3 pitanja za... Vladimira Vujinovića
Povod: Triler „Slamar“, sveža i uzbudljiva priča puna jeze i preokreta!
Šta čitaoci mogu da očekuju od trilera „Slamar“?
Čitaoce očekuje dobra zabava. Triler mora da bude zabavan, a to pre svega podrazumeva uzbuđenje, napetost i neočekivane obrte. Sa velikom pažnjom sam pristupio gradnji misterije, pa se nadam da će čitaoci uživati dok budu rešavali taj rebus zločina. A i da će možda nešto naučiti, pošto prolazimo kroz niz uskostručnih oblasti dok tragamo za okrutnim ubicom koji deluje u dve pogranične zemlje – Srbiji i Hrvatskoj. A pošto sam pristalica tzv. skandinavske krimi škole pisanja, nadam se da će i oni zahtevniji čitaoci, koji možda nisu ljubitelji trilera, takođe uživati. U „Slamaru“ sam, baš po uzoru na skandinavske trilere, pokušao da stvorim malo dublje odnose među likovima, kao i da izgradim dublje slojeve priče koji se dotiču raznih društvenih i filozofskih pitanja.
Kako biste nam predstavili lik glavnog inspektora Filipa Vujića?
Odudara od onih viceva o srpskim policajcima zato što ima dve fakultetske diplome, a završio je i specijalistički kurs na Nacionalnoj akademiji Ef-Bi-Aja. Voli da čita, da na dubok način promišlja stvari oko sebe. Čudak je, ekscentrik je, neoženjen, donekle nespretan sa ženama. A i ne pije, ne puši, nije ateista, niti je sklon samodestrukciji – čime tek odudara od stereotipnih američkih i skandinavskih književnih detektiva, kojima jetre čudo da se nisu raspale od ciroze, s obzirom na to koliko su alkohola popili. Filip Vujić jeste glavni junak, ali u „Slamaru“ postoji još čitava plejada raznih živopisnih likova na koje bih takođe ukazao čitaocima.
Šta je najuzbudljivije u pisanju trilera?
Zaplet. Građenje misterije. Sve te defragmentisane celine koje morate uklopiti u smisleni mozaik. Triler zavisi od detalja. To iziskuje dosta truda, istraživanja, ali pruža u isto vreme i veliko zadovoljstvo. Nije da u „Slamaru“ nema krvi, naprotiv. Ali ipak se trudim da budem što suptilniji i umereniji. Da ne koristim to kao šok-mamac za čitalačku publiku. Ipak mi je najvažnije enigmatsko odgonetanje misterije koje traži da se i čitalac intelektualno angažuje sa likovima.
Autor: Maja Šarić
Izvor: časopis Bukmarker, br. 18
Šta čitaoci mogu da očekuju od trilera „Slamar“?
Čitaoce očekuje dobra zabava. Triler mora da bude zabavan, a to pre svega podrazumeva uzbuđenje, napetost i neočekivane obrte. Sa velikom pažnjom sam pristupio gradnji misterije, pa se nadam da će čitaoci uživati dok budu rešavali taj rebus zločina. A i da će možda nešto naučiti, pošto prolazimo kroz niz uskostručnih oblasti dok tragamo za okrutnim ubicom koji deluje u dve pogranične zemlje – Srbiji i Hrvatskoj. A pošto sam pristalica tzv. skandinavske krimi škole pisanja, nadam se da će i oni zahtevniji čitaoci, koji možda nisu ljubitelji trilera, takođe uživati. U „Slamaru“ sam, baš po uzoru na skandinavske trilere, pokušao da stvorim malo dublje odnose među likovima, kao i da izgradim dublje slojeve priče koji se dotiču raznih društvenih i filozofskih pitanja.
Kako biste nam predstavili lik glavnog inspektora Filipa Vujića?
Odudara od onih viceva o srpskim policajcima zato što ima dve fakultetske diplome, a završio je i specijalistički kurs na Nacionalnoj akademiji Ef-Bi-Aja. Voli da čita, da na dubok način promišlja stvari oko sebe. Čudak je, ekscentrik je, neoženjen, donekle nespretan sa ženama. A i ne pije, ne puši, nije ateista, niti je sklon samodestrukciji – čime tek odudara od stereotipnih američkih i skandinavskih književnih detektiva, kojima jetre čudo da se nisu raspale od ciroze, s obzirom na to koliko su alkohola popili. Filip Vujić jeste glavni junak, ali u „Slamaru“ postoji još čitava plejada raznih živopisnih likova na koje bih takođe ukazao čitaocima.
Šta je najuzbudljivije u pisanju trilera?
Zaplet. Građenje misterije. Sve te defragmentisane celine koje morate uklopiti u smisleni mozaik. Triler zavisi od detalja. To iziskuje dosta truda, istraživanja, ali pruža u isto vreme i veliko zadovoljstvo. Nije da u „Slamaru“ nema krvi, naprotiv. Ali ipak se trudim da budem što suptilniji i umereniji. Da ne koristim to kao šok-mamac za čitalačku publiku. Ipak mi je najvažnije enigmatsko odgonetanje misterije koje traži da se i čitalac intelektualno angažuje sa likovima.
Autor: Maja Šarić
Izvor: časopis Bukmarker, br. 18
Autor: Vladimir Vujinović
