„Čast“ Elif Šafak donosi porodičnu sagu sa burnim zapletima
„Čast“, tursko-kurdska porodična saga smeštena u London, odvela je Elif Šafak u nova književna prostranstva. Šafakova je plodonosna, kontroverzna i priznata turska spisateljica, kolumnistkinja i akademik čiji su romani osvajali brojne nagrade. Bila je žrtva političkog uznemiravanja u Turskoj: protiv njenog romana „Istanbulsko kopile“ je 2006. godine vođen postupak pod zloglasnim članom 301 turskog krivičnog zakona, što je skrenulo pažnju na autorku – kako na njenu političku figuru, tako i na književnu.
Šafak je imala tu čast da bude prvi pisac u Turskoj koji je optužen zbog ideja iskazanih u romanu. Trenutna situacija je i dalje nesigurna za turske pisce sa 147 slučajeva o slobodi izražavanja koji čekaju u sudovima.
Sa „Čašću“, njenim devetim romanom, a četvrtim napisanim na engleskom jeziku i prvim smeštenim u London, Šafak se pridružuje rastućem kanonu autora koji stvaraju bogate putanje nomadskog grada nastalog usled globalnih pomeranja snaga. Pridružila se piscima poput Hanifa Kurejšija, Zejdi Smit, Monike Ali, koji nam donose fiktivne uvide u svetove londonskih „drugih“. Šafak je pisac koji lako menja oblike. Njen stil, tehnika i glas se značajno menjaju od romana do romana, od jezika do jezika, pišući i na engleskom i na turskom jeziku.
Roman prati tri generacije tursko-kurdske porodice Toprak od Istanbula i Eufrata do Londona i zakone časti koji ih vezuju i razdvajaju. Reč je o izuzetno vešto napisanom i ambicioznom pripovedanju sa šekspirovskim zapletima i raspletima, predskazanjima i enigmama, proročanstvima i ispunjenjima sudbina. U roman je utkano vreme i prostor: od radničke klase u Istanbulu 1954. godine, preko kurdskog sela kraj Eufrata 1962. i Heknija 1977. godine, pa do Abu Dabija i zatvora u Šrusberiju devedesetih godina prošlog veka. Upoznajemo tri generacije porodice kroz likove poput Naze, majke bliznakinja Pembe Kader (Ružičasta sudbina) i Džemile Jeter (Dovoljno lepote). Adam je zaljubljen u drugu, ali se zbog časti ženi prvom. Pembina i Adamova deca su buntovni tinejdžeri, Iskender, pisac početnik, feministkinja Esma, i sedmogodišnji Junus.
„Čast“ je bogato i zapanjujuće delo magijskog realizma. Dete koje sedi kraj reke čekajući stranca koji prolazi kako bi ga pozvao po imenu jer njegova majka misli da je uklet; mladoj devojci je ostavljena činija namotanog kanapa kako bi se obesila. Kada se sve enigme priče otkriju, vidimo kako su likovi, u stvari, služili višoj svrsi: sve ima svoj razlog. Prikazivanje i preplitanje kolektivnih sudbina, umesto pojedinačne svesti, ono je oko čega se Elif Šafak zaista potrudila u ovom romanu. Zločini srca odjekuju tokom godina, a odnos Topraka prema časti vodi do tragedije za sve njih.
Izvor: independent.co.uk
Prevod: Dragan Matković
Šafak je imala tu čast da bude prvi pisac u Turskoj koji je optužen zbog ideja iskazanih u romanu. Trenutna situacija je i dalje nesigurna za turske pisce sa 147 slučajeva o slobodi izražavanja koji čekaju u sudovima.
Sa „Čašću“, njenim devetim romanom, a četvrtim napisanim na engleskom jeziku i prvim smeštenim u London, Šafak se pridružuje rastućem kanonu autora koji stvaraju bogate putanje nomadskog grada nastalog usled globalnih pomeranja snaga. Pridružila se piscima poput Hanifa Kurejšija, Zejdi Smit, Monike Ali, koji nam donose fiktivne uvide u svetove londonskih „drugih“. Šafak je pisac koji lako menja oblike. Njen stil, tehnika i glas se značajno menjaju od romana do romana, od jezika do jezika, pišući i na engleskom i na turskom jeziku.
Roman prati tri generacije tursko-kurdske porodice Toprak od Istanbula i Eufrata do Londona i zakone časti koji ih vezuju i razdvajaju. Reč je o izuzetno vešto napisanom i ambicioznom pripovedanju sa šekspirovskim zapletima i raspletima, predskazanjima i enigmama, proročanstvima i ispunjenjima sudbina. U roman je utkano vreme i prostor: od radničke klase u Istanbulu 1954. godine, preko kurdskog sela kraj Eufrata 1962. i Heknija 1977. godine, pa do Abu Dabija i zatvora u Šrusberiju devedesetih godina prošlog veka. Upoznajemo tri generacije porodice kroz likove poput Naze, majke bliznakinja Pembe Kader (Ružičasta sudbina) i Džemile Jeter (Dovoljno lepote). Adam je zaljubljen u drugu, ali se zbog časti ženi prvom. Pembina i Adamova deca su buntovni tinejdžeri, Iskender, pisac početnik, feministkinja Esma, i sedmogodišnji Junus.
„Čast“ je bogato i zapanjujuće delo magijskog realizma. Dete koje sedi kraj reke čekajući stranca koji prolazi kako bi ga pozvao po imenu jer njegova majka misli da je uklet; mladoj devojci je ostavljena činija namotanog kanapa kako bi se obesila. Kada se sve enigme priče otkriju, vidimo kako su likovi, u stvari, služili višoj svrsi: sve ima svoj razlog. Prikazivanje i preplitanje kolektivnih sudbina, umesto pojedinačne svesti, ono je oko čega se Elif Šafak zaista potrudila u ovom romanu. Zločini srca odjekuju tokom godina, a odnos Topraka prema časti vodi do tragedije za sve njih.
Izvor: independent.co.uk
Prevod: Dragan Matković
