„Brodolom civilizacija“, Amin Maluf

28. 9. 2020.

„Brodolom civilizacija“, Amin Maluf - slika 2

„Brodolom civilizacija“ Amina Malufa zatekao me je nespremnog, imao sam dobro predznanje o istoriji Bliskog istoka koji autor naziva Levant. Imao sam zapadnjačku viziju tih naroda i njihovih težnji. Autor nam govori o dva datuma koja su promenila sve: 5. jun 1967. i godina 1979. Pre ovog arapskog poraza 1967. (šestodnevnog rata) za Arape je religija bila u drugom planu, sloboda, demokratija i svetovne vrednosti vodile su glavnu reč kao svetlost koja je oterala tamu poput vetra ponosa koji je dolazio iz Egipta. Muslimanska braća i njihov obred bili su predmet poruge jer žene i muškarci tog doba, ne odričući se svoje istorije, nisu hteli da se vraćaju na staro. Gledati Nasera i narod na video-snimcima (Jutjub) kako se podsmevaju religioznima, a posebno Muslimanskoj braći, deo je nostalgije kad sada znamo da su Saudijska Arabija i Muslimanska braća glavni zagovornici da žene nose veo na Zapadu, ulažući u to vreme, novac i mreže, prekorevajući nevernike. Poraz 1967. godine, izbor Margaret Tačer i Ronalda Regana (kraj državne intervencije u poslovnom svetu, pobeda egoizma po rečima Adama Smita) i islamska revolucija u Iranu zapalili su vatru koja se i danas širi i verovatno guši slobodu na ovoj planeti. Autor je svedok koji nam govori o propuštenim sastancima s njima i svetom. Knjiga koja se čita poput zbirke pesama, poput ljubavne priče u kojoj ljubavnici nisu poslušali razum i krenuli su drugim putem. Autor nam na svoj način kaže da ono što se dogodilo u Egiptu, Libanu, Siriji, Iranu i Avganistanu može i nama da se dogodi u svakom trenutku.

Prevela: Maja Mihajlović
Izvor: Babelio

Podelite na društvenim mrežama:

Povezane knjige

Do 20%
-10%
Brodolom civilizacija
Amin Maluf
5.0Prosecna ocena je 5.0 od 5
Cena:
699,00RSD
Članska cena i do:
559,20RSD

Amin Maluf

Amin Maluf je francuski pisac libanskog porekla, rođen 1949. u Bejrutu, u porodici melkitske hrišćanske manjine u Libanu. Studirao je sociologiju i ekonomiju, bio je u svojoj zemlji novinar i ratni reporter, a 1977. emigrirao je s porodicom u Pariz ne želeći da učestvuje u libanskom građanskom ratu. Nastavio je neko vreme da se bavi novinarskim poslom da bi se ubrzo posvetio književnosti pišući na izvrsnom francuskom, koji mu nije maternji jezik. Dobar deo godine provodi u stvaralačkoj izolaciji u svojoj kući na ostrvu Re, na Atlantiku. Postigao je veliki svetski uspeh istorijskim esejom Krstaški ratovi u očima Arapa (1983), koji su ponovili romani: Leon Afrikanac (1986), Samarkand (1988), Vrtovi svetlosti (1991), Prvi vek posle Beatrise (1992), Baldasarovo putešestvije (2000), Dezorijentisani (2012), a naročito slavni esej Ubilački identiteti (1998), preveden na pedesetak jezika. Autor je i žanrovski neodredivih knjiga Porekla (2004) i Fotelja na Seni (2016), kao i operskih libreta Ljubav izdaleka (2001), Adrijana Mater (2004) i drugih. Za roman Taniosova stena (1993) dobio je Gonkurovu nagradu, najveće francusko književno priznanje, a bestseler Levantski đerdan (1996) preneo je na film režiser Atik Rahimi 2015. godine. Dobio je niz drugih priznanja i nagrada: za esej Poremećenost sveta (2009) nagradu „Knjiga i prava čoveka“, za Brodolom civilizacija (2019) nagradu „Danas“ itd. Najveće priznanje doživeo je izborom u Francusku akademiju 2011. godine, među „40 besmrtnika“, gde je nasledio fotelju Kloda Levi-Strosa. Posmatrač i tumač svoga vremena, Amin Maluf uspeva svojim delima u duhu tolerancije i humanističkih principa da izgradi mostove između različitih civilizacija i kultura.

Više o autoru

Najnovije

Pogledaj sve

4. 3. 2026.

„Karota“ i „Lusi“ u najužem izboru za Vitalovu nagradu

U finale izbora za Nagradu „Zlatni suncokret“, poznatiju kao Vitalova nagrada, uvršteno je osam knjiga iz 2025. godine, a među njima i dva romana u izdanju Lagune – „Karota“ Darka Tuševljakovića i „Lusi“ Bojana Savića Ostojića.

Pročitaj više

4. 3. 2026.

Ana Atanasković predstaviće svoj književni opus u Beloj Crkvi 6. marta

Književno veče sa Anom Atanasković održaće se u čitaonici belocrkvanske Narodne biblioteke, u petak 6. marta od 18 sati.

Pročitaj više

3. 3. 2026.

O životu, vrlini i moći razuma: „Meditacije ili Samom sebi“ Marka Aurelija u prodaji od 5. marta

Remek-delo praktične filozofije „Meditacije ili Samom sebi“ poslednjeg rimskog cara Marka Aurelija, sa izuzetnim predgovorom Vladete Jankovića, nudi dragocene uvide o životu, vrlini i moći razuma. Meditacije koje je napisao u poslednjim godinama svojih vojnih pohoda sadrže privatna

Pročitaj više

3. 3. 2026.

Promocija knjige „Boja straha“ Zorana Petrovića 5. marta u knjižari Delfi SKC

Promocija knjige „Boja straha“ Zorana Petrovića biće održana u četvrtak 5. marta od 18 sati u knjižari Delfi SKC. Pored autora, govoriće pisac Đorđe Bajić i urednica Mina Kebin. Moderiraće Mona Cukić. Ovaj roman svojevrsni je nastavak „Ukusa straha“, prvog psihološkog

Pročitaj više