„Čarobna kuhinja“ za osobe s dijabetesom
Prvo što sam pomislila kad sam pročitala predgovor „Čarobne kuhinje“ jeste da je i Beba mogla da napiše ovakav kuvar, da je imala takvu ambiciju…
Beba je nadimak Branislave, moje tetke. Branislava, isto kao i autorka kuvara – Violeta Orešković Ćurčić – ima sina. Oba ova sina imaju dijabetes. Branislava i Violeta su, dugi niz godina, računale svaki ugljeni hidrat koji njihovo dete pojede, kako bi injekcija insulina pokrila tačno onu količinu ugljenih hidrata koju su uneli. I kako bi svoju decu naučile nešto što do otkrivanja dijabetesa – ni same nisu morale da znaju.
Svaki dan bilo je neophodno uneti nekoliko injekcija insulina. Svakog dana, svake godine, koje su se samo nizale jedna za drugom… To je mnogo unetog insulina i samim tim – mnogo izračunatih ugljenih hidrata. Jer, vidite, ako računaju ugljene hidrate tačno i precizno, dijabetes je stanje. Ali ako računaju pogrešno – dijabetes može da izazove ozbiljne komplikacije i posledice.
Dijabetes tipa 1 se prvensteno javlja kod dece i tinejdžera. Ovaj autoimuni poremećaj izaziva odumiranje beta-ćelija u pankreasu. Zbog toga deca s dijabetesom više nemaju svoj insulin i postaju zavisni od igle, preko koje ga uvode u organizam i tako, više puta na dan, sebi obezbeđuju neometano funkcionisanje. Znanje o hrani i preciznost u merenju iste njima su pitanje bolesti ili zdravlja. Pa čak i života ili smrti.
Lekar će odrediti terapiju, dati više vrsta insulina – spori noćni i brži dnevni, obično. Ali ono što će vam svaka osoba s dijabetesom reći je velika istina: dok sami nisu naučili da računaju ugljene hidrate i da ih pokrivaju tačno određenim količinama insulina, nije im bilo dobro. Hiper i hipoglikemije (previsok ili prenizak šećer u krvi) bili bi deo njihove svakodnevnice u tom procesu učenja.
„Čarobna kuhinja“ Violete Orešković Ćurčić je knjiga iskustva. Prva stvar koju ćete primetiti u njoj da su recepti svakodnevni i obični, bez egzotike. Domaći i prihvatljivi većini.
Ali oni imaju nešto što ni jedan drugi kuvar nema: tačne kalkulacije nutrijenata na 100 g gotovog jela. Ovo nije kulinarstvo i gastronomija – ovo je bukvar za časove o merenju ugljenih hidrata. Svako kome je hitno potreban ubrzan kurs, može da je uzme u ruke i počne da uči.
Na kraju ovog teksta, neću ja napisati odjavu i „naravoučenije“. Prepustiću je nekome ko ima iskustva i zna mnogo bolje od mene šta bi poručio onima koji još uvek uče da računaju ugljene hidrate.
Uroš Bogdanović, moj brat:
„Računanje ugljenih hidrata je neophodna pretpostavka za dobru regulaciju šećera. U januaru je bilo mojih 9 godina s dijabetesom – ali priznajem da na početku nisam to shvatao toliko ozbiljno. Mama je pokušavala da me nauči, ali je poduhvat bio nemoguć bez naše potpune zajedničke saradnje. Ipak, u periodu kada mi je dijabetes bio loše regulisan, shvatio sam da moram da menjam stav i ponašanje. Počeo sam da merim sve što sam jeo i išao sam na predavanja Dijabetološkog saveza Srbije koje je organizovala Stela Prgomelja, gde sam dodatno učio.
Nemojte biti obeshrabreni nakon početnih neuspeha, jer je potrebno dosta vremena da naučite da živite na ovaj način. Potrebno je iskustvo i privikavanje, nakon čega će se i vaše oko istrenirati da proceni količine ugljenih hidrata u tanjiru. Sve je praksa i vežba. Kod kuće imam vagu kojom merim hranu, ali i kada jedem van kuće i ona mi nije pri ruci – umem da procenim količinu ugljenih hidrata, bez previše razmišljanja.
