Autor „Pertli“ – Italijan Domeniko Starnone – pred srpskim čitaocima sa romanom „Tajna“
Domaća čitalačka publika dobila je novog autora iz Italije koji je svojom prvom knjigom koja je prevedena na srpski odmah osvojio publiku i sada je relativno brzo prevedeno još jedno njegovo delo.
Čudi me da Starnone tek sada stiže do nas jer je saradnik brojnih italijanskih novina u kojima uređuje kulturne strane.
Starnone (1943) je takođe romansijer, novinar, scenarista čiji su scenariji naišli na veoma dobar primer jer se u njima oseća uticaj neorealista.
U Beogradu se prvo pojavio njegov roman „Pertle" koji je imao relativno skromni tiraž od 1500 primeraka a već drugi „Tajna“, koji tek što je stigao u knjižare, ima već respektabilnih, za naše uslove, 2000 primeraka a izdavač je Laguna koja ima savršen osećaj za dobru knjigu.
Obe knjige je prevela najbolji Lagunin prevodilac za italijansku književnost Gordana Breberina koja je ocenila da Starnone poseduje savršeno kristalan stil.
„Pertle“ su doživele globalni uspeh i britanski Gardijan je za „Pertle“ napisao da je to „sjajna, oštra poput slomljenog kristala, emocijama nabijena priča o ljubavi, porodici, i posledicama koje snose oni koji pod pritiskom životne rutine olako donose pogrešne odluke".
„Tajna“ poseduje sve ranije navedene kvalitete Starnoneove literature i ostaje veran temi a to su problemi porodice i njenih članova sa kojima može da se identifikuje svaki čitalac.
Da bi čitaocu od samog početka objasnio koja će mu biti centralna tema autor počinje priču rečima: „Ne znam šta da vam kažem, o ljubavi se toliko govori, ali mislim da nisam često koristio tu reč, štaviše, imam utisak da je nikad nisam upotrebio, iako sam voleo, naravno da sam voleo, voleo sam toliko da sam gubio glavu i svest. Ljubav onakvu kakvu sam ja upoznao, jeste naime lava sirovog života, koja sagoreva tanani život, erupcija koja briše moć razumevanja i saosećanja, razum i razloge, geografiju i istoriju, zdravlje, bolest, bogatstvo i siromaštvo, izuzetak i pravilo.“
Znači, ljubav i likovi ovog novog romana, na izvestan način, nalik su onom prethodnom jer ona je ta koja ispunjava njihove misli i njihov život. Da bi za sva vremena učvrstili ljubav – Tereza predlaže da razmene tajne koje nikome nikada nisu poverili. To je jedna vrsta ucene koja će ih pratiti kroz život iako se njihova strasna veza ubrzo raspala i Pjetro će se uskoro zaljubiti u Nađu s kojom će se i oženiti.
Tereza se uvek pojavljuje u prelomnim trenucima Pjetrovog života što ga uvek opterećuje i uznemiruje.
Starnone tu pokazuje svoju nesvakidašnju sposobnost da čitaoca priveže za priču jer čitalac stalno očekuje da će otkriće njihovih tajni biti kulminacija priče, ali to prepuštam čitaocu da sam „otkrije“ kakva sudbina čeka Pjetra, Terezu pa i Nađu.
Autor: Vera Kondev
Izvor: fakti.org
Čudi me da Starnone tek sada stiže do nas jer je saradnik brojnih italijanskih novina u kojima uređuje kulturne strane.
Starnone (1943) je takođe romansijer, novinar, scenarista čiji su scenariji naišli na veoma dobar primer jer se u njima oseća uticaj neorealista.
U Beogradu se prvo pojavio njegov roman „Pertle" koji je imao relativno skromni tiraž od 1500 primeraka a već drugi „Tajna“, koji tek što je stigao u knjižare, ima već respektabilnih, za naše uslove, 2000 primeraka a izdavač je Laguna koja ima savršen osećaj za dobru knjigu.
Obe knjige je prevela najbolji Lagunin prevodilac za italijansku književnost Gordana Breberina koja je ocenila da Starnone poseduje savršeno kristalan stil.
„Pertle“ su doživele globalni uspeh i britanski Gardijan je za „Pertle“ napisao da je to „sjajna, oštra poput slomljenog kristala, emocijama nabijena priča o ljubavi, porodici, i posledicama koje snose oni koji pod pritiskom životne rutine olako donose pogrešne odluke".
„Tajna“ poseduje sve ranije navedene kvalitete Starnoneove literature i ostaje veran temi a to su problemi porodice i njenih članova sa kojima može da se identifikuje svaki čitalac.
Da bi čitaocu od samog početka objasnio koja će mu biti centralna tema autor počinje priču rečima: „Ne znam šta da vam kažem, o ljubavi se toliko govori, ali mislim da nisam često koristio tu reč, štaviše, imam utisak da je nikad nisam upotrebio, iako sam voleo, naravno da sam voleo, voleo sam toliko da sam gubio glavu i svest. Ljubav onakvu kakvu sam ja upoznao, jeste naime lava sirovog života, koja sagoreva tanani život, erupcija koja briše moć razumevanja i saosećanja, razum i razloge, geografiju i istoriju, zdravlje, bolest, bogatstvo i siromaštvo, izuzetak i pravilo.“
Znači, ljubav i likovi ovog novog romana, na izvestan način, nalik su onom prethodnom jer ona je ta koja ispunjava njihove misli i njihov život. Da bi za sva vremena učvrstili ljubav – Tereza predlaže da razmene tajne koje nikome nikada nisu poverili. To je jedna vrsta ucene koja će ih pratiti kroz život iako se njihova strasna veza ubrzo raspala i Pjetro će se uskoro zaljubiti u Nađu s kojom će se i oženiti.
Tereza se uvek pojavljuje u prelomnim trenucima Pjetrovog života što ga uvek opterećuje i uznemiruje.
Starnone tu pokazuje svoju nesvakidašnju sposobnost da čitaoca priveže za priču jer čitalac stalno očekuje da će otkriće njihovih tajni biti kulminacija priče, ali to prepuštam čitaocu da sam „otkrije“ kakva sudbina čeka Pjetra, Terezu pa i Nađu.
Autor: Vera Kondev
Izvor: fakti.org
