„Ajfel“ – romansirana verzija priče o projektantu i graditelju Ajfelove kule
Navikli smo da prozu pogodnu za ekranizaciju gledamo kao osnovu za pisanje filmskih i TV scenarija, a sada je izašla iz štampe knjiga nastala kao adaptacija francuskog romantičnog ljubavnog dramskog filma „Ajfel“, a čiji je autor Nikola dʼEstjen dʼOrv (1974).
Francuski film je režirao Martin Burbulon, originalni scenario napisala je Karolin Bongran, glavnu ulogu Gistava Ajfela igrao je Romen Duris dok njegovu izmišljenu ljubav iz mladosti Adrijen Burže glumi Ema Meki.
Francuska premijera održana je 13. oktobra 2021, dok je do srpskih gledalaca film stigao januara ove godine, a izdavačka kuća Laguna postarala se da romansirana verzija priče o projektantu i graditelju Ajfelove kule bude u knjižarama ovih letnjih dana.
Tu kulu protiv koje su bile mnoge francuske ugledne ličnosti tokom gradnje neki danas nazivaju simbolom Pariza, drugi simbolom napretka i industrijske budućnosti, ali u svakom slučaju – to je jedna od najpoznatijih građevina na svetu.
Taj protest pisac je ilustrovao na kraju knjige u aneksu u kome je preneo tekst celog jednog takvog saopštenja. To je Protest umetnika protiv Ajfelove kule 14. februar 1887.
Suština teksta je da „potpisani pisci, slikari, skulptori, arhitekte, pasionirani ljubitelji netaknute lepote Pariza svom snagom su protiv izneverenog francuskog ukusa gradnjom beskorisne i monstruozne kule u srcu grada, koju je javnost već nazvala Vavilonskom kulom“.
Film, a sada i roman, prikazuju kako je Ajfelova kula građena (oko tri godine) da bi bila ukras Svetske izložbe.
Prema rečima prevoditeljke sa francuskog jezika Emilije Cerović Mlađe, roman „Ajfel“ priča o vremenu kada je građena čuvena kula, njenom graditelju i ostvarenju snova i dodaje da je „tvorac čuvene kule morao da prevaziđe nedostatak poverenja i podrške kako bi ostvario svoj san. Svi znamo kako se priča završila i kula je podignuta na Marsovom polju pre više od 130 godina“.
Roman ima dva toka naracije koji se ritmično smenjuju, prvi u kome autor prati detinjstvo, mladost, obrazovanje (inženjerstvo) i početak rada Gistava Ajfela kao i njegovu strastvenu mladalačku ljubav u rodnom Bordou, a ta su poglavlja obeležena datumima od 1859. do 1886. godine.
Od 1886. su poglavlja koja opisuju život već proslavljenog graditelja, koji posle 25 godina ponovo sreće svoju ljubav iz mladosti i u Parizu počinje sa gradnjom metalne konstrukcije visoke trista metara.
Autor Nikola dʼEstjen dʼOrv, koji je, inače, pisac i novinar sa stažom u filmskoj industriji i već objavljenim tridesetak dela, poručuje čitaocima da će njegov roman „Ajfel“ baciti novo svetlo na život slavnog graditelja i da će se pogled na njegovu kulu zauvek promeniti, pa zato, ako nisu još videli film, da ne propuste da pročitaju knjigu.
Moj predlog je da ukoliko pročitaju roman „Ajfel“, pogledaju nekada i film – da ih mogu upoređivati.
Autor: Vera Kondev
Izvor: Fakti
Francuski film je režirao Martin Burbulon, originalni scenario napisala je Karolin Bongran, glavnu ulogu Gistava Ajfela igrao je Romen Duris dok njegovu izmišljenu ljubav iz mladosti Adrijen Burže glumi Ema Meki.
Francuska premijera održana je 13. oktobra 2021, dok je do srpskih gledalaca film stigao januara ove godine, a izdavačka kuća Laguna postarala se da romansirana verzija priče o projektantu i graditelju Ajfelove kule bude u knjižarama ovih letnjih dana.
Tu kulu protiv koje su bile mnoge francuske ugledne ličnosti tokom gradnje neki danas nazivaju simbolom Pariza, drugi simbolom napretka i industrijske budućnosti, ali u svakom slučaju – to je jedna od najpoznatijih građevina na svetu.
Taj protest pisac je ilustrovao na kraju knjige u aneksu u kome je preneo tekst celog jednog takvog saopštenja. To je Protest umetnika protiv Ajfelove kule 14. februar 1887.
Suština teksta je da „potpisani pisci, slikari, skulptori, arhitekte, pasionirani ljubitelji netaknute lepote Pariza svom snagom su protiv izneverenog francuskog ukusa gradnjom beskorisne i monstruozne kule u srcu grada, koju je javnost već nazvala Vavilonskom kulom“.
Film, a sada i roman, prikazuju kako je Ajfelova kula građena (oko tri godine) da bi bila ukras Svetske izložbe.
Prema rečima prevoditeljke sa francuskog jezika Emilije Cerović Mlađe, roman „Ajfel“ priča o vremenu kada je građena čuvena kula, njenom graditelju i ostvarenju snova i dodaje da je „tvorac čuvene kule morao da prevaziđe nedostatak poverenja i podrške kako bi ostvario svoj san. Svi znamo kako se priča završila i kula je podignuta na Marsovom polju pre više od 130 godina“.
Roman ima dva toka naracije koji se ritmično smenjuju, prvi u kome autor prati detinjstvo, mladost, obrazovanje (inženjerstvo) i početak rada Gistava Ajfela kao i njegovu strastvenu mladalačku ljubav u rodnom Bordou, a ta su poglavlja obeležena datumima od 1859. do 1886. godine.
Od 1886. su poglavlja koja opisuju život već proslavljenog graditelja, koji posle 25 godina ponovo sreće svoju ljubav iz mladosti i u Parizu počinje sa gradnjom metalne konstrukcije visoke trista metara.
Autor Nikola dʼEstjen dʼOrv, koji je, inače, pisac i novinar sa stažom u filmskoj industriji i već objavljenim tridesetak dela, poručuje čitaocima da će njegov roman „Ajfel“ baciti novo svetlo na život slavnog graditelja i da će se pogled na njegovu kulu zauvek promeniti, pa zato, ako nisu još videli film, da ne propuste da pročitaju knjigu.
Moj predlog je da ukoliko pročitaju roman „Ajfel“, pogledaju nekada i film – da ih mogu upoređivati.
Autor: Vera Kondev
Izvor: Fakti
