Biografija Nemačke – od antike do današnjih dana
Devedesetih godina prošlog veka, američki naučnik Majk Godvin je duhovito formulisao zakon koji kaže da u svakoj političkoj debati verovatnoća da će neko pomenuti Hitlera ima vrednost 1. U prevodu, neizbežno je.
Isti zakon može se primeniti i na knjige o nemačkoj istoriji. Iako su posvećene jednom civilizovanom narodu i liberalnoj, demokratski uređenoj državi, kada nacisti umarširaju na njihove stranice, Direr, Gete i era džeza u Berlinu za tren oka bivaju bačeni u zapećak.
Knjiga „Najkraća istorija Nemačke“ Džejmsa Hoza, moramo priznati, ne pada u tu zamku. Da, nacisti su neizbežni, ali tu je i bogata istorija koja se proteže od vremena germanskih plemena, koja su se suprotstavila rimskoj imperiji, sve do kancelarke Angele Merkel.
Germani za ime treba da zahvale Rimljanima, ili konkretno Juliju Cezaru, koji je, u potrazi za neprijateljem na kome će izgraditi vojnu karijeru, poveo vojsku na sever. Brojni legionari ostavili su živote u germanskim šumama, koje su jedno vreme predstavljale pravi „rimski Vijetnam“. Posle dugih borbi, plemena su ipak pokorena, a varvari odeveni u krzno postali su građani carstva.
Sa propašću klasične civilizacije, nemačka srednjovekovna istorija pretvara se u „Igru prestola“, u kojoj se lokalni velikaši bore za vlast nad teritorijama. Ovaj segment Hozove knjige je izuzetno komplikovan. Tek što se čitalac navikao na vladavinu izvesnog Otona, na njegovo mesto već dolazi neki Pipin. Na svakom koraku iskrsavaju vladari po imenu Fridrih, koji se neprestano bore sa svima ostalima. Vremenom ipak počinje da se ističe jedna grupa severnjaka. Bili su to Prusi. U trenutku kada Martin Luter diže pobunu protiv prodaje „ulaznica u raj“ u katoličkoj crkvi, oni formiraju kičmu pokreta reformacije.
Interesi politike i religije se prepliću i, posle talasa religioznih sukoba koji je zapljusnuo Evropu, Nemci počinju da se nameću kao ključni akteri, ali još uvek ne kao Nemačka, jer država sa tim nazivom nastaje tek docnije.
Kada se pogleda mapa – a u knjizi ih ima dosta – lako je zaboraviti da je Nemačka relativno nova tvorevina. Nastala je tek u 19. veku, kada je na čelo Pruske došao „gvozdeni“ kancelar Bizmark.
Na ovom mestu u knjizi može se prepoznati autorov talenat da složena politička zbivanja izloži na krajnje jednostavan način. Iza fasade ujedinjenja razjedinjenih nemačkih državica krila se zapravo Bizmarkova želja da nametne dominaciju Pruske. Nova država guta mala vojvodstva, kao što su Šlezvig-Holštajn ili Hese-Kasel, čija su imena danas skoro nestala iz istorije, a vremenom im se pridružuje i katolička Bavarska na jugu. Kada se 1870. završio rat sa Francuskom, Nemačka postaje važna evropska sila.
Neprijatelji vrebaju sa svih strana, pa čak i na unutrašnjoj političkoj sceni, gde se pokret inspirisan Lenjinovim učenjem bori za prevlast sa desnicom. U tom sukobu pobedu će odneti desničari, a nemački radnici neće povesti svet u novu eru socijalizma. Uprkos teškim vremenima, zemlja doživljava kulturni procvat: Niče, Man, Rilke, Maler, Štraus i novi pokreti u likovnoj umetnosti (kao što je bio „Die Brücke“) izbacuju Nemačku u prvi plan evropske kulturne scene.
Prvi svetski rat, koji nije započela Nemačka, zauvek je uništio mit o pruskoj nepobedivosti. U periodu koji je usledio, slabašna Vajmarska republika nije bila u stanju da spreči uspon nacionalsocijalizma, ekstremne desničarske ideologije koja se, nalik zarazi, iz Minhena proširila na celu zemlju. Nakon još jednog rata i još jednog poraza, zemlja se raspada na dva dela. Na zapadu, Konrad Adenauer iz nove prestonice, Bona, upravlja „ekonomskim čudom“ koje zemlju vodi u pravcu zadivljujućeg oporavka. Nova Zapadna Nemačka postaje supersila čak i u fudbalu.
Novembra 1989. pada Berlinski zid i dolazi do velikog zaokreta. Slobodna, ujedinjena Nemačka ulazi u srce Evrope.
Knjiga Džejmsa Hoza je detaljna, živopisna i zabavna iako njen format zahteva da se preko događaja prelazi velikom brzinom. Ako želite da razumete zemlju u koju danas polaže nade najveći deo slobodnog sveta, ova knjiga će predstavljati dobar uvod.
