Autorka romana „Opekotine“ Lora Lipman odgovara na goruća pitanja
Lora Lipman je autorka mnogih romana koji su se našli na listi bestselera „Njujork tajmsa“. Koresteći svoje reportersko iskustvo, Lipmanova već godinama stvara trilere koji se ne ispuštaju iz ruku i donose priče o ubistvima, preljubama i svemu između toga. A sada je pred nama roman „Opekotine“ koji govori o dvoje ljudi koji se upoznaju u baru u malom gradu i započinju romansu koja potraje duže nego što su planirali. A tu je i misteriozna smrt i mnogo, mnogo tajni koje oboje kriju.
Postavili smo autorki nekoliko kratkih, ali vrelih pitanja od kojih se ipak ne dobijaju opekotine.
Koja je prva stvar koju ste napisali?
Kada sam imala pet godina, sela sam za očevu pisaću mašinu i napisala knjigu na „pećinskom“ jeziku. Jer nisam znala da pišem nijednu reč sem „svinja“ (na englekom „pig“) tako da sam kucala nasumičnu kombinaciju slova i znakova nadajući se da će moje ilustracije pomoći u razumevanju. Zatim sam zaheftala sve papire zajedno. Majka je srećom sačuvala tu knjigu i imam je uramljenu iznad radnog stola.
Koja knjiga Vas je poslednja rasplakala?
„The Hundred Dresses“ Elenor Estes koju sam čitala svojoj kćerci. Izuzetno suptilna knjiga o nasilju.
Koji Vam je omiljeni deo u „Opekotinama“?
Scena u kojoj je sendvič sa sirom korišćen kao sredstvo zavođenja. Oko recepta za taj savršeni sendvič sa sirom i slaninom pomogao mi je čuveni kuvar Majkl Rahlman za koga se ispostavilo da je sjajan pisac.
Koja knjiga Vam je prva sledeća na listi za čitanje?
„Beneath the Ruthless Sun“ Gilberta Kinga.
Gde pišete?
Imam divnu radnu sobu, ali mogu (i volim) da pišem svuda – u kafićima, za trpezarijskim stolom, u avionu, vozu...
Bez koje grickalice ne možete da pišete?
Gotovo nikad ne jedem dok pišem, ali nezamislivo mi je pisanje bez kafe ili mineralne vode.
Koja vam je tačka, ili lik, iz romana „Opekotine“ bila najteža za pisanje?
Glavna junakinja Poli jer krije veoma važnu informaciju od svih, uključujući i čitaoca. Volim da igram pošteno, tako da je bilo poprilično teško ostavljati sitne tragove o velikoj tajni, a da je ne odam.
Kada biste mogli da promenite jednu stvar u svojim knjigama, šta bi to bilo?
Greške, naravno, ali sam nekako prihvatila tu nesavršenost.
Napišite slogan za filmski poster Vašeg romana.
Ona nema šta da izgubi – i sve da sakrije!
Izvor: ew.com
Prevod: Dragan Matković
Foto: Mark Coggins from San Francisco - Laura Lippman / CC BY 2.0 / Wikimedia commons
Postavili smo autorki nekoliko kratkih, ali vrelih pitanja od kojih se ipak ne dobijaju opekotine.
Koja je prva stvar koju ste napisali?
Kada sam imala pet godina, sela sam za očevu pisaću mašinu i napisala knjigu na „pećinskom“ jeziku. Jer nisam znala da pišem nijednu reč sem „svinja“ (na englekom „pig“) tako da sam kucala nasumičnu kombinaciju slova i znakova nadajući se da će moje ilustracije pomoći u razumevanju. Zatim sam zaheftala sve papire zajedno. Majka je srećom sačuvala tu knjigu i imam je uramljenu iznad radnog stola.
Koja knjiga Vas je poslednja rasplakala?
„The Hundred Dresses“ Elenor Estes koju sam čitala svojoj kćerci. Izuzetno suptilna knjiga o nasilju.
Koji Vam je omiljeni deo u „Opekotinama“?
Scena u kojoj je sendvič sa sirom korišćen kao sredstvo zavođenja. Oko recepta za taj savršeni sendvič sa sirom i slaninom pomogao mi je čuveni kuvar Majkl Rahlman za koga se ispostavilo da je sjajan pisac.
Koja knjiga Vam je prva sledeća na listi za čitanje?
„Beneath the Ruthless Sun“ Gilberta Kinga.
Gde pišete?
Imam divnu radnu sobu, ali mogu (i volim) da pišem svuda – u kafićima, za trpezarijskim stolom, u avionu, vozu...
Bez koje grickalice ne možete da pišete?
Gotovo nikad ne jedem dok pišem, ali nezamislivo mi je pisanje bez kafe ili mineralne vode.
Koja vam je tačka, ili lik, iz romana „Opekotine“ bila najteža za pisanje?
Glavna junakinja Poli jer krije veoma važnu informaciju od svih, uključujući i čitaoca. Volim da igram pošteno, tako da je bilo poprilično teško ostavljati sitne tragove o velikoj tajni, a da je ne odam.
Kada biste mogli da promenite jednu stvar u svojim knjigama, šta bi to bilo?
Greške, naravno, ali sam nekako prihvatila tu nesavršenost.
Napišite slogan za filmski poster Vašeg romana.
Ona nema šta da izgubi – i sve da sakrije!
Izvor: ew.com
Prevod: Dragan Matković
Foto: Mark Coggins from San Francisco - Laura Lippman / CC BY 2.0 / Wikimedia commons
