Bil Gejts tvrdi da je ovo jedna od najvažnijih knjiga koje je pročitao
Milioni ljudi su tokom godina slušali TED govore švedskog lekara i statističara Hansa Roslinga, a zahvaljujući ovim snimcima Rosling je dobio bar jednog poznatog obožavaoca: Bila Gejtsa. Bil i njegova supruga Melinda su se sprijateljili sa Roslingom koji je međunarodnu publiku oduševio svojim pogledima na to kako podaci mogu da dovedu do poboljšanja stanja u globalnom siromaštvu i zdravlju.
Rosling je preminuo u februaru 2017, ali je za sobom ostavio knjigu „Faktologija“ koju je napisao sa svojim sinom Ulom i snahom Anom Rosling Renlund. Gejts je ovu knjigu nazvao „jednom od najvažnijih“ koje je ikada pročitao. Razgovarali smo sa čuvenim preduzetnikom o tome šta ovu knjigu – i Roslinga – čini toliko posebnim.
Zbog čega se „Faktologija“ izdvaja u odnosu na slične knjige?
Hans je verovao da svet izuzetno napreduje i želeo je da svi za to znaju. „Faktologija“ je njegov poslednji pokušaj da ljudima pomogne da identifikuju oblasti u kojima stvari idu na bolje i da šire taj napredak. Ova knjiga daleko jasnije od svih drugih koje sam pročitao objašnjava zašto je ljudima teško da percipiraju napredak. Nudi nam jasne savete kako da prevaziđemo pristrasnosti i vidimo svet kroz činjenice. Ovo je jedna od najedukativnijih knjiga koje sam ikada pročitao i mislim da svako može da ima koristi čitajući Hansove uvide.
Ako se svet zaista popravlja brže nego što ljudi misle, zašto je važno da li ljudi imaju ispravan pogled na to?
Lakše je ubrzati napredak ako znate koliko daleko ste dogurali. Ako ne verujete da se svet popravlja, vrlo je verovatno da ćete gledati u loše stvari i verovati da ništa ne može da se učini. Ali neko ko zna o napretku mnogo viš, može da sagleda neku lošu situaciju i kaže: „Kako mogu ovo da popravim?“
Hans je sebe zvao „posibilistom“, čovekom mogućnosti, i mislim da je to savršen izraz da se opiše ovakav pogled na svet. Verovao je da stvari mogu da budu bolje, ne da će biti bolje. Posibilsta poput Hansa ne čeka napredak – on gleda u oblasti gde se napredak odvija i nalazi načine da ga primeni na drugim mestima.
Rosling navodi deset instinkata koji kvare našu sliku o svetu. Koji od njih vas najviše brine po pitanju budućnosti?
Brine me instinkt krivice mada ne iz očiglednih razloga. Kada se nešto dogodi, u ljudskoj je prirodi da traži osobu koja je za to odgovorna. Svima je jasno koliki problem je stvaranje žrtvene jagnjadi, ali naš instinkt da od ljudi pravimo heroje takođe može da bude prepreka za uspeh. Uz svega nekoliko izuzetaka, svet ne postaje bolji zahvaljujući herojima. Propuštamo pogled na napredak dok smo okrenuti herojima umesto sistemima. Ako želite nešto da unapredite, nađite način da stvorite bolji sistem.
Koja činjenica iz knjige vas je posebno iznenadila?
Način na koji je Hans opisao svet je za mene pravo otkriće. Kategorizovao je ljude u četiri nivoa na osnovu zarade i naglasio sličnosti koje postoje u svakom od njih. Na primer, ljudi kupuju obuću i bicikle čim svoju zaradu povećaju sa 2 na 4 dolara dnevno, bez obzira na to u kom delu sveta žive. Organizacija stanovništva na osnovu toga kako žive – umesto gde žive –daleko je preciziniji način da se govori o svetu.
Hans Rosling je preminuo pre objavljivanja knjige. Kakav je bio vaš odnos sa njim i na koji način je uticao na vaše poglede?
Melinda i ja smo za Hansa čuli kao i većina ljudi: preko njegovih izuzetnih TED govora. Kasnije smo se sprijateljili i postao je naš savetnik koji je jednako umeo da nas zasmejava tokom večera i ponudi mudre savete o strategiji organizacije. Uvek sam mu se divio kako je uspevao da sadržajnost pomeša sa zabavom.
Šta ljudi treba da ponesu sa sobom nakon čitanja ove knjige?
Hans je uvek bio poznat kao čovek od podataka, ali je on bio daleko više od toga. Na samom kraju „Faktologije“, Hans kaže da većina stvari koje zna o svetu nije došla iz proučavanja podataka, već zbog toga što je provodio vreme sa drugim ljudima. Imao je izuzetno duboko razumevanje čovečanstva i dar za pripovedanje koji prevazilazi objašnjavanje brojki. Nadam se da će ova knjiga inspirisati ljude da svetu pristupaju sa znatiželjom i otvorenošću kakvu je imao Hans.
