Roman „Alhemičar“ Paula Koelja ima neverovatnu dubinu i govori o univerzalnim temama koje će privući čitaoce svih uzrasta i veroispovesti. Ova knjiga je zato pravi savremeni klasik.

„Alhemičar“ (O Alquimista) roman je brazilskog pisca Paula Koelja koji je prvi put objavljen 1988. godine, pre dvadeset i pet godina. Iako je roman napisan na portugalskom jeziku, postao je međunarodni bestseler (sa više od sto pedeset miliona primeraka prodatih širom sveta) i ušao u Ginisovu knjigu rekorda kao najprevođeniji na svetu. A sada je pred nama i ilustrovano izdanje.

„Jednostavne stvari su i najneobičnije i samo mudraci uspevaju da ih sagledaju.“

Ovaj roman savršeno odgovara onoj staroj izreci da „dobre stvari dolaze u malim pakovanjima“ – jednostavna, kratka priča prenosi veoma moćnu i inspirativnu poruku, pa nije iznenađujuće što je smatraju modernim klasikom.

Definicija na Vikipediji kaže da je alhemija reč izvedena iz arapske reči al-kimia (lat. alchimia), predstavlja i filozofiju i drevnu praksu usmerenu na pokušaj pretvaranja prostih metala u zlato, otkrivanje „eliksira dugovečnosti“ i dosezanja ultimativne mudrosti; takođe podrazumeva i rad na samousavršavanju alhemičara kao i pravljenje nekih supstanci koje imaju neobične osobine.

Glavni junak ove magične pripovesti je mladi i veoma skromni pastir po imenu Santjago. Na svom putu on susreće Kralja koji ga podučava tome da je veoma važno znati čitati znake koje nam svet pruža, čak i ukoliko se to događa samo u našim snovima.

Mladić kreće u potragu za skrivenim blagom koja ga vodi preko granica zemlje i dovodi u kontakt i sa prevarantima, ali i sa najplemenitijim ljudima. On usput uči da je važno biti uporan i naporno raditi, da je važno biti ponizan, častan i hrabar. Naročito je dirljiv Santjagov razgovor sa trgovcem kristalima koji je oklevao da sledi svoje snove jer se plašio da će mu se oni ostvariti. Hrabrost glavnog junaka da iskoristi prilike i prevaziđe nedaće inspirisala je sve one sa kojima je dolazio u kontakt.

Santjagova potraga za skrivenim blagom u „Alhemičaru“ je metafora za sam život. Koeljo uvodi koncept Lične Legende, ili sudbine. Zanimljivo je što ovakav vid sudbine nije predstavljen kao nešto što jednostavno padne u krilo, već nešto čemu treba težiti.

Čitaoci koji uživaju u inspirativnom štivu previše često stiču utisak da će im se nešto ostvariti ukoliko to dovoljno dugo žele uz najčistije namere. Ovaj roman nas ipak podseća da moramo da se potrudimo oko svega što vredi imati i da ništa nećemo postići u životu ukoliko ne rizikujemo, kao i da blago ne mora uvek da bude nešto materijalno, nego da može da se stekne u vidu iskustva.

Kroz ovu alegorijsku priču Koeljo poručuje da je život putovanje na kome ćemo beskonačno mnogo puta morati da donosimo odluke. I da svet, ukoliko ga dovoljno pažljivo posmatramo, daje sve informacije koje su nam potrebne kako bismo odabrali pravi put koji vodi do ispunjenja naših snova.

Iako sa jedne strane deluje jednostavno i gotovo bajkovito, „Alhemičar“ ima razoružavajuću i očaravajuću dubinu koja će privući čitaoce svih uzrasta. Teme u ovoj knjizi su univerzalne i njih mogu, i treba, da prihvate ljudi svih meridijana, uverenja i veroispovesti.

U suštini, ovo je priča o tome da treba raditi ono što je ispravno i plemenito, i da će za to uslediti nagrada. „Alhemičar“ je knjiga koju morate pročitati.

Izvor: bookloverbookreviews.com
Prevod: Kristijan Vekonj