Avantura koja prevazilazi meridijane i dodir koji menja sve: Prvi roman Žana Renoa „Ema“ bio tema 130. Laguninog književnog kluba
Prvi roman slavnog glumca Žana Renoa „Ema“ bio je tema 130. Laguninog književnog kluba koji je održan u petak 9. januara u knjižari Delfi SKC.
O ovoj priči prepunoj akcije, elemenata špijunskih romana i blage erotike, koja veoma podseća i na filmove u kojima je Reno igrao, govorio je književni, filmski kritičar i prevodilac Zoran Janković, a moderirala je Mona Cukić.
Žan Reno piše o devojci koja, nakon što joj majka pogine u saobraćajnoj nesreći, dobija podsticajan posao u Omanu. Tamo se zaljubljuje u sina uticajnog ministra i započinje tajnu vezu sa njim. Francuska obaveštajna služba je prati i nudi joj neočekivan zadatak…
Ikona francuskog i svetskog filma Žan Reno oduvek je želeo da napiše roman o ženi koja je istovremeno snažna i krhka, a sticajem okolnosti postaje izvrsna tajna agentkinja.
Napetost, ljubav i sudbonosna zamka učiniće od Eme nezaboravnu junakinju kao stvorenu za filmsko platno.
Zoran Janković je podsetio na nesrećnu okolnost zbog koje je Žan Reno bio prinuđen da stopira filmsku karijeru, naime, slavni glumac je skoro potpuno oslepeo, što pisanje ovog romana dodatno čini jedinstvenim poduhvatom.
„Čitajući ’Emu’ Žana Renoa, možemo videti kako nas sve što radimo u životu oblikuje, pa tako ovaj sedamdesetogodišnjak odlučuje da piše prvi roman u koji je utkao sve ono što je decenijama kupio iz snimanja filmova i čitanja scenarija, napisavši knjigu koja se lako može zamisliti kao serija ili film“, ukazao je Janković.
Lik Eme uporedio je sa čuvenom protagonistkinjom filma „Nikita“ Lika Besona iz 1990. Godine, u kojem je Reno ostvario zapaženu ulogu.
„Ema deluje kao varijacija Nikite, što uopšte ne predstavlja problem, jer, ako ste pratili dalje karijeru Besona, znate da joj se vraćao više puta, te je taj film doživljavao više rimejkova i varijacija. To je žena koja se nađe u nebranom grožđu, a inicijalna kapisla njene promene je želja za boljim životom. Ovde imamo naglašeniji podtekst koji je danas lako razumljiv, a to je da se moć seli na Istok“, smatra kritičar.
Prapočetak i Nikite i Eme su zapravo čuveni avanturistički francuski romani kojih je bilo puno, ali je ovde, dodaje Janković, ozbiljniji ton:
„Ema je žrtva velikih sila i društvenih okolnosti. Ona odlučuje da promeni svoj život i prihvati mogućnost i ponudu da od svog zanata – masiranja u kojem je izuzetno vešta, konačno zaradi više u Omanu. Maserski posao je zanimljiv jer, kao što Reno piše, pred dobrim maserom svako telo otkriva niz tajni, ljudi se otvaraju u tim okolnostima.“
Emi njen čudotvorni dodir postaje ulaznica za svet koji joj je do tada bio nedodirljiv.
„S druge strane, kada se razgrne uticaj i moć, ispod svega toga ostaje potreba za dodirom koji otključava u nama nešto što nismo ni znali da postoji. Ema nema snove da pripada svetu u kojem se našla, ali se sticajem okolnosti u njemu snalazi i postaje špijunka“, približio je Zoran Janković.
Ovo je i priča o Eminoj transformaciji, dodao je, samo što na kraju nema nagrade, već puka borba za preživljavanje u opasnom svetu u kojem su ulozi i rizici znatno veći. Ema spoznaje novu sebe u okolnostima u kojima nikada nije sanjala da će se naći.
Ovde nema prodavanja egzotike, Žan Reno predstavlja realnu sliku društvene hijerarhije u tim zemljama, položaj žena, stanje u kulturi. „Uplivom sve više novca, stiče se utisak da se stvari menjaju, ali to nije istinit pokušaj emancipacije koja proističe iz samog korena društva, već stvar kozmetike i dobre volje onih koji mogu da priušte bolje uslove svojim podanicima. Francuska se već godinama menja prilivima migracija iz tih predela te nije ni čudo što se Reno odlučio da piše o tome“, kazao je Janković.
Kada pričamo o žanru, ovo jeste romansa, triler, ali i dobrim delom avantura koja prevazilazi meridijane.
