Biografija Dragoslava Mihailovića – „Reči od mramora“ u prodaji od 29. oktobra
Poznati nemački slavista, prevodilac i znalac srpske književnosti Robert Hodel napisao je iscrpan životopis našeg znamenitog pisca Dragoslava Mihailovića „Reči od mramora“, osvrćući se i na njegova dela i na njegovo javno delovanje kao književnika i intelektualca u poslednjih pola veka.
Ova biografija je utoliko značajnija što je Hodel u nju uvrstio brojne piščeve iskaze i stavove izrečene neposredno u njihovim brojnim međusobnim razgovorima.
Od školovanja u Ćupriji i porodičnih prilika tokom Drugog svetskog rata, prvih književnih pokušaja i početka studija prekinutih hapšenjem, preko robijanja na Golom otoku, povratka u Ćupriju i nastavka studija u Beogradu, do snalaženja i književnog uspeha pod senkom ibeovske prošlosti i lične Titove osude njegovog romana „Kad su cvetale tikve“ – Hodel je znalački oslikao jedan bogat stvaralački i životni put u turbulentnom XX veku punom ratova, promena državnog uređenja i državnih granica, progona i hapšenja...
„U početku su bili samo naučni članci i dugi niz godina sam se bavio njegovim delom samo kao teoretičar književnosti koji ima poseban interes za jezik“, istakao je Hodel u intervjuu za Lagunu. „S vremenom sam skupio mnogo materijala i ideja da napišem knjigu je prirodno došla. To je naravno i u vezi sa tim da je njegova biografija osnova njegovih likova.“
Nobelovac Peter Handke je u pismu Robertu Hodelu povodom biografije o velikom srpskom piscu napisao: „Sâm ispred biografije Dragoslava Mihailovića, silne, uvek iznova opasne po život, neko od nas može da bude jedino u senci. A onda napuštanje (predaja) jugoslovenske ideje uz mirne, uverljive razloge, bez nacionalizma: tako nešto još nikada nisam čitao. [...] Suveren autor, a istovremeno, čak i u starosti, još uvek poput deteta, pun radosti i bola, kao što se tako izraženo može pronaći (u Evropi) skoro samo na Balkanu.“
Knjigu je priredila i sa nemačkog prevela Mina Đurić.
Robert Hodel (1959, Butisholc), nemački slavista, komparatista i prevodilac rodom iz Švajcarske. Studirao je slavistiku, etnologiju i filozofiju u Bernu, Sankt Peterburgu, Novom Sadu, Dubrovniku i Pragu. Magistrirao je sa tezom o skazu kod Nikolaja Ljeskova i Dragoslava Mihailovića, a doktorirao na prozi Andreja Platonova. Prevodio je dela Momčila Nastasijevića, Dragoslava Mihailovića i više savremenih srpskih pesnika na nemački jezik i objavio niz naučnih radova, monografija, prikaza, antologija i komparatističkih priloga o srpskim (između ostalih, o Andriću i Selimoviću) i ruskim piscima. Od 1997. profesor je na Institutu za slavistiku Univerziteta u Hamburgu. Član je naučnog društva „Lajbnic“ iz Berlina, inostrani član Srpske akademije nauka i umetnosti i počasni član Srpskog književnog društva, kao i saradnik više međunarodnih slavističkih časopisa, među njima i časopisa Letopis Matice srpske i Zbornik Matice srpske za književnost i jezik.
„Reči od mramora“ možete pronaći od četvrtka 29. oktobra u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari www.delfi.rs i na sajtu www.laguna.rs.
Ova biografija je utoliko značajnija što je Hodel u nju uvrstio brojne piščeve iskaze i stavove izrečene neposredno u njihovim brojnim međusobnim razgovorima.
Od školovanja u Ćupriji i porodičnih prilika tokom Drugog svetskog rata, prvih književnih pokušaja i početka studija prekinutih hapšenjem, preko robijanja na Golom otoku, povratka u Ćupriju i nastavka studija u Beogradu, do snalaženja i književnog uspeha pod senkom ibeovske prošlosti i lične Titove osude njegovog romana „Kad su cvetale tikve“ – Hodel je znalački oslikao jedan bogat stvaralački i životni put u turbulentnom XX veku punom ratova, promena državnog uređenja i državnih granica, progona i hapšenja...
„U početku su bili samo naučni članci i dugi niz godina sam se bavio njegovim delom samo kao teoretičar književnosti koji ima poseban interes za jezik“, istakao je Hodel u intervjuu za Lagunu. „S vremenom sam skupio mnogo materijala i ideja da napišem knjigu je prirodno došla. To je naravno i u vezi sa tim da je njegova biografija osnova njegovih likova.“
Nobelovac Peter Handke je u pismu Robertu Hodelu povodom biografije o velikom srpskom piscu napisao: „Sâm ispred biografije Dragoslava Mihailovića, silne, uvek iznova opasne po život, neko od nas može da bude jedino u senci. A onda napuštanje (predaja) jugoslovenske ideje uz mirne, uverljive razloge, bez nacionalizma: tako nešto još nikada nisam čitao. [...] Suveren autor, a istovremeno, čak i u starosti, još uvek poput deteta, pun radosti i bola, kao što se tako izraženo može pronaći (u Evropi) skoro samo na Balkanu.“
Knjigu je priredila i sa nemačkog prevela Mina Đurić.
Robert Hodel (1959, Butisholc), nemački slavista, komparatista i prevodilac rodom iz Švajcarske. Studirao je slavistiku, etnologiju i filozofiju u Bernu, Sankt Peterburgu, Novom Sadu, Dubrovniku i Pragu. Magistrirao je sa tezom o skazu kod Nikolaja Ljeskova i Dragoslava Mihailovića, a doktorirao na prozi Andreja Platonova. Prevodio je dela Momčila Nastasijevića, Dragoslava Mihailovića i više savremenih srpskih pesnika na nemački jezik i objavio niz naučnih radova, monografija, prikaza, antologija i komparatističkih priloga o srpskim (između ostalih, o Andriću i Selimoviću) i ruskim piscima. Od 1997. profesor je na Institutu za slavistiku Univerziteta u Hamburgu. Član je naučnog društva „Lajbnic“ iz Berlina, inostrani član Srpske akademije nauka i umetnosti i počasni član Srpskog književnog društva, kao i saradnik više međunarodnih slavističkih časopisa, među njima i časopisa Letopis Matice srpske i Zbornik Matice srpske za književnost i jezik.
„Reči od mramora“ možete pronaći od četvrtka 29. oktobra u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari www.delfi.rs i na sajtu www.laguna.rs.
