Čitajte pisca kao knjigu: Amos Oz
Iz serije intervjua Njujork Tajmsa sa velikim piscima današnjice za danas smo izdvojili intervju sa izraelskim književnikom Amosom Ozom.
Ko su Vaši omiljeni pisci?
Vidite, nemam policu sa knjigama pisaca koji su mi večito omiljeni. Oni dođu i prođu. Nekoliko njih dolaze češće: Čehov, Servantes, Fokner, Brener, Jizah, Alterman, Bialik, Amičai, Lampeduzin „Gepard“, Kafka i Borhes, ponekad Tomas Man i ponekad Elsa Morante i Natalija Ginzburg.
Šta Vas najviše dirne u nekom književnom delu?
Kada mi neko književno delo učini poznatim nešto nepoznato, ili obrnuto, kada mi književno delo učini nepoznatim nešto što mi je bilo gotovo intimno poznato, onda sam dirnut (do suza, do smeha, do besa, do zahvalnosti ili do drugih, različitih oblika uzbuđenja).
Kakav ste čitalac bili kao dete? Kojih se dečjih knjiga i pisaca i dalje sećate?
Bio sam svaštojed, čitao sam sve, bilo šta. Čitao sam uputstvo za upotrebu bojlera, romane koje nisam mogao da razumem, poeziju koja mi je nudila samo muziku svog jezika dok mi je njeno značenje izmicalo. Čitao sam novine i časopise svih vrsta, flajere, reklame, političke manifeste, seksi magazine, stripove. Sve.
Ako biste morali da izdvojite jednu knjigu koja je na Vas presudno uticala, koja bi to knjiga bila?
Gotovo sve dobre knjige me na neki način menjaju. Možda ne bih skupio hrabrosti da pošaljem jednu od mojih prvih priča uredniku da nije bilo onoga što sam naučio iz knjige „Winesburg, Ohio“ Šervuda Andersona i Agnonove „In the Prime of Her Life“ i kratkih priča Berdičevskog. „Winesburg, Ohio“ me je naučio da ponekad što je priča provincijalnija, to je univerzalnija. Pisao sam o tim prvim književnim otkrovenjima u „Priči o ljubavi i tami“.
Kog autora, živog ili mrtvog, biste najviše voleli da sretnete i šta biste hteli da znate?
Voleo bih da provedem pola sata sa Antonom Čehovom. Voleo bih da ga častim pićem. Ne bih sa njim pričao o književnosti, ne bih ga čak ni intervjuisao ili pitao za neki savet, samo bismo ćaskali o ljudima. Ogovarali ih. Volim Čehovljevu jedinstvenu kombinaciju mizantropije i saosećanja. (A ogovaranje – koje je mešavina ta dva – je, na kraju krajeva, daleki rođak priča i romana, iako se ne pozdravljaju na ulici jer se romani i priče stide ovog člana porodice).
Šta Vam trenutno stoji na noćnom stočiću?
Pre nekoliko nedelja, dragi prijatelj i kolega, izraelski novinar A.B. Jehošua ostao je udovac. Rivka Jehošua je bila vodeći psihoanalitičar i oboje su mi bili bliski prijatelji više od pet decenija. Pre trideset godina Jehošua je objavio „Five Seasons“, divan roman o delikatnom muškarcu koji ostaje bez supruge u najboljim godinama njihovih života. „Five Seasons“ opisuje prvu godinu udovištva. Čitam je sada sa strahopoštovanjem, u suzama i sa divljenjem. Ne mogu a da se ne stresem na pomisao da život često imitira književnost.
Ko su nedovoljno priznati ili zanemareni pisci? Postoje li neki izraelski pisci koji nisu prevođeni koliko bi trebalo?
Dva velika izraelska pisca S. Jizhar i Jehošua Kenaz gotovo da uopšte nisu poznati van hebrejskog govornog područja. Jizharov rad ima gotovo džojsovski kvalitet dok najbolja Kenazova proza podseća na Marsela Prusta.
Koje žanrove naročito volite da čitate? A koje izbegavate?
Nedavno sam razvio zavisnost od dobro napisanih memoara i biografija, bilo da su u pitanju umetnici, državnici ili propali ekscentrici: „Staljin“ Simona Sibaga Montefjorea, „Kafka“ Rejnera Stača i „Nikolaj Gogolj“ Nabokova.
Imate li omiljenog fiktivnog junaka ili junakinju? Omiljenog antiheroja ili zlikovca?
Don Kihot. Heroj i antiheroj prvog modernog romana koji je takođe i prvi postmodernistički roman i prvi dekonstrukcionistički roman. Don Kihotovi geni mogu se naći u hiljadama književnih i filmskih likova. Možda su neki od njegovih gena u svakom postkihotovskom ljudskom biću.
Ako biste morali da kažete predsedniku da pročita jednu knjigu, koja bi to bila? Izraelskom premijeru?
Nažalost, mnogi politički lideri u današnjem svetu, uključujući i u mojoj zemlji, prijatno bi me iznenadili kada bih znao da su uopšte išta pročitali. Predsedniku Obami bih dao, kao oproštajni poklon i sa poštovanjem moju „Priču o ljubavi i tami“. Premijer Natenjahu bi možda imao koristi od čitanja „Ričarda III“.
Izvor: www.nytimes.com
Ostale intervjue iz serije Čitajte pisca kao knjigu možete pronaći na ovim linkovima:
Ema Donahju
Filipa Gregori
Haled Hoseini
Margaret Atvud
Li Čajld
Džejms Paterson
Ju Nesbe
Teri Pračet
Ko su Vaši omiljeni pisci?
