„Boja zemlje“ Elvedina Nezirovića u prodaji od 17. marta
Roman „Boja zemlje“ bosansko-hercegovačkog autora Elvedina Nezirovića (1976, Mostar) naći će se od četvrtka, 17. marta u svim knjižarama Delfi i ostalim Laguninim klubovima čitalaca u Srbiji, BiH i Crnoj Gori, onlajn knjižari www.delfi.rs i na sajtu www.laguna.rs.
Nezirović pripoveda porodičnu dramu ali i istorijski roman. „Boja zemlje“ otvara se pričom o ocu koji gine u saobraćajnoj nesreći kada je njegovom sinu, autoru ovog romana, samo sedam meseci. Ovo je autobiografska povest pisca o svom odrastanju, o sudbini svojih najbližih, svojih prijatelja, o susretima sa nepoznatim ljudima, stalnim selidbama, o zauvek izgubljenom zavičaju. Istovremeno je i pripovest o epohi u kojoj se raspadala jedna zemlja i u čijem su se središtu našli tragični svedoci njenog raspada.
„Jako sam sretan što ‘Boja zemlje‘ izlazi u Laguni. Drago mi je da su nam se, nakon 2011. godine i Laguninog konkursa za najljepšu ljubavnu priču, na kojem sam pobijedio, putevi ponovo spojili. Knjige se pišu da bi se čitale, a uloga izdavača možda odavno nije bila važnija u književnom poslu kao danas. U svakom slučaju, ovo je odlična prilika da se čitaoci u Srbiji upoznaju s mojom knjigom, koja u žanrovskom smislu, možda i nije tipičan roman. Ona je istovremeno i esej, i dokument, i romansirana autobiografija. Možda ju je najbolje opisati jednom riječju – proza.“
Ovo je treća knjiga u ediciji vrhunske savremene književnosti „Plavo, belo, crveno“, koja okuplja pisce iz bivše Jugoslavije a čija su dela najpre objavljena u Srbiji.
Roman je jednostavan, emotivan i iskren. Poziva čitaoca da uđe u priču kao u razgovor sa nekim bliskim, s nekim ko mu se ispoveda i otkriva sve svoje tajne. U romanu se susreću tragedija i poezija, istorija i emocija, patnja i porodična drama u ratu, sve to bez velikih reči i politizacije priče.
Po mišljenju Miljenka Jergovića, Elvedinu Neziroviću je uspelo nešto što piscima retko uspeva. „Pokušao je pisati onako kako jest i kako je bilo, ne optužujući druge. Čovjek koji ima savjest obično računa na to da i drugi ljudi imaju savjest. Oslobodivši svoju priču svih ukrasa, on ju je lišio – utjehe u književnosti. Upravo zato ’Boja zemlje“ je i neutješna, i tako šokantna knjiga. Njome počinje i njome završava jedna porodična historija, u kojoj su sabrane tolike naše napisane i nenapisane historije.“
Elvedin Nezirović je objavio dve knjige poezije „Bezdan“ i „Zvijer iz hotelske sobe“, kao i zbirku priča „Toliko o tome“. Dobitnik je nekoliko književnih nagrada i priznanja, a pobedio je i na konkursu za najlepšu ljubavnu priču koji je Lguna organizovala pre pet godina. Živi i radi u Mostaru, BiH. Ovo je njegov prvi roman.
Nezirović pripoveda porodičnu dramu ali i istorijski roman. „Boja zemlje“ otvara se pričom o ocu koji gine u saobraćajnoj nesreći kada je njegovom sinu, autoru ovog romana, samo sedam meseci. Ovo je autobiografska povest pisca o svom odrastanju, o sudbini svojih najbližih, svojih prijatelja, o susretima sa nepoznatim ljudima, stalnim selidbama, o zauvek izgubljenom zavičaju. Istovremeno je i pripovest o epohi u kojoj se raspadala jedna zemlja i u čijem su se središtu našli tragični svedoci njenog raspada.
„Jako sam sretan što ‘Boja zemlje‘ izlazi u Laguni. Drago mi je da su nam se, nakon 2011. godine i Laguninog konkursa za najljepšu ljubavnu priču, na kojem sam pobijedio, putevi ponovo spojili. Knjige se pišu da bi se čitale, a uloga izdavača možda odavno nije bila važnija u književnom poslu kao danas. U svakom slučaju, ovo je odlična prilika da se čitaoci u Srbiji upoznaju s mojom knjigom, koja u žanrovskom smislu, možda i nije tipičan roman. Ona je istovremeno i esej, i dokument, i romansirana autobiografija. Možda ju je najbolje opisati jednom riječju – proza.“
Ovo je treća knjiga u ediciji vrhunske savremene književnosti „Plavo, belo, crveno“, koja okuplja pisce iz bivše Jugoslavije a čija su dela najpre objavljena u Srbiji.
Roman je jednostavan, emotivan i iskren. Poziva čitaoca da uđe u priču kao u razgovor sa nekim bliskim, s nekim ko mu se ispoveda i otkriva sve svoje tajne. U romanu se susreću tragedija i poezija, istorija i emocija, patnja i porodična drama u ratu, sve to bez velikih reči i politizacije priče.
Po mišljenju Miljenka Jergovića, Elvedinu Neziroviću je uspelo nešto što piscima retko uspeva. „Pokušao je pisati onako kako jest i kako je bilo, ne optužujući druge. Čovjek koji ima savjest obično računa na to da i drugi ljudi imaju savjest. Oslobodivši svoju priču svih ukrasa, on ju je lišio – utjehe u književnosti. Upravo zato ’Boja zemlje“ je i neutješna, i tako šokantna knjiga. Njome počinje i njome završava jedna porodična historija, u kojoj su sabrane tolike naše napisane i nenapisane historije.“
Elvedin Nezirović je objavio dve knjige poezije „Bezdan“ i „Zvijer iz hotelske sobe“, kao i zbirku priča „Toliko o tome“. Dobitnik je nekoliko književnih nagrada i priznanja, a pobedio je i na konkursu za najlepšu ljubavnu priču koji je Lguna organizovala pre pet godina. Živi i radi u Mostaru, BiH. Ovo je njegov prvi roman.
