„Ako zaboravimo Kosovo, nećemo znati ko smo“ – predstavljen roman „Put carstva: Vranama na radost“
Kosovska bitka, istorijski mit i tragična ostavština za generacije koje će nositi teret gubitništva, utemeljena je kao pozadinski dekor romana „Put carstva: Vranama na radost“ Mladena Nestorovića, koji je predstavljen 24. septembra 2024. u knjižari Delfi SKC.
Pored autora, o knjizi je govorila i urednica Dubravka Dragović Šehović.
Mladen Nestorović u svom romanu pokazuje kako jedan vrstan pripovedač piše o važnim istorijskim temama, jasnim, uverljivim, živim jezikom, i na taj način ih približava savremenom čitaocu.
„Kosovski boj je bolna tema koja ne sme da se zaboravi. Taj događaj je bio prekretnica u daljem razvoju Srbije i dešavanjima koja su usledila, a koja imaju implikacije na period u kome mi danas živimo. To je period koji je poznat kao zlatni period renesanse u umetnosti. U vreme kad se ceo Zapad kulturno uzdizao, naši preci su se nosili sa Otomanskom imperijom, snažnom silom koja je želela da porobi Stari kontinent. Mi smo 450 godina bili granica između Otomanske imperije i ostatka Evrope, i to ne treba da se zaboravi jer, u suprotnom, zaboravićemo ko smo“, rekao je Nestorović i dodao: „Kosovski boj je bio veliko stradanje. Ono što se kasnije dešavalo je srž romana, događaji vezani za Vuka Brankovića i njegovo nastojanje da preživi.“
Kraljević Marko je u narodu opevan kao junak, a bio je turski vazal: „Vuk Branković je zaista bio junak, koji je 10 godina nakon Kosovskog boja branio ostatak Srbije i nikada nije pristao na vazalstvo, ostao je upamćen kao izdajnik. Njegova najveća krivica je što je ostao živ“, rekao je Nestorović.
Svi toponimi i događaji u romanu jesu istorijske činjenice, ali ostatak romana je umetnička sloboda: „Posledica 450 godina provedenih pod turskom vlašću je zaborav, zatiru se naši koreni, ko smo, odakle smo. Ne zaboravite da na Kosovu ima više manastira i crkava nego u ostatku Srbije, to je naša sveta zemlja i, ako zaboravimo Kosovo, nećemo znati ko smo“, istakao je autor romana „Put carstva: Vranama na radost“.
Dragović-Šehović je istakla da je stil vrlo neobičan: „Na samom početku se čitaoci susreću sa stilom koji je poetski, neobično su sastavljene rečenice, ali kako roman teče i ta konstrukcija se oslobađa i menja i ima veći broj dijaloga.“
Za Dubravku je posebno upečatljiv sâm početak romana kada se srpska vlastela okuplja na samrtnoj postelji cara Dušana: „Meni inače smeta taj oreol oko svih naših velikaša, kada je u pitanju srednji vek. Sve je to s jedne strane normalno i očekivano, imajući u vidu narodnog pevača i epiku, ali njih Mladen predstavlja kao ljude od krvi i mesa sa svim manama, jer svi oni žele što više teritorija, žele za sebe Dušanovu zaostavštinu. Sećanje na Vuka Brankovića je sećanje na izdajnika. Ovaj roman je pokušaj da vidimo Vuka Brankovića na drugi način.“
Mladen Nestorović u svom romanu pokazuje kako jedan vrstan pripovedač piše o važnim istorijskim temama, jasnim, uverljivim, živim jezikom, i na taj način ih približava savremenom čitaocu.
„Kosovski boj je bolna tema koja ne sme da se zaboravi. Taj događaj je bio prekretnica u daljem razvoju Srbije i dešavanjima koja su usledila, a koja imaju implikacije na period u kome mi danas živimo. To je period koji je poznat kao zlatni period renesanse u umetnosti. U vreme kad se ceo Zapad kulturno uzdizao, naši preci su se nosili sa Otomanskom imperijom, snažnom silom koja je želela da porobi Stari kontinent. Mi smo 450 godina bili granica između Otomanske imperije i ostatka Evrope, i to ne treba da se zaboravi jer, u suprotnom, zaboravićemo ko smo“, rekao je Nestorović i dodao: „Kosovski boj je bio veliko stradanje. Ono što se kasnije dešavalo je srž romana, događaji vezani za Vuka Brankovića i njegovo nastojanje da preživi.“
Kraljević Marko je u narodu opevan kao junak, a bio je turski vazal: „Vuk Branković je zaista bio junak, koji je 10 godina nakon Kosovskog boja branio ostatak Srbije i nikada nije pristao na vazalstvo, ostao je upamćen kao izdajnik. Njegova najveća krivica je što je ostao živ“, rekao je Nestorović.
Svi toponimi i događaji u romanu jesu istorijske činjenice, ali ostatak romana je umetnička sloboda: „Posledica 450 godina provedenih pod turskom vlašću je zaborav, zatiru se naši koreni, ko smo, odakle smo. Ne zaboravite da na Kosovu ima više manastira i crkava nego u ostatku Srbije, to je naša sveta zemlja i, ako zaboravimo Kosovo, nećemo znati ko smo“, istakao je autor romana „Put carstva: Vranama na radost“.
Dragović-Šehović je istakla da je stil vrlo neobičan: „Na samom početku se čitaoci susreću sa stilom koji je poetski, neobično su sastavljene rečenice, ali kako roman teče i ta konstrukcija se oslobađa i menja i ima veći broj dijaloga.“
Za Dubravku je posebno upečatljiv sâm početak romana kada se srpska vlastela okuplja na samrtnoj postelji cara Dušana: „Meni inače smeta taj oreol oko svih naših velikaša, kada je u pitanju srednji vek. Sve je to s jedne strane normalno i očekivano, imajući u vidu narodnog pevača i epiku, ali njih Mladen predstavlja kao ljude od krvi i mesa sa svim manama, jer svi oni žele što više teritorija, žele za sebe Dušanovu zaostavštinu. Sećanje na Vuka Brankovića je sećanje na izdajnika. Ovaj roman je pokušaj da vidimo Vuka Brankovića na drugi način.“
1/8
„Put carstva: Vranama na radost“ je prvi deo trilogije koju Mladen Nestorović planira da napiše, a obrađuje ključne događaje srpske istorije. Knjigu možete pronaći u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari delfi.rs i na sajtu laguna.rs.