Vidite, nemam policu sa knjigama pisaca koji su mi večito omiljeni. Oni dođu i prođu. Nekoliko njih dolaze češće: Čehov, Servantes, Fokner, Brener, Jizah, Alterman, Bialik, Amičai, Lampeduzin „Gepard“, Kafka i Borhes, ponekad Tomas Man i ponekad Elsa Morante i Natalija Ginzburg.
Šta Vas najviše dirne u nekom književnom delu?
Kada mi neko književno delo učini poznatim nešto nepoznato, ili obrnuto, kada mi književno delo učini nepoznatim nešto što mi je bilo gotovo intimno poznato, onda sam dirnut (do suza, do smeha, do besa, do zahvalnosti ili do drugih, različitih oblika uzbuđenja).
Kakav ste čitalac bili kao dete? Kojih se dečjih knjiga i pisaca i dalje sećate?
Bio sam svaštojed, čitao sam sve, bilo šta. Čitao sam uputstvo za upotrebu bojlera, romane koje nisam mogao da razumem, poeziju koja mi je nudila samo muziku svog jezika dok mi je njeno značenje izmicalo. Čitao sam novine i časopise svih vrsta, flajere, reklame, političke manifeste, seksi magazine, stripove. Sve.
Ako biste morali da izdvojite jednu knjigu koja je na Vas presudno uticala, koja bi to knjiga bila?
Gotovo sve dobre knjige me na neki način menjaju. Možda ne bih skupio hrabrosti da pošaljem jednu od mojih prvih priča uredniku da nije bilo onoga što sam naučio iz knjige „Winesburg, Ohio“ Šervuda Andersona i Agnonove „In the Prime of Her Life“ i kratkih priča Berdičevskog. „Winesburg, Ohio“ me je naučio da ponekad što je priča provincijalnija, to je univerzalnija. Pisao sam o tim prvim književnim otkrovenjima u „Priči o ljubavi i tami“.
Kog autora, živog ili mrtvog, biste najviše voleli da sretnete i šta biste hteli da znate?
Voleo bih da provedem pola sata sa Antonom Čehovom. Voleo bih da ga častim pićem. Ne bih sa njim pričao o književnosti, ne bih ga čak ni intervjuisao ili pitao za neki savet, samo bismo ćaskali o ljudima. Ogovarali ih. Volim Čehovljevu jedinstvenu kombinaciju mizantropije i saosećanja. (A ogovaranje – koje je mešavina ta dva – je, na kraju krajeva, daleki rođak priča i romana, iako se ne pozdravljaju na ulici jer se romani i priče stide ovog člana porodice).
Šta Vam trenutno stoji na noćnom stočiću?
Pre nekoliko nedelja, dragi prijatelj i kolega, izraelski novinar A.B. Jehošua ostao je udovac. Rivka Jehošua je bila vodeći psihoanalitičar i oboje su mi bili bliski prijatelji više od pet decenija. Pre trideset godina Jehošua je objavio „Five Seasons“, divan roman o delikatnom muškarcu koji ostaje bez supruge u najboljim godinama njihovih života. „Five Seasons“ opisuje prvu godinu udovištva. Čitam je sada sa strahopoštovanjem, u suzama i sa divljenjem. Ne mogu a da se ne stresem na pomisao da život često imitira književnost.
Ko su nedovoljno priznati ili zanemareni pisci? Postoje li neki izraelski pisci koji nisu prevođeni koliko bi trebalo?
Dva velika izraelska pisca S. Jizhar i Jehošua Kenaz gotovo da uopšte nisu poznati van hebrejskog govornog područja. Jizharov rad ima gotovo džojsovski kvalitet dok najbolja Kenazova proza podseća na Marsela Prusta.
Koje žanrove naročito volite da čitate? A koje izbegavate?
Nedavno sam razvio zavisnost od dobro napisanih memoara i biografija, bilo da su u pitanju umetnici, državnici ili propali ekscentrici: „Staljin“ Simona Sibaga Montefjorea, „Kafka“ Rejnera Stača i „Nikolaj Gogolj“ Nabokova.
Imate li omiljenog fiktivnog junaka ili junakinju? Omiljenog antiheroja ili zlikovca?
Don Kihot. Heroj i antiheroj prvog modernog romana koji je takođe i prvi postmodernistički roman i prvi dekonstrukcionistički roman. Don Kihotovi geni mogu se naći u hiljadama književnih i filmskih likova. Možda su neki od njegovih gena u svakom postkihotovskom ljudskom biću.
Ako biste morali da kažete predsedniku da pročita jednu knjigu, koja bi to bila? Izraelskom premijeru?
Nažalost, mnogi politički lideri u današnjem svetu, uključujući i u mojoj zemlji, prijatno bi me iznenadili kada bih znao da su uopšte išta pročitali. Predsedniku Obami bih dao, kao oproštajni poklon i sa poštovanjem moju „Priču o ljubavi i tami“. Premijer Natenjahu bi možda imao koristi od čitanja „Ričarda III“.
Izvor: www.nytimes.com
Ostale intervjue iz serije Čitajte pisca kao knjigu možete pronaći na ovim linkovima:
Ema Donahju
Filipa Gregori
Haled Hoseini
Margaret Atvud
Li Čajld
Džejms Paterson
Ju Nesbe
Teri Pračet
Autor: Amos Oz
