Čovek koji je uzdigao pripovetku iz ovozemaljskih okvira
Vojnik tek na bojnom polju shvata ko je on zapravo. Mlada žena priprema perfidnu osvetu navodnom ubici svog oca. Muškarac u jednoj gostionici u Buenos Ajresu čeka na svog ubicu. Nacista se – bez trunčice griže savesti i nagoveštaja pokajanja – priseća vremena kad je bio čuvar u koncentracionom logoru…
Sve su to teme koje Horhe Luis Borhes (Jorge Francisco Isidoro Luis Borges Acevedo) provlači kroz priče sabrane pod naslovom „Alef“, koje je beogradska Laguna objavila (još jedanput) prošle godine, sada u prevodu sa španskog Aleksandra Grujičića.
Iako su priče u „Alefu“ ispunjene filozofskim zagonetkama i gotovo natprirodnim neobičnostima, one dočaravaju izgrađenije ljudske karaktere, možda i više nego ostale Borhesove pripovedačke knjige.
Čak se ni pitanja besmrtnosti, večnosti, vremena i beskonačnosti ne gube u čistoj apstrakciji, već zadiru u zaplet i sintaksu ispitujući granice jezika i izrecivosti.
„Velikan svetske književnosti i čovek koji je uzdigao pripovetku iz ovozemaljskih okvira…“, kako je to svojevremeno ocenio Džon Apdajk, argentinski je pisac i jedan od najuticajnijih književnika 20. veka.
Rođen u Buenos Ajresu 24. avgusta 1899, sa devet godina preveo je Srećnog princa Oskara Vajlda.
Zajedno sa porodicom seljaka se od 1914. godine – Pariz, Ženeva, pa potom Španija, u kojoj će Borhes pisati i kretati se u krugovima ultraističke avangarde.
Po povratku u Argentinu (1921) učestvuje u pokretanju časopisa (Prizma, Proa), sa nekoliko mladih pisaca koji su se okupljali oko M. Fernadesa. Putovanjem u Evropu 1923. otpočinje period bogate spisateljske aktivnosti.
Zbog suprotstavljanja Peronovoj diktaturi u Argentini bio je neprestano pod policijskom prismotrom.
Posle Peronovog pada (1955), postaje direktor Nacionalne biblioteke, a potom profesor književnosti na Univerztitetu u Buneos Ajresu.
Potpuno je oslepeo krajem 1950-ih godina. Zajedno sa Beketom dobio je nagradu Formentor (1961), što mu je otvorilo vrata zapadnog sveta.
Od tada počinje svoja putovanja u Ameriku i Evropu na kojima drži predavanja. Nagrada Servantes (za 1978) uručena mu je u Madridu 1980. Umro je u Ženevi 14. juna 1986.
Presudno je obeležio hispanoameričku književnost i značajno uticao na svetske književne tokove. Iako najpoznatiji po svojim pripovetkama, Borhes je takođe bio i pesnik i književni kritičar.
Laguna je dosad, osim Alefa (iz 1949), objavila i „Sveopštu istoriju beščašća“ (1935), „Maštarije“ (1944), „Brodijev izveštaj“ (1970), „Knjigu od peska“ (1975) i „Knjigu o izmišljenim bićima“.
Autor: K. L. D.
Izvor: danas.rs
Sve su to teme koje Horhe Luis Borhes (Jorge Francisco Isidoro Luis Borges Acevedo) provlači kroz priče sabrane pod naslovom „Alef“, koje je beogradska Laguna objavila (još jedanput) prošle godine, sada u prevodu sa španskog Aleksandra Grujičića.
Iako su priče u „Alefu“ ispunjene filozofskim zagonetkama i gotovo natprirodnim neobičnostima, one dočaravaju izgrađenije ljudske karaktere, možda i više nego ostale Borhesove pripovedačke knjige.
Čak se ni pitanja besmrtnosti, večnosti, vremena i beskonačnosti ne gube u čistoj apstrakciji, već zadiru u zaplet i sintaksu ispitujući granice jezika i izrecivosti.
„Velikan svetske književnosti i čovek koji je uzdigao pripovetku iz ovozemaljskih okvira…“, kako je to svojevremeno ocenio Džon Apdajk, argentinski je pisac i jedan od najuticajnijih književnika 20. veka.
Rođen u Buenos Ajresu 24. avgusta 1899, sa devet godina preveo je Srećnog princa Oskara Vajlda.
Zajedno sa porodicom seljaka se od 1914. godine – Pariz, Ženeva, pa potom Španija, u kojoj će Borhes pisati i kretati se u krugovima ultraističke avangarde.
Po povratku u Argentinu (1921) učestvuje u pokretanju časopisa (Prizma, Proa), sa nekoliko mladih pisaca koji su se okupljali oko M. Fernadesa. Putovanjem u Evropu 1923. otpočinje period bogate spisateljske aktivnosti.
Zbog suprotstavljanja Peronovoj diktaturi u Argentini bio je neprestano pod policijskom prismotrom.
Posle Peronovog pada (1955), postaje direktor Nacionalne biblioteke, a potom profesor književnosti na Univerztitetu u Buneos Ajresu.
Potpuno je oslepeo krajem 1950-ih godina. Zajedno sa Beketom dobio je nagradu Formentor (1961), što mu je otvorilo vrata zapadnog sveta.
Od tada počinje svoja putovanja u Ameriku i Evropu na kojima drži predavanja. Nagrada Servantes (za 1978) uručena mu je u Madridu 1980. Umro je u Ženevi 14. juna 1986.
Presudno je obeležio hispanoameričku književnost i značajno uticao na svetske književne tokove. Iako najpoznatiji po svojim pripovetkama, Borhes je takođe bio i pesnik i književni kritičar.
Laguna je dosad, osim Alefa (iz 1949), objavila i „Sveopštu istoriju beščašća“ (1935), „Maštarije“ (1944), „Brodijev izveštaj“ (1970), „Knjigu od peska“ (1975) i „Knjigu o izmišljenim bićima“.
Autor: K. L. D.
Izvor: danas.rs
