Čitalački letnji izazov: Američka tura – dok ne zaokružimo punih 100 godina američke književnosti…
Posle čitalačkog izazova #Evropska tura koji smo pokrenuli u julu mesecu u grupi Delfi kutak na Fejsbuku, selimo se u Ameriku. Pretresamo važne teme, i plovimo kroz vreme.
Izbor romana koji su se našli u #Evropskoj turi dopao se čitaocima, pa smo odlučili da ovaj izazov proširimo na sve kanale i podstaknemo vas da čitate, pišete, a što da ne i slikate za Instagram – američke romane.
Odabrali smo ove naslove:
„Umrla bih za tebe i druge izgubljene pripovetke“ - F.Skot Ficdžerald
„Carstvo sunca“ – DŽ. G. Balard
„Dobrota žena“ – DŽ. G. Balard
„Talentovani gospodin Ripli“ – Patriša Hajsmit
„Dželatova pesma I“ – Norman Majler
„Dželatova pesma II“ – Norman Majler
„Vodenduh“ – Nejtan Hil
„Tramp – cela priča“, autobiografija
Ficdžeraldove neobjavljene priče iz zbirke „Umrla bih za tebe i druge izgubljene pripovetke“ pravi su dragulji epohe koja je dosta kasnije iznedrila Breta Istona Elisa u Americi ili Frederika Begbedea u Francuskoj. A potonji po stilu nisu ni blizu Ficdžeraldu. Ove elegantne priče sakupljene sa raznih strana, mahom novina u kojima su izlazile, i dosad neobjavljenih u vidu knjige, verodostojna su slika rađanja nove epohe. Kroz pripovedački mozaik čitamo buđenju svesti o tome da su muško-ženski odnosi postali radikalno drugačiji u odnosu na prethodnu generaciju, rođenu krajem 19. veka. Istančani psihološki profili umetnika, glamuroznih žena i boema daju sliku avangarde koja je u 21. veku postala mejnstrim.
U romanu „Carstvo sunca“ Dž. G. Balarda nagoveštaji katastrofe svetskih razmera pretvaraju se u opise najčudnijeg pakla u Šangaju tokom Drugog svetskog rata. Perspektiva jedanaestogodišnjeg Džima utapa Balardovu faktografiju u čudesan mikrokosmos u kojem trijumfuje istinoljubivost. Kasnije će se isti taj Džim, u romanu „Dobrota žena“, naći usred nasilja i promiskuiteta šezdesetih, ovog puta u Evropi, a opsedaće ga ideja da je novi rat svetskih razmera na pomolu.
Između dve faze Džimovog života, u literarnoj hronologiji se pojavio lik Toma Riplija. Patriša Hajsmit je u njegov karakter utkala herojski i demonski aspekt američkog sanjara – a psihopatologija se prvi put tako uvukla čitaocu pod kožu toliko da mu je raspirila interesovanje za takvu vrstu antijunaka. Reklo bi se da je Tom Ripli daleki predak fenomena podmuklo rascepljenog identiteta u Palahnjukovom „Borilačkom klubu“.
Pulicerom nagrađen roman „Dželatova pesma“ Normana Majlera definitivno je najambiciozniji zalogaj ovog izazova. Tim vredniji. U pitanju je vrhunsko ostvarenje u žanru dokumentarno-kriminalističkog romana. Ako ništa ne znate o njoj, a oklevate pred njenim obimom, budite uvereni da je i bolje što ne znate ništa unapred, a to što je tako voluminozna samo garantuje da će vam praviti društvo nekoliko dana i neće vam dati mira. Posle pročitanih 1000 strana, nećete se olako odlučiti za narednu knjigu. Kriterijum izbora narednog štiva će vam postati izrazito zahtevan. A još ako ste naklonjeni trilerima, ili jednostavno cenite dobru priču, onda nema šta da se premišljate. Zapamtićete leto 2019. baš po ovom romanu.
Neočekivano ali potpuno verodostojno, naš savremenik Nejtan Hil u svom romanu „Vodenduh“ opisao je atmosferu čikaških studentskih protesta 1968. A onda u savršenom luku opisao stasavanje jednog savremenog muškarca koji pokušava da se otrgne tehnološki i marketinški zategnutom društvenom cirkusu 21. veka. U ovom romanu smo spoznali genezu jedne američke generacije koja teši sebe da je kriza srednjih godina samo stepenik više u ličnom razvoju.
Ovaj jedinstveni književni vremeplov, prirodno, zaokružuje urnebesna biografija „Tramp – Cela priča“. Ako očekujete knjigu nabijenu jeftinim mudrolijama, grdno se varate. Ova knjiga je nedovoljno otkriven dragulj u oblasti komedije i satire. Ne verujete nam? Dokažite da nismo u pravu ;)
Izazov meseca avgusta sastoji se u tome da povežete ove naslove tako da ulovite nit koja ih spaja. Idealno bi bilo da poredite nekoliko knjiga u jednom prikazu ne dužem od 1000 karaktera. A radovaćemo se i onima koji govore o ovim izuzetnim ostvarenjima tako da nas nateraju da pohrlimo da ih pročitamo dok još traje ovo sparno leto…
Tri najbolja prikaza (objavljena u grupi Delfi kutak i Fejsbuk stranici Bukmarker) i tri najbolje fotografije na Instagramu (uz obavezan hashtag #Američkatura) dobiće na poklon 2 knjige po izboru.
Uputstvo:
U grupi Delfi kutak dovoljno je objavite prikaz i upotrebite hashtag #Američkatura.
