Branko Anđić i Milan Jovanović u užem izboru za Književnu nagradu „Stevan Pešić“
Žiri Književne nagrade „Stevan Pešić“ u sastavu dr Zoran Đerić (predsednik), dr Zdenka Valent Belić i prof. Dr Vladimir Gvozden (članovi) napravio je izbor od pet naslova, od kojih su dva u Laguninom izdanju: „Na mapi utopije“ Branka Anđića i „Bogorodičine sene“ Milana Jovanovića.
Ime dobitnika i vreme uručenja nagrade biće naknadno objavljeni.
U putopisnom delu „Na mapi utopije“ Branko Anđić je krstareći po zemljama sve tri Amerike stvorio knjigu-melanž ispisanu književnom akribijom i žurnalističkom rukom istovremeno. Tako je spojio umetničku prozu sa faktografijom izveštača i dobio – putopis. U međuprostor i međuvreme ovih putovanja smešten je poluskriveni omaž posvećen gradovima u kojima je autor proveo najveći deo svog života: Buenos Ajres i Beograd.
„Bogorodičine sene“ Milana Jovanovića uzbudljivo je putovanje jedne ikone kroz dvadeset vekova. Na početku ovog nesvakidašnjeg romanesknog zahvata mladi propovednik i lekar Luka, učenik apostola Pavla u gradu Efesu, paralelno slika dva portreta: jedan će ga proslaviti, a drugi ga izvesti pred sud hrišćanske zajednice. Vodeći nas preko brojnih destinacija u periodu od dve hiljade godina, autor postavlja pitanje: da li su vernici sve vreme slavili ikonu koju je Sveti Luka iznedrio dok je ispred njegovog štafelaja sedela Isusova majka ili onu drugu, koju je oslikao u isto vreme?
U putopisnom delu „Na mapi utopije“ Branko Anđić je krstareći po zemljama sve tri Amerike stvorio knjigu-melanž ispisanu književnom akribijom i žurnalističkom rukom istovremeno. Tako je spojio umetničku prozu sa faktografijom izveštača i dobio – putopis. U međuprostor i međuvreme ovih putovanja smešten je poluskriveni omaž posvećen gradovima u kojima je autor proveo najveći deo svog života: Buenos Ajres i Beograd.
„Bogorodičine sene“ Milana Jovanovića uzbudljivo je putovanje jedne ikone kroz dvadeset vekova. Na početku ovog nesvakidašnjeg romanesknog zahvata mladi propovednik i lekar Luka, učenik apostola Pavla u gradu Efesu, paralelno slika dva portreta: jedan će ga proslaviti, a drugi ga izvesti pred sud hrišćanske zajednice. Vodeći nas preko brojnih destinacija u periodu od dve hiljade godina, autor postavlja pitanje: da li su vernici sve vreme slavili ikonu koju je Sveti Luka iznedrio dok je ispred njegovog štafelaja sedela Isusova majka ili onu drugu, koju je oslikao u isto vreme?
