„Akiko“ primila Nagradu Politikinog Zabavnika
Jubilarna, četrdeseta po redu književna nagrada „Politikinog Zabavnika“ namenjena mladima svečano je uručena Stefanu Tićmiju za knjigu „Ja sam Akiko“ 25. januara u Jugoslovenskoj kinoteci.
Nagradu je Stefanu uručio Zefirino Grasi, glavni i odgovorni urednik Politikinog Zabavnika.
U obrazloženju žirija, koji su činili pozorišni reditelj Nebojša Bradić (predsednik), istoričarka umetnosti Lidija Merenik, ilustrator i grafičar Dušan Petričić, kompozitor Zoran Simjanović i Petar Milatović (u ime redakcije), između ostalog se navodi da „Ja sam Akiko“ „pleni svojom svežinom, poetičnošću, iznenađuje humorom bliskim mladim generacijama, kao i nepravolinijskim pripovedanjem nesvakidašnjim za dečju poeziju“.
Stefan je u svom stilu zahvalio na nagradi i obratio se prisutnima:
„Dragi moji,
Doselio sam se u svoju kožu iz neke daleke zemlje.
Da mi neko dušu olovkom probode iz nje bi počeo da šiklja dečji šampanjac. Bilo bi i konfeta.
Moje rečenice nose duge kapute i bradu koja miriše na pepermint.
Moje su crte lica žvrljotine dvogodišnjeg deteta koje se samo igralo.
Evo me pred vama i, kao i uvek, samo pokušavam da budem Stefan. Sem u književnosti. Tamo se ogrnem plaštom od kore mandarine i letim i budem i ovaj i onaj i tamo i ovamo.
Skidam plašt i dajem dubok naklon žiriju koji mi je ovom nagradom poželeo dobrodošlicu pred vratima stvaralaštva za mlade i sve one koji (se) tako saosećaju.
I izvinite što ja to ovako, ne umem drugačije, sem poezijom.
A poezija, to je ono kad skočiš sa nebodera, i dočekaš se direktno na srce. Živ. Hvala.“
„Dragi moji,
Doselio sam se u svoju kožu iz neke daleke zemlje.
Da mi neko dušu olovkom probode iz nje bi počeo da šiklja dečji šampanjac. Bilo bi i konfeta.
Moje rečenice nose duge kapute i bradu koja miriše na pepermint.
Moje su crte lica žvrljotine dvogodišnjeg deteta koje se samo igralo.
Evo me pred vama i, kao i uvek, samo pokušavam da budem Stefan. Sem u književnosti. Tamo se ogrnem plaštom od kore mandarine i letim i budem i ovaj i onaj i tamo i ovamo.
Skidam plašt i dajem dubok naklon žiriju koji mi je ovom nagradom poželeo dobrodošlicu pred vratima stvaralaštva za mlade i sve one koji (se) tako saosećaju.
I izvinite što ja to ovako, ne umem drugačije, sem poezijom.
A poezija, to je ono kad skočiš sa nebodera, i dočekaš se direktno na srce. Živ. Hvala.“
Ako dosad niste, predlažemo vam da upoznate Akiko. Ona je devojčica koja ne voli granice. Možda ćete naći nešto zajedničko.