Izvor: time.com
Prevod: Dragan Matković
Rosling je preminuo u februaru 2017, ali je za sobom ostavio knjigu „Faktologija“ koju je napisao sa svojim sinom Ulom i snahom Anom Rosling Renlund. Gejts je ovu knjigu nazvao „jednom od najvažnijih“ koje je ikada pročitao. Razgovarali smo sa čuvenim preduzetnikom o tome šta ovu knjigu – i Roslinga – čini toliko posebnim.
Zbog čega se „Faktologija“ izdvaja u odnosu na slične knjige?
Hans je verovao da svet izuzetno napreduje i želeo je da svi za to znaju. „Faktologija“ je njegov poslednji pokušaj da ljudima pomogne da identifikuju oblasti u kojima stvari idu na bolje i da šire taj napredak. Ova knjiga daleko jasnije od svih drugih koje sam pročitao objašnjava zašto je ljudima teško da percipiraju napredak. Nudi nam jasne savete kako da prevaziđemo pristrasnosti i vidimo svet kroz činjenice. Ovo je jedna od najedukativnijih knjiga koje sam ikada pročitao i mislim da svako može da ima koristi čitajući Hansove uvide.
Ako se svet zaista popravlja brže nego što ljudi misle, zašto je važno da li ljudi imaju ispravan pogled na to?
Lakše je ubrzati napredak ako znate koliko daleko ste dogurali. Ako ne verujete da se svet popravlja, vrlo je verovatno da ćete gledati u loše stvari i verovati da ništa ne može da se učini. Ali neko ko zna o napretku mnogo viš, može da sagleda neku lošu situaciju i kaže: „Kako mogu ovo da popravim?“
Hans je sebe zvao „posibilistom“, čovekom mogućnosti, i mislim da je to savršen izraz da se opiše ovakav pogled na svet. Verovao je da stvari mogu da budu bolje, ne da će biti bolje. Posibilsta poput Hansa ne čeka napredak – on gleda u oblasti gde se napredak odvija i nalazi načine da ga primeni na drugim mestima.
Rosling navodi deset instinkata koji kvare našu sliku o svetu. Koji od njih vas najviše brine po pitanju budućnosti?
Brine me instinkt krivice mada ne iz očiglednih razloga. Kada se nešto dogodi, u ljudskoj je prirodi da traži osobu koja je za to odgovorna. Svima je jasno koliki problem je stvaranje žrtvene jagnjadi, ali naš instinkt da od ljudi pravimo heroje takođe može da bude prepreka za uspeh. Uz svega nekoliko izuzetaka, svet ne postaje bolji zahvaljujući herojima. Propuštamo pogled na napredak dok smo okrenuti herojima umesto sistemima. Ako želite nešto da unapredite, nađite način da stvorite bolji sistem.
Koja činjenica iz knjige vas je posebno iznenadila?
Način na koji je Hans opisao svet je za mene pravo otkriće. Kategorizovao je ljude u četiri nivoa na osnovu zarade i naglasio sličnosti koje postoje u svakom od njih. Na primer, ljudi kupuju obuću i bicikle čim svoju zaradu povećaju sa 2 na 4 dolara dnevno, bez obzira na to u kom delu sveta žive. Organizacija stanovništva na osnovu toga kako žive – umesto gde žive –daleko je preciziniji način da se govori o svetu.
Hans Rosling je preminuo pre objavljivanja knjige. Kakav je bio vaš odnos sa njim i na koji način je uticao na vaše poglede?
Melinda i ja smo za Hansa čuli kao i većina ljudi: preko njegovih izuzetnih TED govora. Kasnije smo se sprijateljili i postao je naš savetnik koji je jednako umeo da nas zasmejava tokom večera i ponudi mudre savete o strategiji organizacije. Uvek sam mu se divio kako je uspevao da sadržajnost pomeša sa zabavom.
Šta ljudi treba da ponesu sa sobom nakon čitanja ove knjige?
Hans je uvek bio poznat kao čovek od podataka, ali je on bio daleko više od toga. Na samom kraju „Faktologije“, Hans kaže da većina stvari koje zna o svetu nije došla iz proučavanja podataka, već zbog toga što je provodio vreme sa drugim ljudima. Imao je izuzetno duboko razumevanje čovečanstva i dar za pripovedanje koji prevazilazi objašnjavanje brojki. Nadam se da će ova knjiga inspirisati ljude da svetu pristupaju sa znatiželjom i otvorenošću kakvu je imao Hans.
Izvor: time.com
Prevod: Dragan Matković
