Raznovrsnost obogaćuje život, pa ponekad i zagriženi ljubitelji naučne fantastike poput mene, promene radi, potraže drugačiju vrstu fantastike. A ako ćete već da zavirite u drugi žanr, mogli biste početi sa najboljim. Tako ćemo danas posetiti „Nikadođiju“, ključni roman sa početka karijere Nila Gejmena, jednog od najboljih pisaca fantastike na svetu, čiji rad već decenijama oduševljava čitaoce. Knjiga nas vodi u tajanstveni svet Pod-Londona, zajednice čijeg su postojanja nesvesni stanovnici ovozemaljskog grada iznad njih.

Gejmenov Pod-London deluje kao da je izrastao iz pitanja o tome šta se dešava sa manje srećnim stanovnicima grada – onima koji zbog bolesti, mentalnog poremećaja ili jednostavno loše sreće, propadnu u provalije modernog života, onima koje većina ljudi pokušava da ignoriše dok ovi promiču kroz njihovu svakodnevnicu. Nastao je iz fascinacije koju svi osećamo prema podzemnim prolazima, kanalizacijama, mračnim ulicama, tajanstvenim ulazima na mesta na nam nije dozvoljen pristup. I kao i sav Gejmenov rad, on svoje predivo izvlači iz mitova, bajki, urbanih legendi, na način kojim ti elementi postaju deo njegovog jedinstvenog sveta.

Osnovna postavka romana je da sva imena stanica podzemne železnice treba shvatiti bukvalno. Crni fratari su zaista na stanici Blekfriars, Erl ima svoj sud na Erls kort a čobanin vodi stado ovaca na stanici Šepards buš. A nad ovim haotičnim svetom labavo vlada porodica lorda Portika, koja ima moć da otvori svaka vrata... i čak napravi ona koja pre nisu postojala.

Jedna od nekoliko organizovanih aktivnosti Pod-Londona jeste lutajuća pijaca, događaj koji se u redovnim vremenskim periodima održava na različitim lokacijama. Sve vrste usluga i robe su dostupni na toj pijaci, a običaj nalaže da se svako ko je posećuje pridržava strogo nametnutog primirja. To je pijaca na koju ljudi Pod-Londona dođu da u miru trguju, jedu i ogovaraju.

Glavni lik „Nikadođije“ je Ričard Mejhju, mladi Škot čiji je život u Londonu u potpunosti lišen zanimljivih dešavanja. On radi naizgled neperspektivan posao nejasne finansijske prirode, u kancelariji koju posebnom čini samo njegova kolekcija igračaka – trolova. Uveče izlazi sa prijateljima s posla, i veren je sa Džesikom, prelepom ženom za koju misli da je suviše dobra za njega, ali za koju će shvatiti da je tašta i previše okrenuta sebi.

Jedna od upadljivih Ričardovih osobina je njegova saosećajnost. Kada on i Džesika odu na večeru sa jednim od njenih klijenata, naiđu na umornu, ozleđenu i odrpanu devojku. Uprkos Džesikinom insistiranju da je njihova večera na prvom mestu, i upozorenja da će raskinuti veridbu ako on pomogne devojci, Ričard podiže neznanku i odvodi je u svoj stan. Ona se predstavi pod čudnim imenom Porta, on se pobrine za njene rane koliko je bio u stanju i uskoro ga poseti preteći par, Krup i Vandemar, koji tvrde da su rođaci zabrinuti za Portu. Ona izmiče hvatanju, tajanstveno nestavši iz stana.

Porta šalje pacova da pozove markiza Karabasa, i zaduži Ričarda da pregovara sa njim. Ričard uviđa da je Karabas kicoš, nepouzdan i po svoj prilici samozvani markiz. Zajedno, oni odlaze u posetu Matorom Bejliju, ljubitelju ptica koji živi u visinama Londona. Ričard počinje da vidi sve strane grada, nove načine putovanja, koji su potpuno nepoznati onima koji žive u Nad-Londonu. Markiz dođe i pokupi Portu, ali pošto odu, Ričard shvati da je postao nevidljiv svima iz njegovog prethodnog života. Zato krene da ponovo nađe devojku i sazna šta se desilo. Uz pomoć prosjaka pronalazi put do Pod-Londona, gde mu moćni pacov kao vodiča dodeli pacogovornicu po imenu Anestezija. Oni se upute na sledeću lutajuću pijacu ali moraju preći Most noći da bi tamo dospeli. Pre nego što ga pređu nailaze na ženu obučenu u kožu, koja ih upozori da nema vitezova na mostu (aluzija na ime stanice Knightsbridge – Vitezov most), već umesto toga treba da se suoče sa užasima i tamom noći. Ričarda uznemiri Anestezijin nestanak tokom prelaska mosta. On i žena obučena u kožu nalaze put do lutajuće pijace, koja se ovog puta održavala u Harodsu (čuvenoj robnoj kući). Porta i Karabas traže telohranitelja i kandidati se bore međusobno, a Ričard saznaje da je žena sa kojom je prešao most legendarna Lovica, i kada ona sve porazi, Porta unajmi nju. Ričard saznaje da pošto je stupio u dodir sa Pod-Londonom, više nije u stanju da kontaktira sa svetom na površini. Porta se sažali i obeća mu da će učiniti sve što je u njenoj moći da mu povrati njegov pređašnji, bezbedni i pouzdani život, i poziva Ričarda da joj se priključi u toj potrazi za rešenjem.

Tokom njihovih putovanja, prete im Krup i Vandemar, Gorostasna londonska zver, zavodljiva i tajanstvena žena po imenu Somotka, strašna iskušenja, opasan susret sa bivšom verenicom, izdaja iz sopstvenih redova pa čak i sama smrt . Takođe nailaze na čudesa: Erl koji drži sud u podzemnom vozu, tužan i moćan anđeo, monaški red što čuva moćnu tajnu i tajanstvenu Serpentinu od Sedam sestara. Kroz sve to družina polako razotkriva tajnu koja okružuje smrt Portine porodice, i nalaze da stvari nikada nisu onakve kako izgledaju.

Kroz sve ove avanture, koje pokazuju svet koji je okrutan i iznad i ispod, sama knjiga je puna topline i velikodušnosti. Tokom puta nailazi se na užase, izdaju i patnju, ali na kraju se ispostavi da saosećanje, samopožrtvovanost i hrabrost da se postupi ispravno, čine najvažnije kvalitete heroja.

Nil Gejmen je blago, i njegov rad nastavlja da oduševljava ljubitelje širom sveta. Za svoje priče uzima elemente iz mitova, legendi i književnosti, stapajući ih u nešto jedinstveno. Njegova proza često ostavlja utisak poezije, sa oštrim smislom za humor i ironiju uz to. „Nikadođija“, njegov rani rad, pokazuje da je ovladao tim osobinama još na početku karijere, i buja energijom punom fascinantnih likova na jedinstvenoj pozornici.

Izvor: tor.com