Vilijamove avanture se nastavljaju. Posle knjiga „Vilijam Venton i kradljivac luridijuma” i „Vilijam Venton i kriptalni portal” stiže treći deo dečjeg serijala. Sve ponovo počinje zagonetkom: Kakav je to čudni predmet koji je Vilijam neočekivano dobio? Ko ili šta je to agent orbulatora? I hoće li se njegov suparnik Abraham Teli nakon nestanka ponovo pojaviti? Uživam u tome da zajedno sa Vilijamom pronalazim odgovore na ova pitanja.

Vilijam se na prilično neobičan način vraća na Institut za posthumana istraživanja. Od njegove poslednje posete, dosta toga se promenilo. Uobičajeni smušeni roboti zamenjeni su efikasnijim modelima, a sa upravnikom institucije, po svemu sudeći, nešto nije u redu. Kome još može verovati? Svojoj prijateljici Isciji, naravno. Ona ga nikada nije izneverila u pitanjima života i smrti. Ali čak ni u paru im neće biti lako da se suprotstave silama zla.

Stare mašine mi s vremena na vreme izmamljuju osmeh dok obavljaju svoje poslove ili pokušavaju da pomognu Vilijamu i njegovim saveznicima.

„Ne mrdaj“, reče fen i pođe za njim. „Pusti me da radim svoj posao.“

Ipak, u knjizi dominira napetost. Kada Iscija i Vilijam prate zaverenike kroz mračne tunele, u stalnom strahu da će ih uhvatiti robot-stražar, i ja drhtim zajedno sa njima. Stranice kratkih poglavlja prosto lete. Saznajemo više i o prastaroj visokotehnološkoj civilizaciji koja je pomenuta u drugom nastavku, što uliva izvesnu dozu mistike. Celinu zaokružuje nekoliko tehničkih spravica kao što je „molekularni smanjolog” – izum koji je istovremeno i kul i koristan.

Po mom mišljenu, treći deo Vilijama Ventona je uspešan nastavak: sjajne lokacije, brojna uzbuđenja i akcija čine da se knjiga čita sa zadovoljstvom. Ljubitelje knjige starije od 10 godina, zainteresovane za tehničke tričarije i izume, ovaj serijal neće izneveriti.

Izvor: buecherkaffee.de
Prevela: Jelena Tanasković