Roman „Bezverje“ Ivana Ivačkovića, objavljen u junu 2016. u izdanju Lagune, biće predstavljen tokom čak četiri dana u Gradskoj biblioteci u Pančevu.
„Bezverje“ će pančevačkoj publici biti predstavljeno od 26. do 29. decembra. U ponedeljak, 26. decembra, o knjizi će, osim autora, govoriti pisci Marko Vidojković i Vule Žurić. U utorak, 27. decembra, govoriće publicista Novo Tomić. Gost koji će govoriti u sredu, 28. decembra, biće psiholog Žarko Trebješanin. Završne večeri, u četvrtak, 29. decembra, o kompletnom Ivačkovićevom opusu govoriće publicista Aleksandar Žikić. Predstavljanje „Bezverja“ biće održano u okviru manifestacije „Jedna knjiga – jedan grad“, a program svake večeri počinje u 19 sati.
U romanu „Bezverje“, koji je dobio komplimente i kritike i publike, prikazana je demonska sila koja zaposeda ljude i navodi ih da u zločinu, a ne u dobrim delima, vide put ka sreći i slobodi. Puna filozofskih ideja, ironije i duhovnih dvoboja, bogata u mislima i slojevita u značenjima, knjiga se završava bravurom u kojoj junaci prvi put bivaju imenovani, a događaji dobijaju precizne geografske i vremenske koordinate.
„Bezverje“ je zgusnuta proza u kojoj se prepliću fikcija i stvarnost, pripovest koja podstiče na razmišljanje i mami na mnoga čitanja i neprestana otkrivanja brojnih, na prvi pogled skrivenih niti. Ovaj neobičan roman mali je omaž Bulgakovu, Dostojevskom, Miltonu, Konradu, Ničeu i, na posebno interesantan način, Geteu, a vrvi i od posveta drugim autorima.
„Bezverje“ će pančevačkoj publici biti predstavljeno od 26. do 29. decembra. U ponedeljak, 26. decembra, o knjizi će, osim autora, govoriti pisci Marko Vidojković i Vule Žurić. U utorak, 27. decembra, govoriće publicista Novo Tomić. Gost koji će govoriti u sredu, 28. decembra, biće psiholog Žarko Trebješanin. Završne večeri, u četvrtak, 29. decembra, o kompletnom Ivačkovićevom opusu govoriće publicista Aleksandar Žikić. Predstavljanje „Bezverja“ biće održano u okviru manifestacije „Jedna knjiga – jedan grad“, a program svake večeri počinje u 19 sati.
U romanu „Bezverje“, koji je dobio komplimente i kritike i publike, prikazana je demonska sila koja zaposeda ljude i navodi ih da u zločinu, a ne u dobrim delima, vide put ka sreći i slobodi. Puna filozofskih ideja, ironije i duhovnih dvoboja, bogata u mislima i slojevita u značenjima, knjiga se završava bravurom u kojoj junaci prvi put bivaju imenovani, a događaji dobijaju precizne geografske i vremenske koordinate.
„Bezverje“ je zgusnuta proza u kojoj se prepliću fikcija i stvarnost, pripovest koja podstiče na razmišljanje i mami na mnoga čitanja i neprestana otkrivanja brojnih, na prvi pogled skrivenih niti. Ovaj neobičan roman mali je omaž Bulgakovu, Dostojevskom, Miltonu, Konradu, Ničeu i, na posebno interesantan način, Geteu, a vrvi i od posveta drugim autorima.
