Pravilo „oko za oko“ bi moglo da izazove slepilo svetskih razmera, dok je „oprosti i zaboravi“ mnogo plemenitiji pristup. Međutim, kada vam neko krvnički izgazi srce, mnogi će se složiti sa pristupom Muhameda Alija: „Ubio si mi psa, bolje sakrij svoju mačku.“

Potreba za osvetom je prirodna. A sada je to potvrdila i struka. U knjizi „Drugo lice ljubavi“ psiholog Džini Sejfer izražava punu podršku „zdravoj osveti“.

„Osveta ima lošu reputaciju“, objašnjava gospođa Sejfer, sitna žena od šezdesetosam godina, veoma kratke kose i širokog osmeha poput Dalaj Laminog. „Odmah se pomisli na ubistva zbog časti, rituale crne magije. Mislimo da je osveta strašna stvar.“

Ali osveta – tačnije neki njeni vidovi – zapravo može da pomogne da se zaleče neke rane, smatra autorka. Sve zavisi od toga čemu se nada osoba koja želi osvetu.

„Zabluda je da nekom možete uzvratiti istom merom, jer ne možete“, kaže autorka. „Prošlost ne može da se vrati“.

Pre izvesnog vremena, dvadesetak ljudi iz Njujorka se pojavilo na grupnoj terapiji koju su vodili Džini Sejfer i njen suprug Ričard Brukhiser. Ona je navela primer osvete koja je otišla predaleko. Ponižena žena, koju je muž varao sa ženom koja je radila za njih, naseckala je ribu na komadiće i ubacila je u motor automobila ljubavnice, što je ostavljalo za sobom nesnosan smrad i naravno uništilo vozilo. Eto šta je miris žene.

„Ovo je verovatno na granici između zdrave i nezdrave osvete“, smatra autorka, pomalo popustljivo. Sejfer nije zagovornik masovnog uništavanja automobila. Ali nju zanima izbegavanje autodestrukcije: to jest, ona želi da pomogne ljudima da se otkače od onih koji se prema njima loše ophode, bilo da su prijatelj ili ljubavnik. Ona se priseća vremena kada je imala 19 godina i studirala na Univerzitetu u Čikagu. Bila je zaljubljena u divnog diplomca, pet godina starijeg koji je emocionalno unakazio. Konačno je shvatila o kakvoj je osobi reč, kada je tražio od nje savet o tome kako da zavede drugu ženu.

Svoj bes i prezir je izrazila veoma kreativno. Kupila je zlatnu boju u spreju, uzela jedan kondom, naduvala ga i ofarbala. Onda ga je spakovala u kovertu, označila kao „lomljivo“ i poslala uz poruku „J..i se“ svom bivšem.

„Bilo je nečega neverovatno oslobađajućeg u pravljenju te stvari“, rekla je. Ovaj preventivni protest joj je omogućio da bude snažnija i da se njen glas daleko čuje po prvi put. „Zlatni kondomi govore glasnije od reči“, rekla je.

To je trebalo da bude kraj. Ali nažalost, njena maštovitost je oduševila primaoca. Pozvao je i rekao da želi da je vidi. Dosledna sebi, odbila je. A onda je on rekao četiri najlepše reči na svetu: „Ja ću te čekati“.

Da nije imala samo 19 godina, i da nije bila žensko, možda je i mogla uspešno da ga izbegne. Ali ljubavnici su proveli još jednu strastvenu noć ‒ i više ga nikad nije videla. Bilo joj je potrebno da prođe 49 godina i da napiše ovu knjigu da bi ga potpuno izbacila iz sistema.

„Ono što je bila moja namera i cilj, jeste da pokušam da shvatim zašto... sam dopustila nekom da me tako povredi. Ne možete nikoga naterati da vas voli“.

Većina naših destruktivnih odnosa je posledica preslikavanja nekih komplikovanih odnosa iz naše prošlosti, najpre onih sa roditeljima. „Tako je i sa odnosima koji su dobri.“ „Ukoliko se ne suočite sa svojim osećanjma, nikad nećete biti slobodni“, kaže autorka. „Ne možete da promenite prošlost – potrebno je samo da je razumete.“

I ako se ispostavi da vaš bivši ljubavnik nije vodio spektakularan život, tim bolje. Gospođa Sejfer je skoro izguglala svog bivšeg. I gle čuda! Mlada nada nije postigla mnogo. Buljila je u njegovu sliku dobrih 15 minuta pre nego što ga je prepoznala. „Bio je to starac bez kose,“ rekla je.

I upravo to je bila najbolja osveta.

Autor: Ebi Elin
Izvor: observer.com