Autor: Dez Brin
Izvor: irishexaminer.com
Prevod: Jelena Tanasković
Isti zakon može se primeniti i na knjige o nemačkoj istoriji. Iako su posvećene jednom civilizovanom narodu i liberalnoj, demokratski uređenoj državi, kada nacisti umarširaju na njihove stranice, Direr, Gete i era džeza u Berlinu za tren oka bivaju bačeni u zapećak.
Knjiga „Najkraća istorija Nemačke“ Džejmsa Hoza, moramo priznati, ne pada u tu zamku. Da, nacisti su neizbežni, ali tu je i bogata istorija koja se proteže od vremena germanskih plemena, koja su se suprotstavila rimskoj imperiji, sve do kancelarke Angele Merkel.
Germani za ime treba da zahvale Rimljanima, ili konkretno Juliju Cezaru, koji je, u potrazi za neprijateljem na kome će izgraditi vojnu karijeru, poveo vojsku na sever. Brojni legionari ostavili su živote u germanskim šumama, koje su jedno vreme predstavljale pravi „rimski Vijetnam“. Posle dugih borbi, plemena su ipak pokorena, a varvari odeveni u krzno postali su građani carstva.
Sa propašću klasične civilizacije, nemačka srednjovekovna istorija pretvara se u „Igru prestola“, u kojoj se lokalni velikaši bore za vlast nad teritorijama. Ovaj segment Hozove knjige je izuzetno komplikovan. Tek što se čitalac navikao na vladavinu izvesnog Otona, na njegovo mesto već dolazi neki Pipin. Na svakom koraku iskrsavaju vladari po imenu Fridrih, koji se neprestano bore sa svima ostalima. Vremenom ipak počinje da se ističe jedna grupa severnjaka. Bili su to Prusi. U trenutku kada Martin Luter diže pobunu protiv prodaje „ulaznica u raj“ u katoličkoj crkvi, oni formiraju kičmu pokreta reformacije.
Interesi politike i religije se prepliću i, posle talasa religioznih sukoba koji je zapljusnuo Evropu, Nemci počinju da se nameću kao ključni akteri, ali još uvek ne kao Nemačka, jer država sa tim nazivom nastaje tek docnije.
Kada se pogleda mapa – a u knjizi ih ima dosta – lako je zaboraviti da je Nemačka relativno nova tvorevina. Nastala je tek u 19. veku, kada je na čelo Pruske došao „gvozdeni“ kancelar Bizmark.
Na ovom mestu u knjizi može se prepoznati autorov talenat da složena politička zbivanja izloži na krajnje jednostavan način. Iza fasade ujedinjenja razjedinjenih nemačkih državica krila se zapravo Bizmarkova želja da nametne dominaciju Pruske. Nova država guta mala vojvodstva, kao što su Šlezvig-Holštajn ili Hese-Kasel, čija su imena danas skoro nestala iz istorije, a vremenom im se pridružuje i katolička Bavarska na jugu. Kada se 1870. završio rat sa Francuskom, Nemačka postaje važna evropska sila.
Neprijatelji vrebaju sa svih strana, pa čak i na unutrašnjoj političkoj sceni, gde se pokret inspirisan Lenjinovim učenjem bori za prevlast sa desnicom. U tom sukobu pobedu će odneti desničari, a nemački radnici neće povesti svet u novu eru socijalizma. Uprkos teškim vremenima, zemlja doživljava kulturni procvat: Niče, Man, Rilke, Maler, Štraus i novi pokreti u likovnoj umetnosti (kao što je bio „Die Brücke“) izbacuju Nemačku u prvi plan evropske kulturne scene.
Prvi svetski rat, koji nije započela Nemačka, zauvek je uništio mit o pruskoj nepobedivosti. U periodu koji je usledio, slabašna Vajmarska republika nije bila u stanju da spreči uspon nacionalsocijalizma, ekstremne desničarske ideologije koja se, nalik zarazi, iz Minhena proširila na celu zemlju. Nakon još jednog rata i još jednog poraza, zemlja se raspada na dva dela. Na zapadu, Konrad Adenauer iz nove prestonice, Bona, upravlja „ekonomskim čudom“ koje zemlju vodi u pravcu zadivljujućeg oporavka. Nova Zapadna Nemačka postaje supersila čak i u fudbalu.
Novembra 1989. pada Berlinski zid i dolazi do velikog zaokreta. Slobodna, ujedinjena Nemačka ulazi u srce Evrope.
Knjiga Džejmsa Hoza je detaljna, živopisna i zabavna iako njen format zahteva da se preko događaja prelazi velikom brzinom. Ako želite da razumete zemlju u koju danas polaže nade najveći deo slobodnog sveta, ova knjiga će predstavljati dobar uvod.
Autor: Dez Brin
Izvor: irishexaminer.com
Prevod: Jelena Tanasković