'Čarobna kuhinja' je vrsta treninga. Sećam se još u prvim godinama s dijabetesom da sam dobijao male knjižice 'Čarobna kuhinja', koje su ličile na magazin. I nikada mi nije bilo dovoljno takvih recepata. Sada konačno postoji i kuvar s velikim brojem jela. Siguran sam da će biti od pomoći u procesu učenja i privikavanja.“
Autor : Maja Petrović
Izvor: vitkigurman.com
Beba je nadimak Branislave, moje tetke. Branislava, isto kao i autorka kuvara – Violeta Orešković Ćurčić – ima sina. Oba ova sina imaju dijabetes. Branislava i Violeta su, dugi niz godina, računale svaki ugljeni hidrat koji njihovo dete pojede, kako bi injekcija insulina pokrila tačno onu količinu ugljenih hidrata koju su uneli. I kako bi svoju decu naučile nešto što do otkrivanja dijabetesa – ni same nisu morale da znaju.
Svaki dan bilo je neophodno uneti nekoliko injekcija insulina. Svakog dana, svake godine, koje su se samo nizale jedna za drugom… To je mnogo unetog insulina i samim tim – mnogo izračunatih ugljenih hidrata. Jer, vidite, ako računaju ugljene hidrate tačno i precizno, dijabetes je stanje. Ali ako računaju pogrešno – dijabetes može da izazove ozbiljne komplikacije i posledice.
Dijabetes tipa 1 se prvensteno javlja kod dece i tinejdžera. Ovaj autoimuni poremećaj izaziva odumiranje beta-ćelija u pankreasu. Zbog toga deca s dijabetesom više nemaju svoj insulin i postaju zavisni od igle, preko koje ga uvode u organizam i tako, više puta na dan, sebi obezbeđuju neometano funkcionisanje. Znanje o hrani i preciznost u merenju iste njima su pitanje bolesti ili zdravlja. Pa čak i života ili smrti.
Lekar će odrediti terapiju, dati više vrsta insulina – spori noćni i brži dnevni, obično. Ali ono što će vam svaka osoba s dijabetesom reći je velika istina: dok sami nisu naučili da računaju ugljene hidrate i da ih pokrivaju tačno određenim količinama insulina, nije im bilo dobro. Hiper i hipoglikemije (previsok ili prenizak šećer u krvi) bili bi deo njihove svakodnevnice u tom procesu učenja.
„Čarobna kuhinja“ Violete Orešković Ćurčić je knjiga iskustva. Prva stvar koju ćete primetiti u njoj da su recepti svakodnevni i obični, bez egzotike. Domaći i prihvatljivi većini.
Ali oni imaju nešto što ni jedan drugi kuvar nema: tačne kalkulacije nutrijenata na 100 g gotovog jela. Ovo nije kulinarstvo i gastronomija – ovo je bukvar za časove o merenju ugljenih hidrata. Svako kome je hitno potreban ubrzan kurs, može da je uzme u ruke i počne da uči.
Na kraju ovog teksta, neću ja napisati odjavu i „naravoučenije“. Prepustiću je nekome ko ima iskustva i zna mnogo bolje od mene šta bi poručio onima koji još uvek uče da računaju ugljene hidrate.
Uroš Bogdanović, moj brat:
„Računanje ugljenih hidrata je neophodna pretpostavka za dobru regulaciju šećera. U januaru je bilo mojih 9 godina s dijabetesom – ali priznajem da na početku nisam to shvatao toliko ozbiljno. Mama je pokušavala da me nauči, ali je poduhvat bio nemoguć bez naše potpune zajedničke saradnje. Ipak, u periodu kada mi je dijabetes bio loše regulisan, shvatio sam da moram da menjam stav i ponašanje. Počeo sam da merim sve što sam jeo i išao sam na predavanja Dijabetološkog saveza Srbije koje je organizovala Stela Prgomelja, gde sam dodatno učio.
Nemojte biti obeshrabreni nakon početnih neuspeha, jer je potrebno dosta vremena da naučite da živite na ovaj način. Potrebno je iskustvo i privikavanje, nakon čega će se i vaše oko istrenirati da proceni količine ugljenih hidrata u tanjiru. Sve je praksa i vežba. Kod kuće imam vagu kojom merim hranu, ali i kada jedem van kuće i ona mi nije pri ruci – umem da procenim količinu ugljenih hidrata, bez previše razmišljanja.
'Čarobna kuhinja' je vrsta treninga. Sećam se još u prvim godinama s dijabetesom da sam dobijao male knjižice 'Čarobna kuhinja', koje su ličile na magazin. I nikada mi nije bilo dovoljno takvih recepata. Sada konačno postoji i kuvar s velikim brojem jela. Siguran sam da će biti od pomoći u procesu učenja i privikavanja.“
Autor : Maja Petrović
Izvor: vitkigurman.com