Na Fejsbuk stranici Bukmarker prikaze možete pisati u komentarima uz obavezan hashtag #Američkatura.
Na Instagramu koristite hashtag #Američkatura, uz obavezan komentar od najmanje 200 karkatera za opis romana.
Samo prikazi koji poštuju ova uputstva ulaze u razmatranje za nagradu.
Odabrali smo ove naslove:
„Umrla bih za tebe i druge izgubljene pripovetke“ - F.Skot Ficdžerald
„Carstvo sunca“ – DŽ. G. Balard
„Dobrota žena“ – DŽ. G. Balard
„Talentovani gospodin Ripli“ – Patriša Hajsmit
„Dželatova pesma I“ – Norman Majler
„Dželatova pesma II“ – Norman Majler
„Vodenduh“ – Nejtan Hil
„Tramp – cela priča“, autobiografija
Ficdžeraldove neobjavljene priče iz zbirke „Umrla bih za tebe i druge izgubljene pripovetke“ pravi su dragulji epohe koja je dosta kasnije iznedrila Breta Istona Elisa u Americi ili Frederika Begbedea u Francuskoj. A potonji po stilu nisu ni blizu Ficdžeraldu. Ove elegantne priče sakupljene sa raznih strana, mahom novina u kojima su izlazile, i dosad neobjavljenih u vidu knjige, verodostojna su slika rađanja nove epohe. Kroz pripovedački mozaik čitamo buđenju svesti o tome da su muško-ženski odnosi postali radikalno drugačiji u odnosu na prethodnu generaciju, rođenu krajem 19. veka. Istančani psihološki profili umetnika, glamuroznih žena i boema daju sliku avangarde koja je u 21. veku postala mejnstrim.
U romanu „Carstvo sunca“ Dž. G. Balarda nagoveštaji katastrofe svetskih razmera pretvaraju se u opise najčudnijeg pakla u Šangaju tokom Drugog svetskog rata. Perspektiva jedanaestogodišnjeg Džima utapa Balardovu faktografiju u čudesan mikrokosmos u kojem trijumfuje istinoljubivost. Kasnije će se isti taj Džim, u romanu „Dobrota žena“, naći usred nasilja i promiskuiteta šezdesetih, ovog puta u Evropi, a opsedaće ga ideja da je novi rat svetskih razmera na pomolu.
Između dve faze Džimovog života, u literarnoj hronologiji se pojavio lik Toma Riplija. Patriša Hajsmit je u njegov karakter utkala herojski i demonski aspekt američkog sanjara – a psihopatologija se prvi put tako uvukla čitaocu pod kožu toliko da mu je raspirila interesovanje za takvu vrstu antijunaka. Reklo bi se da je Tom Ripli daleki predak fenomena podmuklo rascepljenog identiteta u Palahnjukovom „Borilačkom klubu“.
Pulicerom nagrađen roman „Dželatova pesma“ Normana Majlera definitivno je najambiciozniji zalogaj ovog izazova. Tim vredniji. U pitanju je vrhunsko ostvarenje u žanru dokumentarno-kriminalističkog romana. Ako ništa ne znate o njoj, a oklevate pred njenim obimom, budite uvereni da je i bolje što ne znate ništa unapred, a to što je tako voluminozna samo garantuje da će vam praviti društvo nekoliko dana i neće vam dati mira. Posle pročitanih 1000 strana, nećete se olako odlučiti za narednu knjigu. Kriterijum izbora narednog štiva će vam postati izrazito zahtevan. A još ako ste naklonjeni trilerima, ili jednostavno cenite dobru priču, onda nema šta da se premišljate. Zapamtićete leto 2019. baš po ovom romanu.
Neočekivano ali potpuno verodostojno, naš savremenik Nejtan Hil u svom romanu „Vodenduh“ opisao je atmosferu čikaških studentskih protesta 1968. A onda u savršenom luku opisao stasavanje jednog savremenog muškarca koji pokušava da se otrgne tehnološki i marketinški zategnutom društvenom cirkusu 21. veka. U ovom romanu smo spoznali genezu jedne američke generacije koja teši sebe da je kriza srednjih godina samo stepenik više u ličnom razvoju.
Ovaj jedinstveni književni vremeplov, prirodno, zaokružuje urnebesna biografija „Tramp – Cela priča“. Ako očekujete knjigu nabijenu jeftinim mudrolijama, grdno se varate. Ova knjiga je nedovoljno otkriven dragulj u oblasti komedije i satire. Ne verujete nam? Dokažite da nismo u pravu ;)
Izazov meseca avgusta sastoji se u tome da povežete ove naslove tako da ulovite nit koja ih spaja. Idealno bi bilo da poredite nekoliko knjiga u jednom prikazu ne dužem od 1000 karaktera. A radovaćemo se i onima koji govore o ovim izuzetnim ostvarenjima tako da nas nateraju da pohrlimo da ih pročitamo dok još traje ovo sparno leto…
Tri najbolja prikaza (objavljena u grupi Delfi kutak i Fejsbuk stranici Bukmarker) i tri najbolje fotografije na Instagramu (uz obavezan hashtag #Američkatura) dobiće na poklon 2 knjige po izboru.
Uputstvo:
U grupi Delfi kutak dovoljno je objavite prikaz i upotrebite hashtag #Američkatura.
Na Fejsbuk stranici Bukmarker prikaze možete pisati u komentarima uz obavezan hashtag #Američkatura.
Na Instagramu koristite hashtag #Američkatura, uz obavezan komentar od najmanje 200 karkatera za opis romana.
Samo prikazi koji poštuju ova uputstva ulaze u razmatranje za nagradu.
