Pisac i scenarista Branislav Janković u intimnoj abecedi otkriva da s godinama sve manje priča, zašto i dalje želi da bude čarobnjak i kako zagrljaj nikad ne može da izda.

A
Anđeli. Bilo kakvo pojašnjenje je nepotrebno.

B
Blago. Upoznao sam nekoliko njih koji traže blago, zlato. Ono skriveno. Tražeći skriveno, uglavnom izgubimo ono nadohvat ruke, vidljivo.

C
Cirkus. Moj roman „Poslednji cirkus na svetu“ je jedna duga vožnja ringišpilom. Sa onim junacima pod slovo A.

Č
Čarobnjak. Ono što smo svi hteli da postanemo kao klinci. Barem moja generacija. Ja i dalje želim. Ovi iz moje generacije ćute. Misle da su ozbiljniji od mene. „Pusti ga“, kažu. „On je pisac.“

Ć
Ćutanje. Sa godinama sve manje pričam, a sve više slušam. Valjda je to mudrost. Ili užasnut ostajem nem. Kako god, reči se ne odričem. Obraćam se očima, a ne ušima.

D
Dosada. Voleo bih da izračunam koliko je bilo dosadnih dana, ljudi, situacija. Verovatno nekoliko godina. Šteta.

Dž
Džukele. Ranije su svi psi bili džukele, danas se to odvojilo. Među ljudima još nije. Džukele glasno laju. I dalje imaju buve.

Đ
Đerdan. Možda od nečijih ruku.

E
Eva. Da li da je krivimo ili blagosiljamo? Ponekad me zaboli rebro, ali tada samo odmahnem glavom.

F
Fantazija. Kako bismo rekli neke stvari, potrebno je da ih izbacimo iz realnosti i odenemo u kostim mašte i iluzije. Ponekad je to jedini način. Beg u sanjarenje je sklonište. Možda zato ima sve više pisaca.

G
Gordost. Nije svaka gordost greh.

H
Heroji. Oseća se njihov nedostatak. Zašto heroji žive samo u prošlosti?

I
Iskra. Onaj trenutak kada shvatite da je vatra upaljena i da gorite. U pisanju, ljubavi, življenju, u bilo čemu što radite. Neka vas ta vatra proguta. Ostaće žar.

J
Jastuk. Kako bi bilo lepo kada bi postojao jastuk koji čuva snove, pa ako su lepi, sačuvate ih, a loše izbacite udarajući po njemu.

K
Kosta. Moj mlađi sin. Blago.

L
Luka. Moj stariji sin. Blago.

Lj
Ljubiti se. Bez reči. Bez misli. Bez gledanja. Samo dodir. Obrazi su tada najmekši. I ljubljenje se uči. Ne treba bežati sa tih časova.

M
Muzika. Ponekad pomislim da ne pišem već komponujem, jer nijedna moja rečenica nije napisana bez prisustva muzike. Žao mi je što ne umem da pevam. To mi ne smeta da to radim.

N
Narod. Ovaj moj, živ klan nezaklan. Ponekad mislim da mi ne postojimo.

Nj
Pod Nj svi stave Njegoša. Teško je naći reč pod Nj. Njiva je lepa reč. I njeguški pršut je dobar. Njen? Njen je pod slovom Lj.

O
Otac. Mnogo jaka reč. Teška kô zemlja. I kad si sin i kad si otac.

P
Pobediti. Sebe, pre svega. Ta borba može biti strašno interesantna. I sama želja za tom borbom je pola dobijene bitke.

R
Rakija. Izuzetno bitna stvar u životu ovog naroda. Na sreću ili žalost.

S
San. Svetac. Svetionik. Sreća. Stid. Strast. Sutra. Suze. Slava. Sestra. Koliko Svetova u ovom slovu.

Š
Štafelaj. Divna stvar prepuna boja kojima možemo da bojimo svet, ljude, sebe, dane.

T
Talasi. Način na koji živimo: pod plimom ili osekom. Toponica, detinjstvo. Kada sam se spremao da postanem ogroman talas.

U
Utvare. Roman o našim licima u ogledalima. Možda smo mi utvare nekim ljudima. Ogledala nikada ne lažu.

V
Vukovi. Kažu stari ljudi, a njima je verovati, ako ni zbog čega drugog, a ono iz poštovanja, da se vuk nekada zvao na slavu; da su se bratimili sa njim i uzimali ga za kuma. Kamo sreće da je čovek čoveku vuk. Čovek čoveku je čovek!

Z
Zagrljaj. Zagrljaj nikada ne može da izda.

Ž
Život. Korak, tren, treptaj, munja, trk miša preko poda, brza letnja kiša. Čemu bismo se radovali da živimo večno?

Autor: Tanja Nikolić
Izvor: Glorija