Autor knjige „Dnevnik iz Gvantanama“ posle 14 godina konačno na slobodi!
Pripadnici Nacionalne bezbednosti SAD, obaveštajne službe i drugi zvaničnici odobrili su puštanje na slobodu zatvorenika Mohamedua uld Slahija, pošto su utvrdili da ne predstavlja pretnju SAD-u.
Slahi, autor bestselera „Dnevnik iz Gvantanama“ koji je u prevodu na srpski jezik objavila Laguna, imao je saslušanje 2. juna pred odborom za pomilovanja i uslovne kazne, a odluka o puštanju je upravo objavljena.
„Drago nam je što je odbor oslobodio našeg klijenta“, rekla je Nensi Holander, jedan od Slahijevih advokata. „Sada treba da se potrudimo da ga ubrzo puste iz zatvora i da ga vratimo u zagrljaj porodice. Na ovo se predugo čekalo.“
Slahija u Gvantanamu drže skoro 14 godina bez optužnice. Od 76 zatvorenika koji su još uvek tamo tridestoro njih je dobilo odobrenje za puštanje na slobodu.
Prikupljeno je više od sto hiljada potpisa za Slahijevo oslobađanje. Peticiju su podržali glumci Megi Džilenhol, Mark Rafalo i Rodžer Voters. U Velikoj Britaniji nekoliko članova Parlamenta poslalo je zvanično pismo britanskoj vladi da pozove SAD da oslobodi Slahija.
Posle tri godine zarobljeništva Slahi je počeo da piše dnevnik i prepričava život pre nego što je nestao u američkom zatvoreništvu, a zatim i „beskrajno putovanje po svetu zatvora“ i ispitivanja, kao i svakodnevni život otkad je pritvorenik u Gvantanamu. Njegov dnevnik ne samo da je živ zapis o pogrešnom sprovođenju pravde već i duboko lična autobiografija – užasavajuća, puna crnog humora i dostojanstvena.
„Dnevnik iz Gvantanama“, prvo svedočanstvo ovakve vrste, dokument je od ogromnog istorijskog značaja, štivo koje zaokuplja pažnju i pruža zanimljive podatke.
Muhamedu uld Slahi je rođen u jednom gradiću u Mauritaniji 1970. Dobio je stipendiju za studije u Nemačkoj, gde je nekoliko godina radio kao inženjer. U Mauritaniju se vratio 2000. Sledeće godine, na zahtev Sjedinjenih Država, mauritanske vlasti su ga pritvorile i isporučile ga Jordanu, gde je zatvoren; kasnije je opet isporučen, prvo u vazduhoplovnu bazu u Bagramu u Avganistanu i konačno, 5. avgusta 2002, u zatvore Sjedinjenih Država u Zalivu Gvantanamo na Kubi, gde je podvrgnut žestokom mučenju. Godine 2010. savezni sudija je naredio njegovo trenutno puštanje, ali se vlada na tu odluku žalila. Vlada Sjedinjenih Država ga nikad nije optužila za neki zločin. Slahi je bio jedan od dva „posebna projekta“ čiji je okrutan tretman lično odobrio tadašnji ministar odbrane Donald Ramsfeld.
Vlada države Mauritanije, njegove domovine, rekla je da će ga rado dočekati kada bude bio pušten na slobodu.
Slahi, autor bestselera „Dnevnik iz Gvantanama“ koji je u prevodu na srpski jezik objavila Laguna, imao je saslušanje 2. juna pred odborom za pomilovanja i uslovne kazne, a odluka o puštanju je upravo objavljena.
„Drago nam je što je odbor oslobodio našeg klijenta“, rekla je Nensi Holander, jedan od Slahijevih advokata. „Sada treba da se potrudimo da ga ubrzo puste iz zatvora i da ga vratimo u zagrljaj porodice. Na ovo se predugo čekalo.“
Slahija u Gvantanamu drže skoro 14 godina bez optužnice. Od 76 zatvorenika koji su još uvek tamo tridestoro njih je dobilo odobrenje za puštanje na slobodu.
Prikupljeno je više od sto hiljada potpisa za Slahijevo oslobađanje. Peticiju su podržali glumci Megi Džilenhol, Mark Rafalo i Rodžer Voters. U Velikoj Britaniji nekoliko članova Parlamenta poslalo je zvanično pismo britanskoj vladi da pozove SAD da oslobodi Slahija.
Posle tri godine zarobljeništva Slahi je počeo da piše dnevnik i prepričava život pre nego što je nestao u američkom zatvoreništvu, a zatim i „beskrajno putovanje po svetu zatvora“ i ispitivanja, kao i svakodnevni život otkad je pritvorenik u Gvantanamu. Njegov dnevnik ne samo da je živ zapis o pogrešnom sprovođenju pravde već i duboko lična autobiografija – užasavajuća, puna crnog humora i dostojanstvena.
„Dnevnik iz Gvantanama“, prvo svedočanstvo ovakve vrste, dokument je od ogromnog istorijskog značaja, štivo koje zaokuplja pažnju i pruža zanimljive podatke.
Muhamedu uld Slahi je rođen u jednom gradiću u Mauritaniji 1970. Dobio je stipendiju za studije u Nemačkoj, gde je nekoliko godina radio kao inženjer. U Mauritaniju se vratio 2000. Sledeće godine, na zahtev Sjedinjenih Država, mauritanske vlasti su ga pritvorile i isporučile ga Jordanu, gde je zatvoren; kasnije je opet isporučen, prvo u vazduhoplovnu bazu u Bagramu u Avganistanu i konačno, 5. avgusta 2002, u zatvore Sjedinjenih Država u Zalivu Gvantanamo na Kubi, gde je podvrgnut žestokom mučenju. Godine 2010. savezni sudija je naredio njegovo trenutno puštanje, ali se vlada na tu odluku žalila. Vlada Sjedinjenih Država ga nikad nije optužila za neki zločin. Slahi je bio jedan od dva „posebna projekta“ čiji je okrutan tretman lično odobrio tadašnji ministar odbrane Donald Ramsfeld.
Vlada države Mauritanije, njegove domovine, rekla je da će ga rado dočekati kada bude bio pušten na slobodu.
