prodavnica napravljena po uzoru na eBay u kojoj je nekoliko godina bilo moguće kupovati razne vrste droga: sa jedne starane Tor je obezbeđivao anonimnost korisnika a upotreba digitalne kriptovalute bitkoin obezbeđivala je anonimnost novčanih transakcija. Nakon više od dve godine traganja, FBI je krajem 2013. uspeo da locira server Silk Roada i zatvori sajt. Tom prilikom zaplenjeno je 144.000 bitkoina (oko 150 milona američkih dolara) a uhapšen je i glavni administrator Silk Roada Ros Ulbriht, koji je 2015. proglašen krivim i osuđen na doživotnu robiju.
„Deep Web – Mračna strana interneta“ predstavlja redak, a na srpskom jeziku i jedini primer mapiranja Deep Weba i izvlačenja na površinu najgnusnijih sajtova sakrivenih u dubinama interneta. U tom smislu ova knjiga višestruko je korisna: od nezaobilaznog izvora informacija i pouzdanog vodiča kroz Deep Web do upoznavanja sa tehnikama anonimnog koriščenja interneta i uvida u to šta je zapravo mračna strana interneta.
Privatnost je osnovno ljudsko pravo i ona na internetu, ne računajući Deep Web, više ne postoji. Na toj liniji je i jedna od poenti knjige: zbog ukinute privatnosti, sajtovi koje svakodnevno pohodimo jesu mračni deo interneta. Nasuprot tome, kao slobodna teritorija stoji Deep Web. Ni ovaj deo interneta nažalost nije lišen anomalija a u knjizi su opisana sva ta žarišta i mračna ostrva u nepreglednom okeanu niskorišćene slobode.
Autor: Aleksandar Ilić, autor romana „PR“
Izvor: Nedeljnik
Kako je sve to uopšte moguće i šta Deep Web zapravo jeste? Deep Web je neindeksirani deo interneta, tj. deo interneta do kojeg se ne može dospeti pomoću Googlea ili nekog drugog pretraživača. U tom smislu Deep Web je negugljiv i nepretraživ. Jedna od intrigantnijih stvari vezanih za Deep Web jeste njegova veličina: procenjuje da on čini čak 95 odsto interneta.
Da bi se pristupilo ovim sadržajima neophodno je instalirati brauzer Tor. Osim za posete Deep Webu, Tor se može koristiti i za čuvanje privatnosti na internetu, tačnije za zaobilaženje mehanizma praćenja i nadzora na koje klasični brauzeri nisu otporni.
Tor je izvorno razvila američka mornarica da bi sačuvala tajnost svojih komunikacija. Kasnije je projekat postao javno dostupan i dorađuje se s ciljem da na internetu sačuva privatnost korisnika. Tehnologija i način kriptovanja podataka na kojima Tor počiva sačuvaće IP adresu korisnika, a onda i adresu stana, navike na internetu, interesovanja… Jednom rečju – anonimnost.
Anonimnost koju Tor obezbeđuje mnogi koriste za unosne i nezakonite poslove. Jedan od mnogih primera ovakve upotrebe Tora i Deep Weba koji se u knjizi opisuju, verovatno i najpoznatiji, jeste sajt Silk Road. U pitanju je gigantska internet prodavnica napravljena po uzoru na eBay u kojoj je nekoliko godina bilo moguće kupovati razne vrste droga: sa jedne starane Tor je obezbeđivao anonimnost korisnika a upotreba digitalne kriptovalute bitkoin obezbeđivala je anonimnost novčanih transakcija. Nakon više od dve godine traganja, FBI je krajem 2013. uspeo da locira server Silk Roada i zatvori sajt. Tom prilikom zaplenjeno je 144.000 bitkoina (oko 150 milona američkih dolara) a uhapšen je i glavni administrator Silk Roada Ros Ulbriht, koji je 2015. proglašen krivim i osuđen na doživotnu robiju.
„Deep Web – Mračna strana interneta“ predstavlja redak, a na srpskom jeziku i jedini primer mapiranja Deep Weba i izvlačenja na površinu najgnusnijih sajtova sakrivenih u dubinama interneta. U tom smislu ova knjiga višestruko je korisna: od nezaobilaznog izvora informacija i pouzdanog vodiča kroz Deep Web do upoznavanja sa tehnikama anonimnog koriščenja interneta i uvida u to šta je zapravo mračna strana interneta.
Privatnost je osnovno ljudsko pravo i ona na internetu, ne računajući Deep Web, više ne postoji. Na toj liniji je i jedna od poenti knjige: zbog ukinute privatnosti, sajtovi koje svakodnevno pohodimo jesu mračni deo interneta. Nasuprot tome, kao slobodna teritorija stoji Deep Web. Ni ovaj deo interneta nažalost nije lišen anomalija a u knjizi su opisana sva ta žarišta i mračna ostrva u nepreglednom okeanu niskorišćene slobode.
Autor: Aleksandar Ilić, autor romana „PR“
Izvor: Nedeljnik
Autor: Anonimus
