Andrija Čolak, autor knjige „Agonija Jugoslavije“ bio je gost Studija B. U kratkom razgovoru sa novinarom predstavio je temu svoje knjige čija će se promocija održati u utorak 10. oktobra u knjižari Delfi SKC.

Sagovornik i gost našeg Jutarnjeg programa je novinar, publicista, gospodin Andrija Čolak. Gospodine Čolak, volela bih da pokažete kako je ilustrovana knjiga, dakle „Agonija Jugoslavije“, vrlo slikovito. A i sam naslov govori o, pa možemo reći, vremenu koje je bilo sigurno zlatno. Vi ga se najbolje sećate.

Pa da. Evo u moru knjiga u ovoj knjižari našli smo i ovu moju. Kažete, da vidimo kakva je naslovnica i zašto je ovakva. Ja se nadam da će čitaoci, a i vaši gledaoci koji sada ovo gledaju, uspeti da shvate simboliku ove zvezde petokrake, koja je inače bila crvena, ali prilikom svog raspadanja ona je postala krvava, jer ovo asocira i na krv. Tako je završila eto država u kojoj sam ja rođen, odrastao, živeo, radni vek proveo skoro ceo. I, na neki način, ovo što sam napisao treba da bude vraćanje nekog mog duga njoj ili neka nostalgija za njom, ali dobro. Mi govorimo ovde o knjizi koja nije ni nostalgična, ni oda nekoj državi koja se zvala Jugoslavija, već govori o onome kako je ona pripremana za raspad. Naime, knjiga obrađuje period između ’87. i ’90. godine, šta se odigravalo za to vreme u vrhu tada jedine i vladajuće partije, Saveza komunista, u njegovom Predsedništvu. I iz dana u dan je beleženo, jer sam ja to pravio u obliku dnevnika, kako se polako rastače jedna ideja i jedan napor da se jedna država, koja je bila zajednička, da se raspadne, da se dovede do raspada. Dakle, knjiga je, u najkraćem rečeno, uvod u raspad koji je sledio posle raspada partije, jer kad se raspala partija, normalno je bilo očekivati da neće opstati ni država. I tako se i dogodilo.

Kada gledate to vreme sa ove distance, budući da ste i sami, kao što kažete, lično prisustvovali nekim od sednica, a i saopštenja izdavali sa istih, kakav je tada osećaj bio u odnosu na ovaj danas, kad imamo i neku distancu od tog vremena koje, izgleda, nikada neće biti zaboravljeno i uvek će se žaliti za njim?

Pa, ovo vreme koje ova knjiga obuhvata nije baš bilo sjajno.

Pogotovo te činjenice.

Tada je već počelo, rastakanje. Starije generacije pamte, Jugoslavija je od šezdesetih godina pa do evo ovih traumatičnih vremena koje ova knjiga obuhvata, Jugoslavija je svake godine pokazivala ekonomski napredak. Ljudi nisu živeli sjajno, ali su živeli iz dana u dan bolje. Međutim, već osamdesetih godina se osetio nazadak. I, neke generacije, i ove mlađe od mene, pamte da smo se osamdesetih godina ponovo vraćali na nekakve bonove, na nestašice benzina, nestašice ulja, kafe i tako dalje, tako da to nije bilo srećno vreme. A, ono što je bilo pre toga, to je bilo vreme koje je obećavalo. Nažalost, završilo se kako se završilo.

Promocija ove knjige biće održana 10. oktobra, u prostorijama knjižare „Delfi“.

Mislim da će biti interesantno. Knjiga je pisana na način koji je blizak čitaocu, vrlo jasan, vrlo ovako prijemčiv za čitanje. I, trudio sam se da malo napravim jednu vrstu političkog trilera, da drži čitaoca napetim, da kad završi jedno poglavlje pređe odmah na drugo.

I samo jedno pitanje za kraj, Andrija. Šta Vam najviše nedostaje iz tog vremena danas?

Nedostaju mi moje godine koje su prošle.

Izvor: TV Studio B