Žan Reno je već najavio i nastavke Emine avanture koje iščekujemo u budućnosti…
Tema narednog, 131. Laguninog književnog kluba koji će se održati u petak 6. februara, biće roman „Ostrvo“ Šandora Maraija, koji je na popustu od 30% do 6. februara 2026.
Žan Reno piše o devojci koja, nakon što joj majka pogine u saobraćajnoj nesreći, dobija podsticajan posao u Omanu. Tamo se zaljubljuje u sina uticajnog ministra i započinje tajnu vezu sa njim. Francuska obaveštajna služba je prati i nudi joj neočekivan zadatak…
Ikona francuskog i svetskog filma Žan Reno oduvek je želeo da napiše roman o ženi koja je istovremeno snažna i krhka, a sticajem okolnosti postaje izvrsna tajna agentkinja.
Napetost, ljubav i sudbonosna zamka učiniće od Eme nezaboravnu junakinju kao stvorenu za filmsko platno.
Zoran Janković je podsetio na nesrećnu okolnost zbog koje je Žan Reno bio prinuđen da stopira filmsku karijeru, naime, slavni glumac je skoro potpuno oslepeo, što pisanje ovog romana dodatno čini jedinstvenim poduhvatom.
„Čitajući ’Emu’ Žana Renoa, možemo videti kako nas sve što radimo u životu oblikuje, pa tako ovaj sedamdesetogodišnjak odlučuje da piše prvi roman u koji je utkao sve ono što je decenijama kupio iz snimanja filmova i čitanja scenarija, napisavši knjigu koja se lako može zamisliti kao serija ili film“, ukazao je Janković.
Lik Eme uporedio je sa čuvenom protagonistkinjom filma „Nikita“ Lika Besona iz 1990. Godine, u kojem je Reno ostvario zapaženu ulogu.
„Ema deluje kao varijacija Nikite, što uopšte ne predstavlja problem, jer, ako ste pratili dalje karijeru Besona, znate da joj se vraćao više puta, te je taj film doživljavao više rimejkova i varijacija. To je žena koja se nađe u nebranom grožđu, a inicijalna kapisla njene promene je želja za boljim životom. Ovde imamo naglašeniji podtekst koji je danas lako razumljiv, a to je da se moć seli na Istok“, smatra kritičar.
Prapočetak i Nikite i Eme su zapravo čuveni avanturistički francuski romani kojih je bilo puno, ali je ovde, dodaje Janković, ozbiljniji ton:
„Ema je žrtva velikih sila i društvenih okolnosti. Ona odlučuje da promeni svoj život i prihvati mogućnost i ponudu da od svog zanata – masiranja u kojem je izuzetno vešta, konačno zaradi više u Omanu. Maserski posao je zanimljiv jer, kao što Reno piše, pred dobrim maserom svako telo otkriva niz tajni, ljudi se otvaraju u tim okolnostima.“
Emi njen čudotvorni dodir postaje ulaznica za svet koji joj je do tada bio nedodirljiv.
„S druge strane, kada se razgrne uticaj i moć, ispod svega toga ostaje potreba za dodirom koji otključava u nama nešto što nismo ni znali da postoji. Ema nema snove da pripada svetu u kojem se našla, ali se sticajem okolnosti u njemu snalazi i postaje špijunka“, približio je Zoran Janković.
Ovo je i priča o Eminoj transformaciji, dodao je, samo što na kraju nema nagrade, već puka borba za preživljavanje u opasnom svetu u kojem su ulozi i rizici znatno veći. Ema spoznaje novu sebe u okolnostima u kojima nikada nije sanjala da će se naći.
Ovde nema prodavanja egzotike, Žan Reno predstavlja realnu sliku društvene hijerarhije u tim zemljama, položaj žena, stanje u kulturi. „Uplivom sve više novca, stiče se utisak da se stvari menjaju, ali to nije istinit pokušaj emancipacije koja proističe iz samog korena društva, već stvar kozmetike i dobre volje onih koji mogu da priušte bolje uslove svojim podanicima. Francuska se već godinama menja prilivima migracija iz tih predela te nije ni čudo što se Reno odlučio da piše o tome“, kazao je Janković.
Kada pričamo o žanru, ovo jeste romansa, triler, ali i dobrim delom avantura koja prevazilazi meridijane.
Žan Reno je već najavio i nastavke Emine avanture koje iščekujemo u budućnosti…
Tema narednog, 131. Laguninog književnog kluba koji će se održati u petak 6. februara, biće roman „Ostrvo“ Šandora Maraija, koji je na popustu od 30% do 6. februara 2026.
Autor: Žan Reno
