Bojan Ljubenović: Moderna deca u ćopićevskom svetu odrastanja
Dugogodišnji aforističar Novosti, poznati naš satiričar i pisac Bojan Ljubenović, autor velikog broja knjiga za decu ali i bestselera za odrasle čitaoce poput romana „Da je bolje, ne bi valjalo“ ili prozne zbirke „Ništa nije smešno“, te legendarnih „Pisama iz Srbije“, za Lagunu je nedavno objavio i novi roman za decu i mlade – „Tajne dedinog kofera“.
Nakon desetak hiljada prodatih primeraka satiričnih i humorističkih knjiga za odrasle, Ljubenović se okrenuo ćopićevskom svetu odrastanja, pripovedajući o gradskom dečaku Ognjenu koji prvi put provodi celo leto kod babe i dede na selu – gde se susreće sa izazovom sticanja novih prijatelja, dečačkim iskušenjima poput prvih simpatija i ljubavi, ali i otkrivanjem neverovatnih tajni onog misterioznog dedinog kofera iz naslova...
„Ne umem da pišem ni o Teletabisima niti o Sunđer Bobu, ni o svim tim junacima modernog doba koji ne pripadaju ‘našem vremenu’, odnosno nisu bili deo našeg odrastanja i sazrevanja“, otkriva Ljubenović. „Napisao sam, stoga, ono što umem: jednu u svakom smislu ‘oldskul’ knjigu, roman o tzv. starim a u stvari večnim, iskonskim vrednostima, o sazrevanju, prijateljstvu, poštovanju, požrtvovanosti, ljubavi... Priču koja nas uči i o tome da stari ljudi, čiji nam se životi u tim mladim nežnim godinama prečesto čine posve dosadnim i neinteresantnim, mogu da kriju velike tajne i za sobom (u svojim ‘koferima’) neretko imaju mnoga iskustva i te kako vredna divljenja i poštovanja, koja njihove živote čine vrlo zanimljivim.“
Ljubenović ne krije ni da njegova namera i jeste bila da da svojevrsni omaž velikanu na čiju literaturu Bojanov roman i te kako asocira, već na prvu loptu, ne samo zbog priče o seoskoj dečjoj družini, nego i po stilu i senzibilitetu:
„Da, želeo sam da se na neki način odužim velikom Branku Ćopiću koji je svojim nezaboravnim knjigama ulepšao kako moje, tako i detinjstvo i odrastanje nebrojenih ljudi koji pripadaju generacijama pre i posle moje. To takođe pokazuje da su mladalački problemi, strepnje i dileme do danas ostali isti, koliko god se ‘vremena’ međusobno razlikovala.“
Informacija da je upravo ova knjiga bila najprodavaniji naslov namenjen deci i mladima na štandu Lagune na proteklom Sajmu knjiga, te da je upravo štampan drugi tiraž, osim što potvrđuje da deca ipak čitaju, pričinila je autoru ogromno zadovoljstvo jer dokazuje da mladi danas čitaju i ovakve knjige – po mnogo čemu „starinske“.
„Obradovale su me i informacije da je veliki broj odraslih, noseći knjigu na dar svojoj deci, uronio u nju i ‘začitao’ se, nisu mogli da stanu sa čitanjem, već su je u dahu progutali i zahvalni su zbog tog neočekivanog povratka u detinjstvo i neko lepše, bezbrižnije doba“, navodi Ljubenović, i naglašava da je i ilustratorka Marina Veselinović osetila duh ovog romana, te u skladu sa tim i kreirala crno-bele ilustracije jednako „starovremskog“ stila.
Autor: Marina Mirković
Izvor: Novosti
Foto: Matija Krstić
Nakon desetak hiljada prodatih primeraka satiričnih i humorističkih knjiga za odrasle, Ljubenović se okrenuo ćopićevskom svetu odrastanja, pripovedajući o gradskom dečaku Ognjenu koji prvi put provodi celo leto kod babe i dede na selu – gde se susreće sa izazovom sticanja novih prijatelja, dečačkim iskušenjima poput prvih simpatija i ljubavi, ali i otkrivanjem neverovatnih tajni onog misterioznog dedinog kofera iz naslova...
„Ne umem da pišem ni o Teletabisima niti o Sunđer Bobu, ni o svim tim junacima modernog doba koji ne pripadaju ‘našem vremenu’, odnosno nisu bili deo našeg odrastanja i sazrevanja“, otkriva Ljubenović. „Napisao sam, stoga, ono što umem: jednu u svakom smislu ‘oldskul’ knjigu, roman o tzv. starim a u stvari večnim, iskonskim vrednostima, o sazrevanju, prijateljstvu, poštovanju, požrtvovanosti, ljubavi... Priču koja nas uči i o tome da stari ljudi, čiji nam se životi u tim mladim nežnim godinama prečesto čine posve dosadnim i neinteresantnim, mogu da kriju velike tajne i za sobom (u svojim ‘koferima’) neretko imaju mnoga iskustva i te kako vredna divljenja i poštovanja, koja njihove živote čine vrlo zanimljivim.“
Ljubenović ne krije ni da njegova namera i jeste bila da da svojevrsni omaž velikanu na čiju literaturu Bojanov roman i te kako asocira, već na prvu loptu, ne samo zbog priče o seoskoj dečjoj družini, nego i po stilu i senzibilitetu:
„Da, želeo sam da se na neki način odužim velikom Branku Ćopiću koji je svojim nezaboravnim knjigama ulepšao kako moje, tako i detinjstvo i odrastanje nebrojenih ljudi koji pripadaju generacijama pre i posle moje. To takođe pokazuje da su mladalački problemi, strepnje i dileme do danas ostali isti, koliko god se ‘vremena’ međusobno razlikovala.“
Informacija da je upravo ova knjiga bila najprodavaniji naslov namenjen deci i mladima na štandu Lagune na proteklom Sajmu knjiga, te da je upravo štampan drugi tiraž, osim što potvrđuje da deca ipak čitaju, pričinila je autoru ogromno zadovoljstvo jer dokazuje da mladi danas čitaju i ovakve knjige – po mnogo čemu „starinske“.
„Obradovale su me i informacije da je veliki broj odraslih, noseći knjigu na dar svojoj deci, uronio u nju i ‘začitao’ se, nisu mogli da stanu sa čitanjem, već su je u dahu progutali i zahvalni su zbog tog neočekivanog povratka u detinjstvo i neko lepše, bezbrižnije doba“, navodi Ljubenović, i naglašava da je i ilustratorka Marina Veselinović osetila duh ovog romana, te u skladu sa tim i kreirala crno-bele ilustracije jednako „starovremskog“ stila.
Autor: Marina Mirković
Izvor: Novosti
Foto: Matija Krstić
Autor: Bojan Ljubenović
